BEOGRAD – Srbija je u 2020. godini ostvarila zapažene makroekonomske performanse, međutim, došlo je i do rastuće makroekonomske neravnoteže, bez jačanja kapaciteta, pa i bez vidljive namere, vlasti da sprovodi složene ekonomske politike kakve su potrebne da bi se pošlo putem trajnijeg ubrzanog rasta, u korist svih građana, saopštila je Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za poglavlje 17 (Ekonomska i monetarna politika). “Poslovno okruženje u Srbiji u osnovi obeshrabruje domaće preduzetništvo. Slaba vladavina prava zajedno sa nejasnim linijama odgovornosti u javnoj upravi, stvaraju opštu neizvesnost kao i neefikasnu upravu. Već deceniju unazad, ekonomska politika Srbije usredsređena je na privlačenje velikih investicija, uz malo obzira prema njihovim ekološkim ili razvojnim aspektima. Po definiciji, takav pristup ne ostavlja dovoljno prostora za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP), a baš ona u najvećoj meri čine domaću privredu”, navodi NKEU. Dodaje se da su se mogla videti ozbiljna ograničenja u upravljačkom kapacitetu i u kvalitetu ekonomskih politika sa kojima je Vlada odgovorila na izazove koje je donela pandemija. “Iako su generalno posmatrano iz makroekonomskog ugla mere bile adekvatne, pomoć onima kojima je bila najpotrebnija pružena je po nepotrebno visokoj ceni. Umesto solidarnosti, politike Srbije u 2020. godini bile su jedinstvene u međunarodnom okruženju po tome što je ista pomoć pružana skoro svima, bez obzira na potrebe, dok su politike zdravstvene zaštite bile izuzetno ograničene”, zaključuje NKEU.