BRISEL – Nedavno predložena razmena teritorija između Srbije i Kosova, prilikom koje bi prva strana dobila severne opštine sa srpskom većinom, a druga Preševsku dolinu sa albanskom većinom, zaslužuje pažljivu podršku Zapada, piše za “Politiko” (POLITICO) Marko Prelec, profesor na Školi javne politike pri Centralnoevropskom univerzitetu.
Ovo je jedino rešenje koje bi iskreno podržale obe strane, objašnjava Prelec, i zato zaslužuje da se uzme u obzir.
“Zašto bi Srbija pristala na ovakav dogovor? Zato što predstavlja prizanje da američka i evropska politika prema njima nije bila uspešna… Razmena teritorija omogućava Srbiji da kaže: “Pokušali ste da rešite stvar bez nas, i nije uspelo”. Takva priznanja su moćna, posebno kada se države nose sa emocionalnim temama kakve su istorija, identitet ili teritorija”, napisao je on.
Iz perspektive Kosovoa, prihvatanje ovog dogovora je još intuitivnije – omogućilo bi mu da postane punopravan član međunarodne zajednice, uključujući UN i Savet Evrope.
“Dokle god se nalaze u pat poziciji, nijedna država nema realistične šanse da postane član EU. Brisel je jasno poručio Beogradu da mora da reši odnos sa Kosovom pre nego što se priključi EU”, podseća Prelec.
Članak se takođe osvrće na protivljenje ovakvom rešenju. Prelec je svestan da nemačka kancelarka Angela Merkel, kao i iskusni političari iz EU, na primer Karl Bilt, smatraju da će ono poremetiti stabilnost regiona. Postoje, naime, druge osetljive granice, ponajviše u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, čija bi se revizija našla u fokusu ukoliko etnička demarkacija između Srbije i Kosova bude uspešna.
Međutim, iako priznaje da postoji mogućnost ovakvog scenarija, Prelec ga ne smatra verovatnim.
Mada je teritorijalni integritet Makedonije, države sa visokim procentom albanskog stanovništva, nekoliko puta bio ugrožen, sadašnja situacija je drugačija. “Makedonija je postala daleko stabilnija, i sada ima progresivnu, multietničku vladu; već sledeće godine mogla bi da postane članica NATO-a. Albansko stanovništvo je pragmatično i zadovoljava se životom u državi koja ima dobre prospekte što se tiče evropskih integracija i prosperiteta”.
Mnogo više rizika od otcepljenja može se primetiti u Bosni i Hercegovini, to jest u Republici Srpskoj. Uprkos tome, smatra Prelec, šanse za promenu granica su male.
“Pogledajte mapu. Njihov region sastoji se od dva dela: siromašnog, malog istočnog uz granicu sa Srbijom, i većeg, bogatijeg, ispod Hrvatske… Srbi bi mogli sutra da proglase nezavisnost, ali dve trećine ili više njihovih ljudi bilo bi odsečeno na zapadu, bez povezanosti sa prijateljskom teritorijom. Ustav Bosne i Hercegovine već daje regionu veoma široku autonomiju, koja bi verovatno bila izgubljena ukoliko otcepljenje ne bi bilo uspešno”, smatra on.
Razmena teritorija bila bi uzajamno korisna, i bilo bi malo razloga za brigu od precedenta koji bi tom prilikom bio stvoren, članak još jednom tvdi. Zato zaključuje da bi podrška EU takvom rešenju bila više nego dobrodošla.