Poglavlje 20: Preduzetništvo i industrijska politika

Klaster 3: Konkurentnost i inkluzivni rast

Cilj industrijske politike EU je promovisanje industrijskih strategija koje bi povećale konkurentnost, ubrzale prilagođavanje strukturnim promenama, kao i podsticanje stvaranja povoljnog poslovnog okruženja širom EU. Osim ovoga, cilj je i povećanje domaćih i stranih investicija i poboljšanje opšteg poslovnog ambijenta u kom posluju mala i srednja preduzeća, a podstiču se preduzetništvo i inovacije. Ova politika EU, osim industrijske strategije podrazumeva i privatizaciju i rekonstruisanje kompanija, industrijskog sektora i evropske industrije u celini.

Suština je u poboljšanju formulisanja i koordinacija politike između preduzeća na unutrašnjem tržištu i to na osnovu zajedničke definicije malih i srednjih preduzeća. U ovoj oblasti EU ne iziskuje prenošenje propisa u domaće zakonodavstvo, jer se pravne tekovine EU sastoje od načela i preporuka za politiku, koje se dalje nalaze u saopštenjima, preporukama i zaključcima Saveta. Iz svega ovoga proizilazi da se industrijska politika delimično vodi na nacionalnom, a delimično na nadnacionalnom, evropskom, nivou.

Instrumenti politike preduzetništva i industrijske politike obuhvataju finansijsku podršku i regulatorne mere, kao i odgovarajuće kapacitete na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Ovo poglavlje ubraja se u lakša poglavlja za pregovaranje. Sva preduzeća koja su u državnom vlasništvu moraju proći kroz postupak rekonstruisanja i moraju biti pripremljena za samostalno i konkurentno učešće u tržišnoj utakmici.

Industrijska politika je tesno povezana s drugim pregovaračkim poglavljima, posebno s politikom konkurencije (uključujući i državnu pomoć) zbog toga što industrijska politika EU ima nadležnosti u kontroli i ograničavanju subvencija i drugih oblika državne pomoći i to kako na nacionalnom nivou, tako i na nivou EU.

Koordinator radne grupe NKEU: Ekonomski institut