BRISEL – Zaključivanje dijaloga Beograda i Prištine do kraja 2020. godine i puštanje novih predloga za nadogradnju Strategije proširenja iz 2018. neki su od prioriteta koje je odredio novi evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji, na okruglom stolu sa viskom zvaničnicima Evropskog parlamenta i poslanicima sa Zapadnog Balkana u Evropskog parlamentu.
“Moramo održati i ubrzati proces reformi u zemljama kandidatima. Najbolji pokazatelji trebalo bi da budu ekonomski prosperitet, kvalitet života ljudi i sloboda na Zapadnom Balkanu”, izjavio je Varhelji u jednom od svoji prvih angažmana kao član Evropske komisije.
On je istakao da će Komisija predstaviti nove predloge za izgradnju verodostojne Strategije proširenja. Ovaj cilj mogao bi da bude rekacija zabrinutosti zemalja članica za politiku proširenja.
“Nastavićemo da stavljamo akcenat na vladavinu prava, ekonomske reforme i reformu javne uprave”, rekao je Varhelji, dodajući da je potrebno jače političko volja u regionu, ne zbog EU, već zbog građana Zapadnog Balkana.
Novi komesar izrazio je saglasnost sa sve izraženijom idejom da region treba postepeno da se integriše u različita područja politike EU.
“Zapadni Balkan mora biti snažno povezan sa našom digitalnom agendom i transevropskim mrežama, kako bi građani iskoristili prednosti ranog članstva”, rekao je on.
Takođe je obećao da će braniti predlog Komisije za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pre samita u Zagrebu u maju, dodajući da će hrvatsko predsedavanje igrati presudnu ulogu u tom procesu.
Varhelji je podsetio da je Visoki predstavnik EU Borelj već istakao da će dijalog Beograda i Prištine biti među njegovim glavnim prioritetima, i rekao da će dati sve od sebe da zatvori dijalog do kraja sledeće godine.
Kada je reč o Srbiji, Varhelji je istakao da su i dalje potrebne krupne reforme u oblastima demokratije, vladavine prava i slobode medija. Dijalog između vlasti i opozicije, posredovan poslanicima Evropskog parlamenta, presudan je u ovom procesu, dodao je.
Na okruglom stolu je učestvovala i jedna od učesnica posredovanog dijaloga, kao i predsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, Tanja Fajon. Ona je rekla da vidi mnogo poznatih lica, što je podseća na to da se pregovori vode već deset i više godina.
“Mnoge stvari su ostale iste, a neke su se čak i pogoršale”, naglasila je.
Fajon je takođe bila kritična prema francuskom predlogu reforme proširenja, rekavši da, iako danas nema odgovor na to kako treba da izgleda proces proširenja, smatra da bi francuski predlog proširenje usporio.
“Sloboda medija se svuda pogoršava – govor mržnje deo je glavnih medija, i tu moramo reagovati i zaustaviti ga. Potreban nam je optimizam i moramo sarađivati”, upozorila je Fajon.
Učesnike je pozdravio predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, koji je rekao da je od početka mandata Zapadni Balkan smatrao prioritetom.
“Danas je trebalo da budem u Tirani da pružim svoju podršku albanskom narodu, ali nažalost nisam bio u mogućnosti da to učinim zbog zemljotresa. Želim još jednom izraziti svoju solidarnost”, rekao je Sasoli.
On je istakao da ga je pogodila fotografija radnika hitne pomoći Srbije i Kosova koji pomažu građanima u Albaniji, jer to pokazuje da region mora raditi zajedno.
“Moramo pojačati dijalog i solidarnost. Moramo više da slušamo, da više govorimo i komuniciramo”, rekao je Sasoli.
Na okruglom stolu obratili su se poslanici iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, iznoseći svoje perspektive o proširenju. Kosovski poslanici nisu bili u mogućnosti da prisustvuju zbog nezvršenog procesa fomiranja parlamenta nakon prevremenih izbora u oktobru.