PARIZ – Prema najnovijem godišnjem indeksu Reportera bez granica, Srbija se nalazi na 93. mestu u svetu po slobodi medija (ukupno 180 zemalja), što je tri mesta niže od prošlogodišnjeg rezultata. U poslednje četiri godine Srbija je nazadovala 34 mesta, jer je 2016. bila 59. u svetu, a na Zapadnom Balkanu je sa vodećeg pala na pretposlednje mesto.
Ove godine Srbija je dobila još 0,44 poena na indeksu, i sada je njen ukupan rezultat 31,62. Što je broj poena veći, to je sloboda medija u zemlji manja.
Srbija se i dalje nalazi u trećoj kategoriji zemalja, u kojima je sloboda medija “problematična”. Ispred su zemlje “dobrom” i “prilično dobrom” slobodom medija, dok su iza države u kojima je ona “loša” i “veoma loša”.
Našoj zemlji fali još 3,28 poena da pređe u kategoriju “loših zemalja”.
Srbija je 2016. godine bila najbolje rangirana zemlja Zapadnog Balkana na ovom indeksu, ali to više nije slučaj. Sada su od nje bolje Bosna i Hercegovina, Kosovo, Albanija i Severna Makedonija, a gora samo Crna Gora.
Kada je reč o zemljama Evropske unije, od Srbije je gore rangirana Bugarska, u kojoj se 2018. dogodilo ubistvo novinarke Viktorije Marinove. Četiri mesta ispred Srbije nalazi se Mađarska, koja je druga najgora članica EU na ovoj oblasti.
Najbolje rangirane na svetu su četiri skandinavske zemlje – Norveška, Finska, Danska i Švedska, dok su na začelju tabele Kina, Eritreja, Turkmenistan i Severna Koreja.
U EU, pored Skandinavije, najbolje stoje Nemačka, Portugal, Irska, Estonija i zemlje Beneluksa. Španija, Italija i Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo nalaze se između 29. i 41. mesta
Koje je obrazloženje za pad Srbije?
U obrazloženju za Srbiju, između ostalog, se navodi da je posle šest godina pod vođstvom Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a potom predsednika, Srbija postala zemlja u kojoj je često opasno biti novinar i gde lažne vesti postaju sve vidljivije i popularnije.
„Broj napada na medije naglo je porastao, dok zvaničnici sve više koriste zapaljivu retoriku protiv novinara. Neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme poput kriminala i korupcije. Međutim, zbog velike koncentracije medijskog vlasništva u zemlji, njihove priče su obično dostupne samo na internetu“, navodi se u obrazloženju.
U obrazloženju Reportera bez granica navodi se da su mnoga ugrožavanja rada novinara na Balkanu ostala nekažnjena. Posebno se apostrofira da slučaj novinara Milana Jovanovića, u čijoj je kući u Grockoj 2018. podmetnut požar dok su on i njegova supruga spavali unutra, još nije dobio svoj sudski epilog.
„Dogovor između političara i medija, široko rasprostranjene lažne vesti koje tolerišu vlasti, kao i maltretiranje uzbunjivača, Aleksandra Obradovića, takođe ostaju veliki izvor zabrinutosti“, navode Reporteri bez granica na svom sajtu.