Šef kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper završava svoj petogodišnji mandat na ovoj funkciji krajem avgusta. Tokom njegovog petogodišnjeg mandata, Flesenkemper je bio svedok različitim političkim procesima u Srbiji, uključujući ustaven promene, usvajanje i sprovođenje Medijske strategije, kao i rad na usvajanju zakona o istopolnim partnerstvima. U svom oproštajnom intervjuu za European Western Balkans, Flesenkemper je podelio svoje utiske o najvažnijim događajima tokom njegovog boravka u Beogradu.
European Western Balkans: Kako vidite rezultate svog mandata kao šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu? Da li ste zadovoljni rezultatima Kancelarije u ovih 5 godina?
Tobijas Flesenkenkemper: Od kada je Srbija, kao deo Državne zajednice Srbija i Crna Gora, postala članica Saveta Evrope 2003. godine, zemlja se promenila, a uloga Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu je značajno evoluirala. Poslednjih pet godina bile su značajne za Evropu i Srbiju.
Svakako, najvažnija prekretnica je bila želja građana Srbije da promene svoj ustav. Ustavni referendum koji je održan 16. januara 2022. godine pokazao je da se reforme mogu započeti i ostaje da se vidi koliko će potencijal da sudije budu nezavisne, a tužioci autonomniji, biti ostvaren. Pandemija je obeležila polovinu mog vremena u Beogradu i možda je bez nje moglo da se postigne više u reformama u oblastima ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
EWB: Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Srbiji kada je reč o zaštiti ljudskih prava, prava manjina i borbi protiv diskriminacije? Da li vidimo značajan napredak u ovoj oblasti?
TF: Srbija je, kao i svih ostalih 45 država članica, dobrovoljno pristala da prati poštovanje i primenu standarda Saveta Evrope. Na primer, statistika Evropskog suda za ljudska prava nam daje neke nagoveštaje. Broj predstavki pred Sudom je i dalje visok, i u odnosu na broj stanovnika ovaj broj je među najvišim.
Ovo pokazuje da je potrebno učiniti više, kako bi administrativni, politički i pravosudni sistem radili u korist kulture ljudskih prava. Zaštita prava nacionalnih manjina je veoma važna za evropsko jedinstvo. Posmatrajući javni diskurs, moram da kažem da sam ponekad razočaran.
Čini se da mora više da se radi kako bi se podigla svest o šteti koju nanose diskriminacija, mržnja, negativni stereotipi i stigmatizacija. Političari, javne ličnosti, mediji i novinari moraju biti obazriviji u pogledu opasnosti širenja predrasuda i širenja negativnih stereotipa o pojedincima i grupama. Ovaj problem se tiče mnogih ljudi i grupa po osnovu nacionalne pripadnosti, rodne identifikacije ili seksualne orijentacije, a nažalost i većine Roma i Romkinja u Srbiji.
EWB: Kada je reč o pravima LGBT osoba, poslednjih godina smo videli zabranu šetnje Evroprajda 2022, kao i signale da vlada nije spremna da usvoji zakon o istopolnim partnerstvima. Da li verujete da nedostaje politička volja da se napreduje u zaštiti prava LGBT osoba?
TF: Poslednjih godina smo mogli da posvedočimo koliko pozitivni trendovi mogu biti nestabilni. Pre dve godine, na zahtev ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Savet Evrope je pripremio stručno mišljenje na nacrt Zakona o istopolnim zajednicama.
Nacrt zakona o kojem se tada raspravljalo odnosio se na promenu života ljudi na bolje. Bio je to važan korak u cilju približavanja pravnim standardima Saveta Evrope u oblasti borbe protiv diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta, kao i zaštite socijalnih prava LGBT osoba.
Posle prošlogodišnjeg debakla Evroprajda, bilo bi dobro da se vratimo na pozitivan pristup koji je premijerka Ana Brnabić započela pre nekoliko godina. Nažalost, brutalno ubistvo Noe podsetilo nas je da LGBT osobe moraju da se plaše za svoje živote.
Govor mržnje može dovesti do uznemiravanja i na kraju do takvog nasilja koje dovodi do smrti – uvereni smo da mnogi u Srbiji žele da zaustave ovakav negativan trend.
EWB: Sloboda medija se često izdvaja kao jedno od ključnih pitanja koja muče srpsku demokratiju. Ne samo da se o medijskoj situaciji razgovaralo u međustranačkim dijalozima, već je i u centru tekućih protesta „Srbija protiv nasilja“. Šta vidite kao glavne izazove u ovoj oblasti?
TF: Savet Evrope od 2015. godine podržava platformu za promovisanje zaštite novinarstva i bezbednosti novinara. Platforma izveštava o ozbiljnim pretnjama po bezbednost novinara i slobodu medija u Evropi kako bi se pojačala odgovornost naših država članica.
Generalno, od 2020. godine može se primetiti porast prijavljenih pretnji. Nažalost, Srbija je među zemljama u kojima su se prijave značajno povećale u poslednjih pet godina, a istovremeno su rešena samo dva upozorenja od 2019. godine (od ukupno 50 upozorenja u istom vremenskom periodu). Ova situacija ne može da bude zadovoljavajuća za bilo koga.
EWB: Proces ustavnih promena je završen donošenjem zakona o pravosuđu i imenovanjem uglednih pravnika u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca. Da li smatrate da je ovaj proces uspešan?
TF: Kao što sam već istakao, činjenica da se ustavna promena uopšte desila je korak napred, ako se uporedi sa ustavnom istorijom Srbije u poslednjih 200 godina. Kroz istoriju, evoluciona promena je skoro izostala. Sada treba realizovati potencijal ove reforme. Ono što se dogodilo samo je prvi korak ka istinskoj promeni.
Na kraju, primena novih zakona i pravila će biti ono što će biti odlučujuće. To podrazumeva stvaranje i održavanje ambijenta koji obezbeđuje nezavisnost i efikasnost pravosuđa svakodnevno, ili, kako je istakla Venecijanska komisija, promenu političke i pravne kulture.
Moj utisak je da ima mnogo ljudi koji žele da se takve promene dogode pre nego kasnije. Na primer, radimo na unapređenju borbe protiv korupcije i pranja novca. Za to je Srbiji potrebno efikasno nezavisno sudstvo i tužioci koji mogu da rade svoj posao bez neprimerenog uticaja.
EWB: Postojala je kontroverza oko članstva Srbije u Savetu Evrope zbog napretka Kosova ka pristupanju toj organizaciji. Da li su ovi događaji praktično uticali na vašu saradnju sa Vladom Srbije?
TF: Uvek smo imali produktivnu i dobru saradnju sa institucijama Srbije. Zahvaljujući posvećenim pojedincima, poput ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, koja podržava našu Kancelariju da se fokusira na konkretne aktivnosti saradnje, pomažući Srbiji da dostigne standarde Saveta Evrope, kao i njihov cilj pristupanja Evropskoj uniji.
Radimo u skladu sa nivoom ambicija Srbije kada je reč o obimu, brzini i značaju reformi. Na sreću, politička dešavanja na kontinentu su imala samo ograničen uticaj na napredak našeg rada poslednjih godina. Građanima i građankama Srbije, uključujući pripadnike i pripadnice nacionalnih i drugih manjina, želim da se u narednim godinama brže napreduje.