BEOGRAD – Za mogućnost da budemo spremni za brže evropske integracije nakon Bregzita 2019. apsolutno je ključno da nema izbora, jer svake godine kad imate izbore ne možete da donosite pripremljene zakone, kaže nekadašnji član pregovaračkog tima za pregovore s EU Vladimir Međak iz Evropskog pokreta.
Posle konferencije u Luksemburgu na kojoj će biti otvorena još dva poglavlja sedam, koje se odnosi na prava intelektualne svojine i 29 o carinskoj uniji, Srbija ne može da bude prezadovoljna, ali ni nezadovoljna dinamikom kaže Međak:
„Uvek može brže, dinamika do dva poglavlja po međuvladinoj konferenciji nije neka brzina, ako se pogleda kako je išlo u slučaju. Istočnoevropskih zemalja. S druge strane, otvorili smo osam do sada, od prošle godine. Vakuum je napravljen od januara 2014. do juna 2016. Problem su bila poglavlja 23 i 24, a sad je ta prva prepreka preskočena i možemo da se bavimo onim što nije visoka politika, kao Kosovo, vladavina prava, već onim što je važno za svakodnevni život, vode, zaštita potrošača, kakva je hrana itd“.
Kada je u pitanju sama dinamika nadalje, Međak ističe da ona nije povoljna pošto je Bregzit počeo, a to je razvod braka vredan 700 milijardi evra. Takođe, on ukazuje na izjavu Federike Mogerini koja je kazala da će se EU nakon Bregzita 2019. okrenuti nastavku procesa proširenja.
„To je realistično i u tom času je bitno da Srbija odradi što je više moguće svog zadatka, priprema dokumenata, pregovarčkih pozicija, akcionih planova itd. Treba da budemo spremni da kada se EU okrene zapadnom Balkanu, da budemo odmah tu, mi i Crna Gora“.
Da bi se to uradilo apsolutno je neopodna stabilnost, naglađava Međak:
„Stvar je na vladi, bitno je da se radi na tome, da nema izbora, jer svake godine kad imate izbore nemate zakonodavni dom, ne možete da donosite zakone koje ste pripremili. Bitna je stabilnost“.
U ovom času Srbija ima spremnu poziciju za otvaranje i još jednog poglavlja, 30 koje se bavi ekonomskim odnosima s inostranstvom, a vlada je nedavno usvojila još dve pozicije i poslala ih u Brisel. „Bilo bi dobro da ih ima još više“, kaže Međak jer je sama procedura u Savetu ministara dugačka, gde države raspravljaju o dokumentima zemlje kandidata. Kao primer navodi da je rasprava o poglavljima koja se danas otvaraju 7 i 29, a koja su potički sasvim neupitna, krenula još početkom godine.
Ipak, ma koliko poglavlja otvorili ili zatvorili, za Srbiju su tri od ključne važnosti i takva će ostati do kraja pregovora, 23, 24 i 35 i napredovanje u okviru njih određivaće dinamiku celokupnih pregovora:
„Pred svako otvaranje gleda se da li je Srbija napredovala u tim poglavljima. U dijalogu s Prištinom je došlo do zastoja, Priština je donela deklaracuju da će zaustaviti pregovore, a posle su bili izbori. To nije nikakav zastoj na našoj strani. Priština ne može da bude učesnik u pregovorima Srbije i EU. Poglavlje 35 je mesto gde EU gleda šta smo uradili u dijalogu“
Malo je informacija o tome kakav je status u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 koja se smatraju ključnim jer se odnose na pravosuđe borbu protiv korupcije, osnovna prava, a poglavlje 24 bavi se pitanjima pravde, slobode i bezbednosti, ali očito je da za sada nema primedaba s obzirom da se otvaraju nova, kaže Međak:
„Kada je reč o poglavlju 23 jedan od prvih efekata jeste moramo da menjamo ustav, da bi se nezavisnost pravosuđa refletkovala u ustavu. To je proces koji teče. U ovom trenutku napredak jeste u skladu s očekivanjima. To su poglavlja koja će biti na režimu praćenja, čak i nakon okončanja pregovora“.
S tim u vezi, on ističe da oba najvažnija poglavlja imaju prelazna merila koje treba zadovoljiti da bi se dobila konačna merila njihove ispunjenosti. S obzirom na sadašnje stanje, ocenu ispunjenosti prelaznih ne možemo očekivati pre 2018.
Međak kaže da nije moguće reći kada će se pregovori s EU završiti i kada će Srbija postati članica EU, jer tu dinamiku diktira EU, ali svakako kada se završi Bregzit biće moguće dati neku procenu, a s obzirom da je je otvoreno 10, a da ostaje da se otvore još 24 ima još mnogo posla, zaključuje Međak.