VRŠAC – Drugog dana Bezbednosnog seminara za mlade lidere koji organizuje Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) nastavljene su diskusije iz oblasti sajber bezbednosti, spoljne politike, medija i funkcionisanja Evropske unije.
U društvu novinara istraživačkih portala mladi su započeli radni dan diskusijom o lažnim vestima u doba „post-istine“, a sagovornici su im bili Marija Vučić iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK, Slobodan Georgiev iz BIRN Srbija i Siniša Dedeić, urednik portala Istinomer, dok je diskusiju moderirao Filip Stojanović, nezavisni istraživač.
Marija Vučić je navela da broj utvrđenih lažnih vesti preko sajta KRIK – “Raskrinkavanje” jeste veliki i da se stalno povećava, a da u Srbiji najveći deo štampe sa nacionalnom distribucijom i elektronski mediji sa nacionalnom frekvencijom jesu samo produžena ruka vlasti i služe za širenje propagande.
“Količina dezinformacija u Srbiji je velika, zato što iza nje stoji moćna i bogata mašinerija” navela je ona, dodajući da se u budućnosti očekuje trend dalje izolacije slobodnog novinarstva.
Odgovarajući na pitanje šta za njega predstavljaju slobodni mediji, Siniša Dedeić je istakao da su to pre svega dostojanstveni mediji, a da lažna vest nije samo obična neistina već je manipulacija javnim mnjenjem.
“Svi današnji kreatori lažnih vesti i tzv. spin doktori stvaraju jedan narativ koji je otporan na činjenice iz razloga što primalac poruke ne želi da mu se naruši tako postavljena slika stvarnost“, objasnio je Dedeić.
Takođe je izneo predviđenje da je tekuća godina bolja što se tiče slobode medija nego što će biti naredna.
Slobodan Georgiev je objasnio mladima da je u osnovi svakog medija borba protiv laži, a da je u eri “post-istine” na delu relativizacija istine.
“Istina je jedna i ne mogu postojati dve istine, ali je ona počela da se relativizuje, jer se pokušava dokazati da je mišljenje istina, a mišljenje je nešto što se razlikuje od činjenice”, dodao je Georgiev.
O kreiranju „deep fake“ vesti, Marija Vučić je rekla da se radi o potpuno novom nivou neistine kroz upotrebu tehnologije, ali da taj fenomen nije još uvek ispoljen u Srbiji. Što se tiče ovog fenomena, Slobodan Georgiev je bio optimističan u pogledu mogućnosti da se on prepozna u budućnosti.
„Mlađe generacije biće mnogo obrazovanije nego što smo mi danas da prepoznaju ovu vrstu manipulacije korišćenjem tehnologije“, istakao je on.
Od diskusije o slobodi medija mladi su prešli na diskusiju o izazovima i rizicima u sajber prostoru, sa Adelom Abusarom, ekspertom za sajber bezbednost.
Abusara je objasnio da je specifičnost sajber bezbednosti u tome što isti akter utiče kako na državni, tako i na privatni sektor i građane.
U međunarodnim odnosima trka u sajber naoružanju je u toku i države razvijaju svoje ofanzivne i defanzivne sajber kapacitet. Kao specifičnosti sajber ratovanja izdvojio je to što se ne radi ni o stanju rata ni o stanju mira, kao i da se u svetu uveliko beleže brojni sajber napadi sa velikim materijalnim posledicama.
„Poznat je slučaj sajber napada 2010. godine na iransko nuklearno postrojenje za bogaćenje uranijomom koje je imalo za cilj da izazove strah i sumnju u iranski nuklearni sistem“, naveo je Abusara, kao jedan od brojnih primera.
Abusara je rekao da danas u NATO ukoliko dođe do sajber napada moguća je aktivacija člana 5 Severnoatlanskog ugovora i kolektivni odgovor na napad.
U privatnom sektoru označio je krađu podataka i blokiranje rada sistema kao karakteristične tipove napada.
„U privatnom sektoru napadaju se uglavnom mala i srednja preduzeća jer ona jako malo ulažu u sajber bezbednost“, rekao je Abusara.
Govoreći o bezbednosti građana, naglasio je važnost razumevanja da je privatnost u današnjem društvu strogo ograničena i da moramo biti obazrivi prema svojim ličnim podacima.
„Na internetu nema ničeg besplatno – sve što se čini da je besplatno plaća se ličnim podacima“, rekao je Abusara.
Posebno je napomenuo da je važna edukacija najmlađih, zbog toga što oni danas dolaze u kontakt sa društvenim mrežama u veoma ranom uzrastu.
Zaključio je da sajber bezbednost ne treba samo posmatrati u negativnom kontekstu već i kao priliku za ekonomski razvoj.
“Iako je mnogo pretnji, sajber bezbednost treba posmatrati i kao ekonomsku priliku, jer u ovom domenu postoji velika potražnja za radnim mestima. Trenutno u svetu nedostaje 1,8 miliona radnih mesta ovog profila”, istakao je on.
Drugi radni dan zatvoren je razgovorom sa Vladimirom Ateljevićem iz Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije o spoljnom, bezbednosnoj i odbrambenoj politici Evropske unije, a učesnici su se osvrnuli i na proces istupanja Ujedinjenog Kraljevstva.
Ateljević je istakao da u pogledu misija i operacija izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva, EU neće mnogo pretrpeti jer ova zemlja nije čest učesnik, međutim postavlja se pitanje njenog odnosa sa Evropskom unijom posle 31. oktobra 2019. godine.
„Kako će Ujedinjeno Kraljevstvo sarađivati u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike kao treća država i kako će prilagoditi svoju odbrambenu industriju, ostaje veliki izazov u budućnosti“, zaključio je Ateljević.
U okviru poslednjeg dana seminara mladi će imati prilike da čuju praktične savete i razmene iskustva o načinima boljeg pozicioniranja na tržištu rada.
Seminar se organizuje pod pokroviteljstvom Organizacije severnoatlantskog ugovora (NATO) i Ambasade Kraljevine Švedske u Republici Srbiji.