BEOGRAD – Oštre reakcije vlasti na Izveštaj Evropske komisije, koji je objavljen 29. maja, pokazuju nespremnost da se čuje konstruktivna kritika, izjavila je za Danas Sena Marić, programska menadžerka Centra za evropske politike.
„To ukazuje na političku nezrelost vlasti, koja ne žele da kritiku shvati dobronamerno, već je koristi da dodatno antagonizuju društvo i uključene aktere”, kaže Marić, dodajući da bi predstavnici vlasti morali da promene stav prema kritikama iz EU i civilnog društva, ako im je imalo stalo do demokratskih principa i vrednosti.
Godišnji Izveštaj Evropske komisije privukao je pažnju zbog kritičnijeg tona i konstatovanja da nema napretka u oblastima kao što su sloboda medija i borba protiv korupcije.
Premijerka Srbije Ana Brnabić, na dan objavljivanja izveštaja, izjavila je da su u njemu iznete političke ocene, kao i da “ima stvari koje su nejasne i nemaju nikakvu logiku”.
Ona je izrazila svoje čuđenje zbog činjenice da, uprkos osudi za ubistvo Ćuruvije, izradi medijske strategije i privođenje ljudi koji su pretili ljudima nisu bili dovoljni za konstatovanje napretka u oblasti slobode izražavanja.
I da Srbija ništa od toga nije uradila, ocena u toj oblasti bila bi ista – da nema napretka, rekla je tom prilikom Brnabić.
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović istog dana je izjavila da političkim ocenama nije mesto u Izveštaju, jer one vrlo često zamute “čistoću činjenica”.
Dva dana kasnije, mišljenje o dokumentu izneo je i predsednik Aleksandar Vučić.
“Mene je samo nasekiralo što se Ana nasekirala… E, da je to jedini ili prvi put da nešto (što je navedeno) nije istina”, izjavio je on u petak.
Predsednik je dodao da je za ljude u Srbiji mnogo važnije koliko se fabrika otvori nego to što neko drži političke pridike, ili to što neki tajkuni diktiraju šta će da piše u nekom izveštaju.
“U politici morate da naučite da ste krivi za sve, čak i kad niste”, zaključio je Vučić.
Da je kritika Izveštaja usmerena na one oblasti koje EU smatra suštinskim misli i Igor Bandović, direktor istraživanja ISAC fonda, koji je za Danas izjavio da ne vidi razlog da se bar neke od reformi ne sprovode brže.
On objašnjava da je fokus Vlade Srbije već više od godinu i po dana na pitanju Kosova, ali i da upravo izdvajanjem tog pitanja u Poglavlje 35, umesto da se pojavljuje u maltene svakom drugom poglavlju, omogućeno je da se pregovori o članstvu vode i reforme sprovode „teorijski“ nesmetano u odnosu na dinamiku u Poglavlju 35