Policijska akcija tokom koje je izvršen upad naoružanih pripadnika Uprave kriminalističke policije prostorije pet organizacija civilnog društva među kojima su i članice Nacionalnog konventa o EU (NKEU) bez odgovarajućeg sudskog naloga, NKEU smatra politički motivisanom u cilju zastrašivanja i pritiska na organizacije i pojedince koji se kritički odnose prema odlukama i potezima vlasti, kaže Bojana Selaković, koordinatorka NKEU u intervjuu za European Western Balkans.
Podsećamo, u kancelarije CRTE, Građanskih inicijativa, Centra za praktičnu politiku,Trag fondacije i Krovne organizacije mladih (KOMS) prošle nedelje ušla policija, navodno zbog sumnje da su nenamenski trošili novac od američke razvojne agencije USAID. Predstavnici ovih organizacija tvrde da je policija odbila da pokaže sudski nalog, da se jedna od njih (Centar za praktičnu politiku) nije finansirala donacijama USAID-a te da je u pitanju zastrašivanje civilnog sektora.
Prethodnih nedelja, predstavnici administracije predsednika SAD Donalda Trampa su u nastupima govorili da je su sredstva USAID-a, koji finansiraju američki poreski obveznici, navodno zloupotrebljena.
Međutim, iz naknadnih izjava domaćih tužilaca, može se zaključiti da Amerika nije tražila od Srbije započinjanje istrage o trošenju novca od USAID-a, već su srpski pravosudni organi to učinili na osnovu izjava zvaničnika iz SAD, koji inače u tom kontekstu uopšte nisu pominjali Srbiju.
Bojana Selaković kaže da u trenutku kada građani širom Srbije izlaze na ulice zahtevajući poštovanje zakona i odgovornost institucija, ovakve istrage šalju poruku da se umesto zalaganja za uspostavljanje dijaloga, vlast odlučuje za zastrašivanje i pokušaj suzbijanja kritičkog glasa.
„Tužilaštvo nas nije uverilo šta je zakonski osnov za ovu akciju i jasno obrazložilo kriterijumima na osnovu kojih je baš ovih 5 organizacija postalo predmet istrage, posebno imajući u vidu da javnosti nisu predočeni dokazi da su američke vlasti ovu istragu zatražile ili inicirale. Ovako, na primer, možemo da sumnjamo da organizacije CRTA i Građanske inicijative trpe odmazdu zbog toga što su ukazivale na probleme i zloupotrebe u okviru funkcionisanja radne grupe za primenu ODIHR preporuka i procesa izbora novog sastava REM-a, na čije rezultate je država ozbiljno računala u ispunjavanju obaveza za dalji napredak u procesu pristupanja Evropskoj uniji“, kaže Bojana Selaković.
Ona navodi da država ima druge načine da kontroliše rad organizacija civilnog društva, pa i utvrđuje potencijalnu krivičnu odgovornost i od toga niko ne beži, ali zloupotreba ovlašćenja i štura obrazloženja na osnovu medijskih objava o onome što govore predstavnici administracije u Vašingtonu, sigurno nisu način za to.
„Nacionalni konvent o Evropskoj uniji već se oglašavao protiv javnog targetiranja organizacija i pojedinih članica NKEU koje su sada obuhvaćene ovom akcijom. Selektivne i politički motivisane istrage protiv civilnog društva predstavljaju ozbiljan udarac osnovnim građanskim pravima i slobodama, urušavaju vladavinu prava i u potpunosti su suprotne evropskim vrednostima, čime se dovodi u pitanje dalja evropska perspektiva Srbije“, kaže Selaković.
„Ne postoje uslovi za saradnju Konventa sa donosiocima odluka“
Početkom februara ove godine Nacionalni konvent saopštio je da trenutno ne postoje uslovi za učešće organizacija civilnog društva u aktivnostima koje, u okviru procesa pristupanja, obuhvataju saradnju sa političkim donosiocima odluka
U pismu koje su uputili predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, iz NKEU istakli su da su politički donosioci odluka najodgovorniji za trenutno stanje u procesu evropskih integracija.
„Ovako formulisani pokazuju da tokom dosadašnjeg procesa evropskih integracija nisu rešeni najveći problemi koji se tiču pre svega pitanja iz oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija. Imali smo mnogo propuštenih šansi, a hajka koja se poslednjih meseci dešava na predstavnike civilnog društva, prešla je sve granice tolerancije“, kaže Selaković.
Ona podseća da su u tim kampanjama učestvovali i prorežimski tabloidi i televizije sa nacionalnom frekvencijom, što je dovelo do toga da neki od predstavnika civilnog društva dobijaju ozbiljne pretnje po svoju bezbednost.
„Smatramo da oni koji imaju moć da donose političke odluke, a kojima smo se mi i obratili, mogu to da zaustave. Dok se sa ovim ne bude prestalo, nema uslova da razmišljamo o tome da li možemo da nastavimo komunikaciju sa predstavnicima institucija“, kaže Selaković.
Kada je reč o propuštenim šansama, Selaković navodi da je tokom prethodnih godina uloga civilnog društva bila je svedena na štikliranje stavki iz obaveza procesa pristupanja, te da organizacije suštinski nisu mogle da utiču na reformski proces. „Naša uloga svedena je na dekoraciju“.
Da je tako, Selaković navodi primer izmena Ustava u delu koje se odnosi na nezavisno pravosuđe.
„Reforma pravosuđa bila je svedena na tehničko prepisivanje rešenja iz zemalja koje imaju mnogo dužu demokratsku tradiciju od Srbije. Iako smo kao civilno društvo ukazivali da ta rešenja ne mogu da funkcionišu u Srbiji, zemlji sa ozbiljnim problemima u principima podele vlasti“, kaže Selaković.
Prema njenim rečima i proces usvajanja Reformske agende dokaz je koliko vlasti ne uvažavaju doprinos koje organizacije civilnog društva mogu da daju u kreiranju reformi na putu ka EU.
“Proces usvajanja Reformske agende, takođe doneo mnogo frustracija Nacionalnom konventu i civilnom društvu uopšte, imajući u vidu značaj i naše interesovanje za takav instrument i iskrenu želju da taj proces podržimo i u njemu učestvujemo u što ranijim fazama. Postojale su brojne prepreke i izazovi zbog brzine i rokova koje je nametala Evropka komisija. Ono što smo mi na kraju tog procesa dobili, jeste izostanak suštinskog konsultativnog procesa i nikakva mogućnost za uticaj na sadržaj reformi, iako smo od političkih aktera iz EU, čuli brojne poruke da je neophodan inkluzivan pristup Reformskoj agendi“, kaže Seleković.
Ona objašnjava da je čitav proces bio jednosmeran i da se sastojao od informisanja organizacija civilnog društva o onome što Vlada Srbije i Evropska komisija pregovaraju.
“Članice NKEU bile su pozvane na sednicu skupštinskog odbora za evropske integracije uz dostavljanje dokumenta sa oznakom poverljivosti nedelju dana ranije. Iako su članicw NKEU uložile dosta napora i energije da ponude svoje komentare i doprinos na nacrt, ništa od toga nije bilo usvojeno. Opravdanje za to je traženo na drugoj strani, odnosno Evropskoj komisiji, odnosno, da svaka izmena tog dokumenta mora da bude ponovo komunicirana sa velikim brojem aktera Evropske komisije, a da za sve to nije bilo vremena. Tako smo propustili jednu ogromnu priliku da na inkluzivan način ojačamo konsenzus o daljim reformskim koracima i evropskoj budućnosti Srbije”, kaže Selaković.
Zbog toga, smatra Selaković, propuštena je prilika da se vodi dijalog u okviru procesa evropskih integracija i da se donesu neke mere koje će suštinski biti transformativne.
„Protesti pokazuju da nisu rešena fundamentalna pitanja“
Na pitanje kako komentariše trenutku političku krizu i masovne proteste koji su već ušli u četvrti mesec, Selaković navodi da je ovakvo masovno nezadovoljstvo moglo da se predvidi, ako se uzmu u obzir reakcije građana na neke druge slučajeve koji su doveli u pitanje poverenje građana u institucije.
„U proteklom periodu mogli smo da vidimo da se nešto slično dešavalo nakon tragičnih masovnih ubistava, ali i tokom protesta protiv litijuma. Posle pada nadstrešnice građani su uspeli da na artikulisan način ukažu na sve probleme“, smatra Selaković.
Kako ističe, reakcije nadležnih institucija u danima nakon pada nadstrešnice, dodatno su izazvali bes i nepoverenje građana.
„Talas nezadovoljstva se samo dodatno pokrenuo. U društvu kao što je naše, u kom institucionalni dijalog i gde se odluke donose u vrlo zatvorenim krugovima i gde su institucije zarobljene, očekivano je da se nezadovoljstvo građana izlije na vaninstitucionalan način“, dodaje Selaković.
Naglašava da se u zahtevima studenata i građana vidi da fundamentalna pitanja, koja se tiču vladavine prava, nisu rešena, bez obzira na to što proces pregovora o pristupanju traje već druže od deceniju.
„Ovo sve predstavlja i jednu veliku opomenu za one u Evropskoj uniji koji su uključeni u praćenje procesa. Kada se previše fokusa stavi samo na tehničko usklađivanje i harmonizaciju, a zaboravi ono što je suština, šta može da se desi u jednoj zemlji kandidatu“, zaključuje Selaković.