BEOGRAD – Nedavna odluka Energetske zajednice da protiv Srbije pokrene postupak zbog prekomerne emisije gasova iz velikih ložišta skrenula je pažnju na ulogu ove međunarodne organizacije kojoj Srbija pripada od 2006. godine.
Energetsku zajednicu (EZ) osnovale su Evropska unija, zemlje Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, i zemlje crnomorskog regiona – Ukrajina, Moldavija i Gruzija – kako bi ostvarile povezivanje u oblasti energije i pre nego što neke od ovih zemalja postanu punopravne članice EU. Pored usklađivanja sa pravnom regulativom EU, članstvo u EZ podrazumeva i mogućnost sankcionisanja za nesprovođenje predviđenih mera u roku na koji su se države obavezale.
Šta su ciljevi Energetske zajednice?
Energetska zajednica osnovana je kako bi se uspostavilo jedinstveno energetsko tržište na celom kontinentu, i to tako što će zemlje koje nisu članice EU usvojiti regulativu i pravila Unije za ove oblasti. Krajnji rokovi za usvajanje pojedinih pravila propisani su u aneksima Ugovora o osnivanju EZ.
Među drugim zadacima Energetske zajednice jeste unapređivanje korišćenja obnovljivih izvora energije i stabilnosti snabdevanja energijom država članica.
Ko odlučuje?
Najviša institucija Energetske zajednice je Ministarski savet, koji čine ministri zaduženi za energetiku u vladama država članica (za Srbiju Aleksandar Antić). Evropsku uniju predstavlja komesar zadužen za energiju (trenutno Kadri Simson iz Estonije).
Zadatak Ministarskog saveta je da obezbedi da članice ispoštuju ciljeve propisane u osnivačkom ugovoru, pre svega što se tiče usklađivanja sa pravnom regulativom EU. Predsedništvo nad Ministarskim savetom rotira se svake godine, a u 2020. predsedavajuća država je Crna Gora.
Jedina stalna institucija EZ je Sekreterijat, koji se bavi nadgledanjem primene ugovora i svakodnevnim aktivnostima organizacije.
Šta su obaveze Srbije?
Srbija je usvojila Ugovor o osnivanju Evropske zajednice 2006. godine i time se obavezala da će usvojiti pravne tekovine koje se tiču energetike, zaštite životne sredine, konkurencije i obnovljivih izvora energije. Njihova primena podrazumeva deregulaciju tržišta gasa i energije, razdvajanje kompanija, ali i očuvanje zaliha nafte i ograničavanje emisije štetnih gasova.
U kojim je oblastima Srbija najusklađenija, a u kojima najmanje?
Prema izveštaju Sekreterijata Energetske zajednice za 2019. godinu, pored oblasti statistike, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti sa EU u oblastima električne energije i energetske efikasnosti, koja se, između ostalog, odnosi na označavanje energetske efikasnosti proizvoda i energetsku efikasnost zgrada.
Prema izveštaju, udeo obnovljivih izvora u energetskom snabdevanju Srbije za 2017. iznosio je 20%, što je još manje nego 2009, kada je iznosio 21%. Ciljana vrednost za 2020. godinu bi trebalo da iznosi 27%.
Međutim, najgora situacija nije u oblasti obnovljivih izvora energije, već oblasti snabdevanja gasom i klime – druga oblast odnosi se na sisteme praćenja i izveštavanja o emisijama gasova sa efektima staklene bašte.
Kako se Energetska zajednica dotiče kvaliteta vazduha?
Jedna od direktiva EU koju bi Srbija trebalo da usvoji u kontekstu obaveza iz članstva u Energetskoj zajednici tiče se ograničavanja emisije štetnih gasova iz velikih ložišta. Srbija takođe treba da primeni delove Direktive o industrijskim emisijama. Rok za usvajanje oba ova dokumenta bio je prvi dan 2018. godine, a njihova svrha jeste smanjivanje emisije štetnih materija u atmosferu.
Da li Srbiji prete sankcije?
Upravo je nepotpuna primena Direktive o velikim ložištima dovela do toga da Sekreterijat Energetske zajednice pošalje Srbiji uvodno pismo sredinom januara. Prema saopštenju EZ, devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova.
Prema proceduri propisanoj u Ugovoru, Ministarski savet glasaće o postojanju kršenja sporazuma prostom većinom. Ukoliko se naknadno utvrdi da je kršenje obaveza iz ugovora “ozbiljno i trajno”, Ministarski savet može da jednoglasno suspenduje određena prava članici, uključujući i glasačka prava i učešće u mehanizmima Evropske zajednice.