Od izbijanja masovnih protesta širom Srbije, pokrenutih nakon tragedije u Novom Sadu, “odbrana Vojvodine od separatističkih težnji nekih ljudi” postala je opšte mesto u javnim nastupima predsednika Srbije i njegovih saradnika, što je najviše došlo do izražaja na Sretenje, kada je na mitingu u Sremskoj Mitrovici “aklamacijom” usvojena Deklaracija o Vojvodini. U tom dokumentu se, između ostalog, navodi da je Vojvodina “neraskidivi deo nacionalnog političkog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije, i kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije”.
Tema statusa Autonomne Pokrajine Vojvodine u okviru Srbije je dugo vremena pre trenutne aktuelizacije bila izrazito marginalna u javnosti, a nema znakova da je među tamošnjim stanovništvom prisutna bilo kakava značajnija podrška separatizmu. Prema popisu iz 2022. godine, 68% stanovnika Vojvodine čine Srbi, što je blagi rast u odnosu na popis iz 2011, dok ostatak čine pripadnici nacionalnih manjina – mađarske, romske, slovačke, rumunske, hrvatske…
Prema mišljenju sagovornika našeg portala, vlast, oličena u Vučiću, pokušava da pričom o vojvođanskom separatizmu uguši studentske blokade i proteste građana, na kojima nijednom rečju nije pomenuta tema statusa Vojvodine. Kako se naglašava, paradoks postaje još veći ako se uzme u obzir podatak da političke grupacije koje bi zagovarale “autonomaški” program nisu ni zastupljene u aktuelnom sazivu pokrajinskog parlamenta, jer na poslednjim izborima nisu prešle cenzus.
U nedostatku političke organizacije koju bi mogla da optuži za vojvođanski separatizam, vlast u poslednje vreme kao nosioce ove ideje izdvaja pojedince čiji je eventualni budući politički angažman u najmanju ruku maglovit. Među njima su Dinko Gruhonjić, novinar i univerziteski profesor iz Novog Sada, kao i bivši funkcioner Demokratske stranke Goran Ješić koji je već više godina politički neaktivan. Ješić je nedavno za list Danas izjavio da tvrdnje da nastoji da otcepi Vojvodinu doživljava kao “kao klasičan medijski spin”.
Vučić: Vojvođanski separatisti hoće dalje rastakanje Srbije
“Zagovornici vojvođanskog separatizma hoće dalje rastakanje Srbije”, poručio je Aleksandar Vučić na skupu održanom u Sremskoj Mitrovici 15. februara, istog dana kada je u Kragujevcu organizovan jedan od najmasovnijih protesta predvođen studentima.
Slične poruke predsednik Srbije uputio je i prilikom nedavne posete Severnobanatskom i Srednjobanatskom okrugu. Tako je u Kikindi rekao da se sprema da do Vidovdana napiše knjigu “Kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji”.
“Ovde na severu Srbije kažu da je vreme da se vrati ono od pre devedesete, kada su Krunić i ostali upravljali Vojvodinom, pa se narod pobunio i nije dozvolio. Samo hoće da Vojvodina bude što dalje od Srbije”, tvrdi Vučić.
U Čoki je Vučić kazao da je “Vojvodina bila i sada je Srbija, i mogu samo da sanjaju da nam kidaju deo teritorije”.
U sličnom maniru, Miloš Vučević, premijer u ostavci, konstatovao je da “za opoziciju, koja želi otcepljenje Vojvodine, talasi protesta su prilika da takve planove stave na sto”.
“Talasi protesta su za njih prilika da izbace na sto ove projekte. To nema nikakve veze sa tragedijom. Ja koji živim tamo i rođen sam, imam potrebu da ukažem da nije identičan narativ kada imamo ove komplikacije u društvu u Čačku, Valjevu, Nišu, kao što čujemo u Novom Sadu. Oni to ne stavljaju u prvi plan, ali je vrlo lukavo i opasno zavijaju u oblandu sveukupnih zahteva.
Aleksandar Popov: Vlast deluje po sistemu “drž’te lopova” i izmišlja ugroženost od separatizma
Komentarišući retoriku Vučićevog režima o Vojvodini, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, kaže za EWB da se radi o metodu iz vremena Slobodana Miloševića.
“Ako je tačna tvrdnja sadašnjeg režima u Srbiji da Vojvodina, u kojoj prema popisu iz 2022. godini živi oko 70 odsto Srba, želi da se otcepi od Srbije onda je Srbija u velikom problemu. Međutim, ta ničim izazvana hajka na separatiste u Vojvodini i donošenje Deklaracije o Vojvodini na Sretenje u Sremskoj Mitrovici je oproban metod još iz Miloševićevog doba da kada imaš jedan problem izmisliš drugi koji će skrenuti pažnju sa onog prethodnog”, objašnjava Alekandar Popov.
Kako ističe naš sagovornik, vlast deluje po sistemu “drž’te lopova”, a cilj Deklaracije o Vojvodini je dvojak – “sa jedne strane treba da skrene pažnju sa studentskih protesta na izmišljenu ugroženost od vojvođanskog separatizma, a s druge strane je opaka namera da se unese razdor među same studente, što im, na svu sreću, bar do sada nije uspelo”.
Popov naglašava da trenutno čak ni ne postoji politička opcija zastupljena na bilo kom nivou vlasti u Srbiji koja se zalaže za veći stepen autonomije Vojvodine.
“Da se razumemo, separatizam bi podrazumevao zalaganje za izdvajanje Vojvodine iz državnog okvira Srbije, a ni jedna relevantna politička opcija u Vojvodini nije ni u svom programu niti političkom delovanju ni ranije, a kamoli sada nije imala i nema takvu ideju. Naprotiv, početkom devedestih godina preovladala je centralistička tendencija pa je tako Milošević Ustavom Srbije koji je donet 1990. autonomiju Vojvodine sveo na takozvanu fasadnu autonomiju, jer su joj ukinuta sva izvorna pravai nadležnosti koja je do tada imala”, objašnjava Popov.
Prema mišljenju Popova, “ništa bolje Vojvodina nije prošla ni sa Ustavom iz 2006, u kome je za nju definisana jedna jedina izvorna nadležnost, a to je da donosi svoja znamenja – grb i zastavu (član 183. Ustava), a sve ostala su u skadu sa Ustavom i zakonima, pa im i to smeta”.
“To je u ranijem periodu kao reakciju imalo zalaganje jednog broja relevantnih političkih subjekata iz Vojvodine za vraćanje izvornih prava i ovlašćenja Pokrajini, ali nijedno od tih zalaganja nije išlo u pravcu izdvajanja Vojvodine iz sastava Srbije. Trenutno, čak ni ne postoji politička opcija zastupljena na bilo kom nivou vlasti u Srbiji koja se zalaže za veći stepen autonomije. Zahvaljujući ovakvom tretmanu, Vojvodina je od nekadašnje lokomotive razvoja Srbije dospela negde na začelje kompozicije”, ukazuje Popov.
Sagovornik našeg portala napominje da je “pitanje decentralizacije Srbije i u tom okviru autonomije Vojvodine legitimno demokratsko pitanje, a ne jeres kako to predstavlja sadašnja vlast izjednačavajući ga sa separatizmom”.
“Pitanje decentralizacije i ostalog dela Srbije je nakon prošlih izbora pokrenuo i doktor Dragan Milić iz Niša, osnivač grupe građana, koja je na prošlim lokalnim izborima u Nišu ostvarila izuzetan rezultat, i Pokreta za decentralizaciju Srbije. Da li to znači da i Niš hoće da se otcepi od Srbije?”, naglašava Aleksandar Popov
.
Upitan da li će aktuelne tvrdnje režima o vojvođanskom separatizmu i Deklaracija o Vojvodini negativno uticati na odnose između različitih etničkih grupa koje tu žive, Popov tvrdi da “ona sigurno neće doprineti unapređivanju međuetničkih odnosa u Vojvodini, već naprotiv”, bez obzira na to što je rečeno da će se pre usvajanja obaviti i konsultacija sa Savezom vojvođanskih Mađara koji je koalicioni partner SNS-u.
Bojan Pajtić: Priča o separatizmu je Vučićev pucanj u prazno
Prema mišljenju Bojana Pajtića, bivšeg pokrajinskog premijera i aktuelnog profesora na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, priče o pretnji otcepljenja Vojvodine su pucanj u prazno.
“Vučić je celu svoju karijeru proveo svađajući narode, pujdajući ljude na ljude, šireći govor mržnja. Zagadio je sve čega se dotakao. Tamo gde je on branio Srbe, Srba više nema. Ostaće zapamćen kao jedan od najvećih štetočina u našoj istoriji i kao autor najodvratnije rečenice koju je ikada neki Srbin izrekao – da, ukoliko umre jedan Srbin, treba ubiti sto muslimana. Nema on kapacitet više nikoga da svađa. Borba protiv nepostojećeg vojvođanskog separatizma je još jedno zamazivanje očiju njegovim biračima. To je, međutim, pucanj u prazno. Niti mu iko više veruje, niti iko više želi da ga gleda na vlasti”, poručuje Bojan Pajtić za EWB.