BEOGRAD – U Srbiji ne postoji nijedan autoritet koji bi mogao da navede političke aktere na dogovor i obezbedi uslove za slobodne i fer izbore, a rasplet političke krize u Srbiji može se rešiti samo uz međunarodno posredovanje, kaže za European Western Balkans Slobodan Georgijev, istraživački novinar Balkanske istraživačke mreže – BIRN.
On ističe da Brisel može da bude posrednik u pregovorima između vlasti i opozicije jer ima kredibilitet koji bi mogao da obaveže strane na poštovanje dogovorenih principa.
„Ako je u Briselu moglo da se razgovara o Kosovu, ne vidim zašto se ne bi razgovaralo o stanju demokratije, ljudskih prava i medijskih sloboda“, smatra Georgijev, dodajući da ako je nekome u EU stalo da Srbija bude demokratska zemlja, ona ima mandat da stanje demokratije i poboljša.
Nakon jučerašnje sednice glavnog odbora Demokratske stranke, sve članice Saveza za Srbiju su stupile u bojkot parlamentarnih izbora 2020. godine, a, kako je za naš portal izjavio izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija Milan Antonijević, naredni sastanak na Fakultetu političkih nauka ujedno će biti i poslednji.
Pročitajte još: [EWB Intervju] Antonijević: Vlast otežala dijalog, razumemo odustajanje opozicije
Georgijev ocenjuje da bi najveća opasnost Brisela kao pregovarača mogla da bude postavljanje uslova opoziciji, a ne trenutnoj vlasti koja je dovela do pada svih demokratskih indikatora.
„Ako se tako postavi, onda cela EU agenda izgleda kao jedna promašena priča. Brisel bi svakako trebalo da ide u obrnutom smeru i izvrši pritisak na Vladu“, zaključuje Georgijev, naglašavajući da bi bilo važno da se evropska administracija jasnije izjasni o stanju demokratije u Srbiji.
Srđan Cvijić, viši politički analitičar Instituta Otvorenog društva za evropsku politiku u Briselu i član BiEPAG-a za EWB ističe da situacija u Srbiji trenutno delimično podseća na situaciju u Makedoniji iz 2015. godine.
„Institucije, uključujući i nezavisna tela, su pod kontrolom SNS-a i koalicije na vlasti, pristup medijima sa nacionalnom frekvencijom je u potpunosti onemogućen predstavnicima opozicije, što podseća na situaciju u Severnoj Makedoniji“, kaže Cvijić.
Pored ovih sličnosti, međutim, Cvijić smatra da postoje i velike razlike između političke krize u Srbiji i Severnoj Makedoniji.
„Osnovna razlika je u tome što smo u Severnoj Makedoniji imali skoro potpunu dominaciju opozicione scene od strane SDSM – socijaldemokrata Zorana Zaeva, dok u Srbiji imamo fragmentiranu opoziciju, koja otežava usaglašavanje pregovaračkih pozicija i formiranje zajedničkog fronta u susret predsojećim izborima“, ocenjuje Cvijić.
Cvijić zaključuje da je aktivnije uključivanje Evropske unije u razgovore vlasti i opozicije neophodno i da se na primeru Severne Makedonije može videti da je dogovor dve strane moguć.
U Severnoj Makedoniji, nakon afere prisluškivanja kada su procureli audio – snimci koji su dokazali korupciju, sporazumom iz Pržina uz posredovanje Pribe komisije formirane od strane EU, vlast i opozicija postigli su dogovor o izbornim uslovima. Na parlamentarnim izborima 2016. pobedu je odneo lider opozicije Zoran Zaev.
Pre dve nedelje bivši poslanici Evropskog parlamenta Eduard Kukan i Knut Flekenštajn sastali su se sa predstavnicima vlasti i opozicije u Beogradu, nakon čega su izjavili da će dati predloge za dalje postupanje i ostati spremni za blisku saradnju sa svim srpskim političkim strankama u Narodnoj skupštini.
Njih dvojica bili su deo “trojke” Evropskog parlamenta koja je učestvovala u posredovanju između vlasti i opozicije u Severnoj Makedoniji.
Ranije je, u pismu upućenom predsedavajućem Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta Dejvidu Mekalisteru, predsednik Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović predložio je formiranje tročlanog tima EP koja će posredovati između partija u Srbiji, kako bi se izbegao bojkot parlamentarnih izbora. PSG još uvek nije najavio bojkot, za razliku od Saveza za Srbiju.