U nedelju, 1. avgusta, ističe rok za podnošenje dodatnih predloga posrednicima iz Evropskog parlamenta, koji će potom u narednih mesec dana izraditi predlog mera za poboljšanje izbornih uslova. Dok deo opozicije upozorava evropske posrednike da neće pristati na kozmetičke promene, a stručnjaci ne vide puno prostora za suštinsko poboljšanje, neizvesno je da li će međupartijski dijalog položiti popravni ispit na koji ga je naterao bojkot prošlogodišnjih izbora. Jedino što građani sada imaju a 2019. nisu imali jeste prethodno iskustvo neuspešnih mera, na osnovu kojih će biti lakše oceniti da li su predlozi sa kojima evropski posrednici dođu u septembru ozbiljniji.
Flešbek: Koje su mere bile predložene 2019?
Vratimo se u doba pre pandemije, kada je, u leto 2019, većina opozicionih stranaka najavila bojkot predstojećih izbora. Nakon tri runde posredovanja Evropskog parlamenta, učesnici u dijalogu imali su pred sobom „implementacionu tabelu“ mera vezanih za izborne uslove. Najznačajnije od njih ticale su se uloge Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U prvoj fazi dijaloga dogovoreno je da se izaberu nedostajuća tri člana devetočlanog Saveta REM-a, kao i da se, nakon ostavke dva trenutna člana, izaberu novi. Sveukupno, izabrano je pet novih članova – Slobodan Cvejić, Judita Popović, Aleksandar Vitković, Višnja Aranđelović i Zoran Simjanović.
Zamišljeno je bilo da novo članstvo doprinese prevazilaženju pasivnosti REM-a, na šta su i opozicija i civilno društvo godinama iznosili zamerke. Podsetimo, ovo telo može pružaocu medijske usluge izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu ili mu čak oduzeti dozvolu, zbog povrede zakonskih obaveza o izveštavanju u toku kampanje i van nje.
Takođe je u međustranačkom dijalogu bilo dogovoreno da REM donese obavezujući pravilnik za javne medijske servise (RTS i RTV) i neobavezujuće preporuke za privatne televizijske kanale tokom kampanje, kao i da vrši redovni monitoring. Metodologija ovog monitoringa, koja je izostavljala aktivnosti predsednika Republike koji formalno nije bio kandidat na izborima, ali i tonalitet predstavljanja političara, kritikovana je već nakon nekoliko nedelja sprovođenja.
Osim mera vezanih za REM, u cilju poboljšanja medijskog izveštavanja predviđeno je osnivanje Nadzornog odbora Narodne skupštine, čiji je zadatak, između ostalog, da predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa.
Izbor članova Nadzornog odbora u potpunosti su obavile vladajuće stranke, koje su i tada imale komotnu većinu u parlamentu. U ovo telo izabrano je više članova koji su otvoreno podržavali Srpsku naprednu stranku, poput glumca Svetislava Buleta Goncića i operskog pevača Aleksandra Stamatovića, a član je postao i sadašnji predsednik Upravnog odbora RTS-a Branko Klanšček.
Pored medija, u tabeli predloženih mera našle su se i promene nekoliko zakona kako bi se sprečila zloupotreba javnih resursa u kampanji. Predviđeno je i više mera u cilju obuke članova biračkih odbora i provere verodostojnosti biračkog spiska.
„Najsporniji izbori u Srbiji od 2000.“
Nije bilo dokaza da je bilo koja mera usvojena 2019. doprinela kvalitetu izbornog procesa 2020. Zapravo, organizacija Crta ocenila ih je kao najlošiji od svih procesa koje je posmatrala poslednjih godina, dok je analiza Centra savremene politike naglasila da su to bili, po broju nepravilnosti, najsporniji izbori od petooktobarskih promena 2000. godine.
Uticaj promena u REM-u i uvođenje Nadzornog odbora, čije su aktivnosti sklonjene sa sajta Narodne skupštine, sumirala je posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
„Većina televizijskih kanala sa nacionalnom pokrivenošću i većina novina promovišu politike Vlade. Nekoliko medija koji nude alternativne stavove ne pružaju efikasnu protivtežu… I Nadzorni odbor uspostavljen za praćenje kampanje i Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ostali su u celosti pasivni u njihovim nadzornim aktivnostima vezano za postupanje medija“, stoji u izveštaju koji je objavljen prošlog oktobra.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže za EWB da, kao što je ova organizacija istakla u vreme njihovog donošenja, a što je i potvrđeno monitoringom, pomene zakona vezanih zaupotrebu javnih sredstava u kampanji u praksi nisu ništa popravile.
Indikativan je i monitoring Crte, koji je pokazao da su od 25. maja do 14. juna (izbori su održani 21. juna), u skoro 800 situacija širom Srbije u kojima u javnosti pojavljivali funkcioneri sa različitih nivoa vlasti. Problem „funkcionerske kampanje“ nije rešen nijednom merom iz međupartijskog dijaloga, kao ni problem potencijalnog pritiska na glasače – na izborni dan „proradili“ su paralelni spiskovi, a isplivao je i snimak uticaja na glasače u Ubu, koji i dalje nije dobio sudski epilog.
Povratak na start: Tri paralelna procesa
Poslednji ostatak mera iz 2019, nov sastav REM-a, do kraja 2020. takođe se u dobroj meri poništio, istupanjem Slobodana Cvejića iz članstva nakon što je Olivera Zekić prvo reizabrana u Savet REM-a, a potom i postala predsednica tog tela. Cvejić i Judita Popović jedini su članovi Saveta izabrani u dijalogu koji su redovno davali izjave za kritičke medije. I sami posrednici u dijalogu, Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, tim povodom su izdali saopštenje o tome da REM i dalje nema poverenje dela javnosti.
Moraće, dakle, da se krene ispočetka. Vlast je, našavši se u situaciji u kojoj nema opozicije u parlamentu i uz poruke iz EU da se dijalog mora nastaviti, ponovo deo ovog procesa, a u aprilu ove godine pokrenula je i dijalog “bez posredovanja stranaca”. Tu, je, međutim, i treći proces za koji nema mnogo mesta u javnosti – primene preporuka iz izveštaja ODIHR-a.
Posmatračka misija ODIHR-a izradila je 29 preporuka nakon prošlogodišnjih izbora. S obzirom da ove preporuke pokrivaju i medijsko izveštavanje, i pritiske na birače i funkcionersku kampanju, kada bi vlast pristupila njihovom ispunjavanju u dobroj veri, verovatno ne bi bilo ni potrebe za međupartijskim dijalogom.
Crta, međutim, sumnja da se ispunjavanje preporuka ODIHR-a odvija u dobroj veri. Kako za naš portal podseća Tamara Branković, menadžerka istraživačkog tima Crte, Mišljenje Vladine Radne grupe za saradnju sa OEBS/ODIHR iz februara ove godine, koji je Crta analizirala, ne ohrabruje da će bilo koje rešenje suštinski promeniti kvalitet izborne utakmice
“Kako je Crta i ranije ocenila, pozicija sa kojom je izašla Radna grupa pokazala je nameru da se zanemare problemi izveštavanja medija tokom kampanje, pritisaka na birače, zloupotrebe javnih resursa i problema u finansiranju izborne kampanje”, kaže ona za naš portal. Kako je analiza Crte pokazala, umesto da se posveti svim preporukama, Vlada izabrala 18 od 29 preporuka, za koje je predvidela reformske korake.
Šta traži opozicija?
Tu su, potom, i dva paralelna procesa dijaloga, koji još nisu iznedrili konkretne mere, ali se očekuje da će, kada se to desi, to uneti dodatne komplikacije.
“Dodatna ilustracija (nedostatka razloga za optimizam) je i konfuzija koja je stvorena vođenjem paralelnih i netransparentnih procesa. Dok je dijalog uz posredovanje Evropskog parlamenta najavljen i kao nastavak dijaloga iz 2019. godine, u proteklim mesecima je vidna prednost koju su državni zvaničnici, kao i najuticajniji mediji, davali tzv. “drugom koloseku” dijaloga. Nepoznanica je kako će svi ovi procesi biti uvezani”, napominje Branković.
Dijalog “bez posredovanja stranaca” trebalo bi uskoro, bar kako najavljuju učesnici, da dođe do konkretnih mera. O suštini ovih mera može se samo nagađati na osnovu medijskih natpisa, a jedan od najvažnijih, kako se čini, jeste svojevrstan sistem “kvota” za opoziciju u medijima sa nacionalnom frekvencijom, što se razlikuje od pristupa koji ima opozicija koja učestvuje u dijalogu uz posredovanje.
Možda najambicioznije zahteve iznela je grupa koju čine Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Ne da(vi)mo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokret za preokret, a koji podrazumeva osnivanje “Ministarstva za izbore” sa izvršnim ovlašćenjima, koji bi sprečavalo pritiske na birače i štitilo kredibilitet izbora. Takođe je predloženo paralelno uređivanje javnih servisa.
Ovi predlozi, pogotovo potonji, izazvali su kritike i stručnog dela javnosti, pa je ova grupa stranaka alternativno ponudila dva “koordinaciona tela” – jedno za izbore i jedno za medije, koji bi takođe izvršnim ovlašćenjima kontrolisali izborni proces. Koordinaciono telo za praćenje rada medija faktički bi, prema ovom predlogu, preuzelo funkciju REM-a.
Druga objavljena platforma, iza koje stoje Socijaldemokratska stranka, Nova stranka i njihovi partneri, takođe se svodi na dva koordinaciona tela – za izbore i za medije – s tim što ona ne bi, kao u predlogu druge grupe stranaka, imali izvršna ovlašćenja, već bi se bavila praćenjem izbornog procesa, upozoravanjem javnosti i pokretanjem postupaka.
Šta predlažu stručnjaci?
Crta je u decembru 2020. izdala ključne preporuke za unapređenje izbornog procesa. Između ostalog, ova organizacije predlaže uvođenje obaveze komercijalnim emiterima da obezbede zastupljenost bez diskriminacije, kao što postoji obaveza za javne servise, ali i obaveza i jednih i drugih da to obezbede u svim vrstama programa a ne samo u predizbornom, tako što bi se garantovalo opozicionim političkim subjektima pravo da iznesu stanovišta o temama o kojima su govorili predstavnici vlasti. Crta takođe prelaže da se proširi opseg kazni koje REM izriče emiterima koji ne poštuju pravila tokom kampanje.
Osim toga, ova organizacija predlaže sprečavanje vođenja paralelne evidencije na biračkom mestu i veću ulogu javnog tužilaštva u izbornom procesu. Takođe se predlaže zaustaviljanje vanredne dodele javnih sredstava u vreme kampanje.
Uz Crtu, i druge organizacije koje se bave izbornim procesom već godinama kreiraju preporuke za prevazilaženje trenutnih nedostataka.
Prema mišljenju Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija, najvažnije pitanje koje se tiče uslova za koliko-toliko ravnopravne izbore, jeste postavljanje striktnijih ograničenja za aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje.
“Ne postoje gotovo nikakva ograničenja kada je reč o intenzitetu i vrsti navodno državnih poslova koje oni preduzimaju upravo u doba kampanje. Pored toga, mnoge takve aktivnosti očigledno nemaju nikakave veze sa nadležnostima funkcionera koji ih vrše, što je najvidljive kod predsednika Republike, koji je slične aktivnosti, za koje se tvrdilo da su u njegovoj nadležnosti, prethodno sprovodio kada je bio premijer”, podseća Nenadić za naš portal.
On kaže da je, upravo zbog značaja koji ovaj vid kampanje ima za sadašnju vlast, a imao je i za prethodne, najmanje optimista da će dijalog imati neke opipljive rezultate po ovom pitanju.
Nenadić se osvrće i na Zakon o finaniranju političkih aktivnosti, koji se trenutno na netransparentan način menja, ocenjujući da se trenutni predlog ne dotiče neka od najspornijih pitanja u sadašnjem zakonu.
Još jedna organizacija koja se detaljno bavila izbornim procesom je Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Zoran Gavrilović, direktor BIRODI-ja, kaže za naš portal da je ova organizacija na osnovu istraživanja prethodnih devet godina došla do seta preporuka koje smatra ključnim za izborni proces.
Prema preporukama BIRODI-ja, treba da se izmeni Zakon o sprečavanju korupcije na način da predsednik Republike ne bude izuzet od primene člana 50. kojim se sprečava zloupotreba javnih resursa u partijske svrhe.
U domenu medija, BIRODI, između ostalog, predlaže da REM u okviru svoje metodologije monitoringa izveštavanja emitera uvrsti merenje tonaliteta predstavljenih aktera. Treba takođe promeniti kriterijume za izbor članova Nadzornog odbora Narodne skupštine, i to tako da predlagač ne može predložiti osobu koja je povezana sa političkom strankom. Zaštitnik građana i druge nezavisne institucije treba da proaktivno deluju tokom izborne kampanje na zaštiti prava građana koja su vezana za izborni proces.
“Za BIRODI će realizacija ovih mera, odnosno njihovo (ne)postojanje biti emirijska osnova za ocenu i predloga Posredničke misije Evropskog parlamenta i integriteta izbora”, kaže Zoran Gavrilović, uz napomenu da će predlozi biti prosleđeni posrednicima.
Potreba za “alhemijom”
Pred posrednicima iz Evropskog parlamenta očigledno će biti potrebne skoro pa alhemičarske veštine – da uzmu u obzir mere koje zahteva opozicija, mere koje predlaže civilno društvo, mere koje će se možda sprovesti u paralelnim procesima, i mere za koje je uopšte realistično da ih vlast prihvati – i sve to da ponude u jednom dokumentu.
Tamara Branković iz Crte kaže da je, uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, kao i činjenicu da je vremena do narednih izbora izuzetno malo, njena organizacija je skeptična u pogledu izvesnosti poboljšanja.
Politikolog Boban Stojanović kaže za EWB da je od samog sadržaja dokumenta mnogo važnije koliko će posrednici želeti i moći da izvrše pritisak da se neke stvari implementiraju nakon usvajanja sporazuma.
“Mislim da će vlast relativno lako prihvatiti dokument koji posrednici izrade uz svoj prigodan narativ da će dati opoziciji sve što žele, ali da im je džaba jer ih neće narod. Ali je naravno važnije pitanje kako će se i uz čiju i koliko temeljnu kontrolu sporazum sprovoditi. Opozicija je dobrim delom u periodu od izbora prethodne godine uspela sama sebi da umanji značaj i da učini da taj pritisak ne bude tako jak. U momentu kada se na pregovorima pojavljuje 20-ak opozicionara u pet/šest grupacija i kada preti građanskom neposlušnošću tek kada se sve ovo završi – onda mi ne deluje da mogu trenutno da stvore snažniji pritisak”, ocenjuje Stojanović, dodajući da deluje da će veći pritisak doći od evropskih parlamentaraca, “naravno ukoliko oni budu zainteresovani za to”.
Sat otkucava, izbori se bliže, a neki iole zadovoljavajući dokument koji bi zapravo bio primenjen i doveo do suštinskog poboljšanja izbornih uslova trenutna izgleda daleko.