BEOGRAD – “Srećna sam ukoliko Kina i Rusija takođe pomažu Srbiji, i ako je predsedniku Vučiću važno da o tome izveštava javnost. Ali, vlada Srbije potpiruje anti-EU retoriku već duže vreme, pa je u ovom kontekstu veoma štetno ukoliko tvrde da EU ne čini ništa”, kaže za Danas Viola fon Kramon Taubadel, poslanica Evropskog parlamenta, i jedna od 21 parlamentarca koji su potpisali pismo komesaru za proširenje EU Oliveru Varheljiju, u kojem se izražava zabrinutost zbog vladavine prava u Srbiji tokom vanrednog stanja.
U navedenom dokumentu, koji je u ime poslanika predao mađarski poslanik u EP Atila Ara Kovač, ocenjuje se da je situacija u vezi sa poštovanjem ustavnih i ljudskih prava u našoj državi „ekstremno uznemirujuća“, uključujući činjenicu da je proglašeno vanredno stanje, bez skupštinskog zasedanja na kojem bi se o tome odlučivalo.
Na potez evroposlanika javno je reagovao šef diplomatije Srbije Ivica Dačić. On je za Večernje novosti izjavio: „Sve ozbiljne države, uključujući i one u EU, ograničile su neke slobode, a naročito slobodu kretanja, koja je prvi preduslov za zaustavljanje zaraze… Naročito je licemerno optuživati Srbiju da prihvatanjem prijateljske pomoći iz Kine i Rusije izdaje nekakav evropski koncept, koji se raspao već prvog dana kada su počela umiranja u Italiji.“
Komentarišući Dačićevu reakciju, Fon Kramon Taubadel poručuje za Danas:
„Tačno je da države članice EU nisu dovoljno brzo reagovale u prvi mah, ali kada je reč o saradnji između država članica u vezi sa načinom na koji se treba boriti protiv COVID-19 krize, u ovom trenutku Srbija je uključena u sve ono u čemu države članice sarađuju.“
“A ako mislite da su kineske maske vredne „bilbord kampanje“, onda finansijska pomoć Evropske unije, u najmanju ruku, takođe, zavređuje neke pozitivne izjave”, konstatuje ova evroposlanica.
Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana, ocenjuje za Danas da „pismo evroparlamentaraca potvrđuje naše zamerke i brige, ne samo o stanju demokratije u Srbiji već i o pravcu u kom se Srbija kreće, odnosno očiglednom prekidu integracija ka Evropskoj uniji“.
“To se najbolje moglo videti kada je Vlada Srbije pokušala da cenzuriše medije i hapsi novinare koji su izveštavali o lošoj opremi u bolnicama. Brzo su povukli te poteze kada je krenula lavina kritika iznutra i spolja, ali učinjena šteta se ne može poništiti. Neko ko veruje u demokratske i evropske vrednosti ne bi ni pomislio da uvede takvu uredbu, a Ana Lalić je jedina novinarka u Evropi koja je uhapšena zbog izveštavanja”, naglašava on.
Prema Albaharijevom mišljenju, konstantni napadi na EU, koji se takođe spominju u pismu, kao i veličanje Kine i Rusije, „očigledno se čuju jasno u Briselu i razumljiva je zabrinutost evroparlamentaraca zbog te situacije, pogotovo kad ta ista EU otvara fondove i daje opremu u mnogo većoj vrednosti nego Kina i Rusija“.
“I da se razumemo, nije uopšte problem, čak je i poželjno, da Srbija prima pomoć sa svih strana. Nedopustivo je to što kroz veličanje pomoći samo autokratskih država i njihove reakcije u pandemiji vlast ugrožava put Srbije ka EU i uvodi u orbitu Kine, što nikako ne može biti naše strateško opredeljenje”, smatra Albahari.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da su pismo potpisali evroparlamentarci koji dolaze iz država čiji parlamenti „u ogromnoj većini“ zasedaju i tokom vanrednog stanja.
“Mađarski opozicioni poslanici u EP su sastavili pismo, a čak i u toj državi, koja se suočava sa najvećim problemima u vezi sa demokratijom od država članica EU, parlament je izglasao odluku da se tokom vanrednog stanja vladi Viktora Orbana znatno prošire nadležnosti. Dakle, nije slučajno što su baš mađarski opozicionari pokrenuli tu inicijativu u EP jer oni znaju sa kakvim se sve problemima suočava njihova zemlja kada je reč o vladavini prava, urušenoj demokratiji i funkcionisanju državnih institucija, a slične probleme uočavaju i u Srbiji. Budući da Srbija nije članica EU, već kandidat za članstvo, Evropska komisija nema sve mehanizme kojim bi neprekidno sprovodila monitoring nad stanjem demokratije, pa je dobro što je EP, kao jedno od tela EP, ukazao na izazove koji postoje u našoj državi tokom pandemije”, objašnjava on.
Štiplija napominje da je „interesantno što“ među potpisnicima pisma nema nikoga od „viđenijih“ poslanika iz redova Evropske narodne partije (EPP), vodeće grupacije u EP, podsećajući da je Srpska napredna stranka primljena u pridruženo članstvo EPP krajem 2016. godine, a da je Fides, stranka koju predvodi Orban, privremeno suspendovana iz članstva u EPP.