Bosna i Hercegovina ostvarila je najveći napredak u poslednjih nekoliko godina u poređenju sa prethodnom decenijom, poručila je predsednica Evrposke komisije, Ursula fon der Lajen, i najavila da će Evropska komisija dati zeleno svetlo za početak pregovora o pristupanju Bosne i Hercegovine.
“Dobra vest je da ćemo dati zeleno svetlo za početak pregovora sa Bosnom i Hercegovinom. Poruka od strane Bosne i Hercegovine je jasna i zbog toga naša poruka njima mora biti jasna. Budućnost BiH je u našoj zajednici”, poručila je predsednica Evropske komisije.
Prema pravilima i procedurama EU, preporuka Komisija biće razmatrana na Savetu koji će se održati 19. marta, nakon čega će konačnu odluku doneti lideri tokom samita Evropskog saveta.
BiH je status kandidata za članstvo dobila u decembru 2022. godine. Evropski savet izrazio je spremnost da se sa ovom zemljom otvore pregovori tokom samita krajem prošle godine, ali je pozvao Evropsku komisiju da objavi izveštaj o stepenu ispunjenja ključnih kriterijuma u martu, koji će poslužiti kao osnova za konačnu odluku lidera EU.
Govoreći u Evropskom palrmanetu, predsednica EK navela je sve zakone i mere koje su vlasti u BiH usvojile u proteklom periodu.
“Najpre, BiH je sada u potpunosti usklađena sa našom spoljnom i bezbednosnom politikom. Takođe, usvojeni su važni zakoni poput onog o sprečavanju sukoba interesa, koji je bio na čekanju godinama. Takođe, sada je usvojen i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, dok se upravljanje migracionim tokovima poboljšava…”, navela je predsednica EK.
Lideri BiH pozdravili su preporuku Evropske komisije, a među prvima koji su se oglasili bio je predsednik entiteta Republika Srpska Milorad Dodik i premijer u entiteta Federacije BiH, Nermin Nikšić.
“Pozdravljam preporuku, ali bez datuma to ne znači mnogo. Treba reći da je otvaranje pregovora rezultat ogromnog i ključnog doprinosa Republike Srpske u tom procesu. Za nas je evropski put važan jer predstavlja ispunjenje jednog velikog nacionalnog cilja – život Srba u ekonomskom i političkom prostoru bez granica”, rekao je Dodik.
Šta dalje?
Iako BiH nije implementirala svih 14 prioriteta koje je Evropska komisija definisala 2019. godine, države članice EU verovatno će doneti pozitivnu odluku o otvaranju pregovora o pristupanju sa Bosnom.
Nedim Hogić, istraživač na Univerzitetu u Oslu, veruje da je EU 2019. godine značajno proširila svoje kriterijume za BiH, a da je ta uslovljenost sada ponovo sužena u proteklih godinu i po dana.
“EU je jednostavno odustala od mnogih stvari iz svojih 14 prioriteta jer je to bilo previše ambiciozno i nerealno, dok je sa druge strane postalo očigledno da svako u Bosni želi evropske integracije, bez obzira na separatističke težnje, želje za ustavnim reformama i sukobe unutar zemlje. Dakle, EU Je sada donela odluku koja je trebalo da bude doneta pre 10 godina”, kaže Hogić za EWB.
Prema njegovim rečima, nije jasno da li će ova odluka o otvaranju pregovora pokrenuti promene i ubrzati reformski proces. Međutim, on veruje da se bar polje pregovora između BiH i EU menja ovom odlukom, jer će vlasti morati da sprovedu reforme za dalji napredak ne samo za otvaranje pregovora.
“Vidim ovu odluku kao pozitivan korak jer ispravlja nepravdu prema Bosni i Hercegovini, ali još uvek nije jasno da li će ona dovesti do značajnijih promena. Bilo bi veoma važno povezati finansijske benefite sa otvaranje poglavlja i ispunjavanjem obaveza iz konkretnih poglavlja. U tom smislu, ako bi EU postavila konkretne zahteve, verujem da bi to moglo motivisati bosanske vlasti da se ozbiljnije angažuju u reformskim procesima”, smatra Hogić.
On navodi da vlasti u BiH jesu već uložile neke napore usvajanjem nekoliko zakona, ali dodaje da su određeni zakoni, poput onog o sprečavanju sukoba interesa, mogli biti usvojeni na bolji način.
“Vlasti su usvojile Zakon o sprečavanju sukoba interesa, ali on neće moći da se primeni do kraja godine jer nisu ispunjeni neophodni preduslovi za njegovo sprovođenje. Samo u Kantonu Sarajevo ti preduslovi postoje, dok je, na primer, u Republici Srpskoj zakon mnogo blaži i dozvoljava mnoge zloupotrebe. Dobro je što je zakon usvojen, ali postoji mnogo razloga za nezadovoljstvo”, kaže Hogić.
Prema njegovim rečima, tajming odluke Evropske unije da otvori pregovore sa BiH uoči izbora za Evorpski parlament je “nesrećan”, jer nije jasno da li će i sledeća Evropska komisija nastaviti sa istim fokusom na proširenje.
“Bilo bi sjajno ako bi bosanske vlasti, zajedno sa drugim zemljama iz regiona, poput Severne Makedonije, lobirale za početak otvaranja određenih poglavlja”, zaključuje Hogić.