VAŠINGTON – Neophodno je da Zapad usmeri više pažnje na Zapadni Balkan, poručuje bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter i primećuje da su “druge strane” ostavile trag na ekonomiju u regionu, kao što je Kina investiranjem u infrastrukturu.
Manter, u autorskom tekstu za privatnu analitičku kompaniju Stratfor, ističe da je sada, više nego ikad, Balkan zainteresovan da se približi Zapadu kako bi se rešili regionalni problemi.
On, ipak, naglašava da se promene i reforme u regionu mogu desiti samo iznutra, ali da je važno da u tome postoji podrška globalnih igrača.
“Za prvih šest meseci administracije (predsednika SAD) Donalda Trampa bilo je pet ključnih stavki u spoljnoj politici, a nigde se ne pominje Balkan. Ne tako davno, veći deo svetske pažnje je bio usmeren na Balkan”, podseća Manter.
Dodaje i da danas nije takav slučaj, iako ima mnogo problema na tom području.
“Dejtonski sporazum kojim je okončan rat u Bosni 1995. godine se pokazao kao nestabilna struktura u samoupravljanju državom, Srbija i Kosovo se još nisu pomirili, a to je neophodan korak za obe strane kako bi postigle cilj članstva u EU”, napominje Manter.
Unutrašnji problemi su, primećuje, i dalje evidentni u Makedoniji, kao i u članici Evropske unije – Hrvatskoj.
“Takođe, najbistriji i najbolji iz regiona beže u potrazi za šansom na nekom drugom mestu. Istovremeno, veliki ekonomski potencijal regiona, od turizma, do inovacija i informacionih tehnologija jedva da je ispoljen”, dodaje Manter.
Prema njegovim rečima, geopolitički problemi i etničke tenzije ponovo isplovljavaju na površinu Balkana – stvarajući potencijalnu opasnost za region, preneo je B92.
“Pitanje je – da li zapadni lideri to primećuju i da li na vreme uskaču kako bi pomogli? Dobra vest je da ima nade za napredak, a u ovom slučaju on počinje ekonomijom. Zapadnom Balkanu treba ekonomska podrška, to je jasno rečeno na nedavnom sastanku u Trstu”, ukazao je Manter.
Nekadašnji ambasador u Beogradu kaže da su i “druge strane” ostavile trag na ekonomiju u regionu.
“Kina je pokazala veliki interes za investiranje u balkansku infrastrukturu. Već je uradila mnogo, uključujući i brzu prugu na relaciji Beograd – Budimpešta, sledi Jadranski autoput koji će povezati Albaniju, Crnu Goru, Grčku i Italiju, a kupili su i grčku luku Pirej, kako bi napravili put za transport robe od Grčke kroz Zapadni Balkan do evropskih tržišta”, dodaje Manter.
Kako navodi, evropski lideri, na čelu sa Nemačkom, nastavljaju da posmatraju region dok “Rusija održava svoje prisustvo, naročito u srpskom energetskom sektoru”.
“Uprkos često turbulentnim vezama sa Balkanom, SAD moraju ponovo da pojačaju svoje prisustvo. Povrh svega, Vašington ima interese na Balkanu, a naročito u kosovskim oružanim snagama, koje vodi NATO”, navodi Manter.
Ispoljavanje interesa SAD, dodaje, vidi se i kroz značajne investicije. “Pored toga, jednako je važno za ljude na Balkanu da imaju jasno i pravilno shvatanje posledica jačanja uticaja Kine, koja će biti aktivna u regionu u godinama koje dolaze”, ističe Manter.
Prema njegovim rečima, važno je istaći da strani akteri ne mogu da budu ključ rešavanja problema u regionu.
“Ključno je da ne samo vlade, već i društveni igrači, od biznismena, preko univerziteta do nevladinih organizacija, rade sa snagama sa druge strane na oblikovanju budućnosti regiona. Sve počinje iznutra. Pomaci nade se vide u činjenici da su Beograd i Priština u dijalogu koji treba da smanji tenzije, a makedonska vlast je već uradila veliki posao u popravljanju odnosa sa komšijama, namerom da reši spor sa Grčkom oko imena, širenjem saradnje Skoplja i Tirane, kao i potpisivanjem sporazuma o prijateljstvu sa Bugarskom”, smatra on.
Ipak, dodaje, ovaj napredak treba da bude praćen ubrzavanjem rešavanja drugih problema, kao što su rešavanje migrantske krize, smanjivanje nacionalističkih ispada koji podstiču etničke i socijalne sukobe.
“Zapadni Balkan će bolje rešiti probleme uz asistenciju ostatka sveta. Balkan bi mogao da bude uspešna priča u narednim godinama, ali ako padne iza centra pažnje značajnih globalnih lidera, njegove šanse za propadanje u nestabilnost će se povećati”, zaključuje Manter.