BEOGRAD – Ne postoji ograničenje brzine “na autoputu ka članstvu u EU”, ali kvalitet ide pre brzine, te i tempo i brzina pregovora Srbije zavise od reformi, naročito u oblasti vladavine prava, izjavio je danas Komesar za proširenje EU Johanes Han na predavanju u organizaciji Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
“Fokus na kvalitet zaista je ključan, ne samo zbog važnosti vladavine prava i nezavisnog pravosuđa, potpunog poštovanja ljudskih prava i funkcionalne, transparentne javne uprave, već i zato što vladavina prava i ekonomski razvoj idu jedno uz drugo”, rekao je Han na predavanju “EU- Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost”.
To je model na kome je zasnovana sama EU, istakao je evropski komesar i dodao da je sam proces pripreme za članstvo u EU pođednako važan kao i sam cilj.
Zahvaljujući toj mešavini demokratskih vrednosti, osnovnih prava i slobodne tržišne privrede, EU je, kaže Han, uspela da izgradi svoj prosperitet, a podvlači da vladavina prava nije opcija u EU, već obaveza.
“EU nije pravna država, već pravna zajednica i upravo zato verujem da su pitanja vladavine prava zaista glavni prioritet na kome treba da se radi u Srbiji, jer ćemo time imati direktan uticaj na živote građana, njihovo zapošljavanje i poslovanje”, smatra Han.
Prema njegovim rečima, nepristrasnost i efikasnost pravosuđa, zatim unapređenje borbe protiv organizovanog kriminala, bolja životna sredina, sloboda izražavanja i medija, to su takođe veliki izazovi i sve što se radi na tim poljima, ne radi se “zbog mene, niti kao usluga Briselu, već radite za sebe same”.
Naravno, kako dodaje komesar za proširenje EU, rešavanje svih tih izazova zahteva vreme: vladavina prava ne predstavlja “instant kafu”, već reforme u toj oblasti zahtevaju veliko angažovanje, ne samo srpske vlade, već svih interesnih grupa u celokupnom društvu Srbije.
“To zaista jesu ključne stvari, u to budite uvereni. Naše zemlje članice vrlo pažljivo posmatraju dešavanje u ovom regionu”, ističe Han.
Evropski komesar za proširenje pohvalio je Srbiju na ekonomskom planu, na dobrim rezultatima na budžetskoj konsolidaciji i konkurentnosti koju je postigla proteklih godina i smatra da su svi ti napori počeli da donose plodove, ali i da je ipak, ostalo još dosta toga što treba da se uradi kako bi se iskoristio pun potencijal Srbije, koji bi mogao da postane lokomotiva za širi region.
U globalizovanom svetu, kaže Han, “svi smo mali igrači, na kraju dana”, te su tako zemlje članice EU korak po korak stvorile najveće jedinstveno tržište gde investitori imaju pristup velikom broju potrošača.
Dakle, veličina jeste bitna, konstatuje Han i kaže i da sporazum Cefta, liberalizacija tržišta ne predstavlja alternativu pristupanju EU, ni sporedan kolosek, niti čekaonicu, ne menja, niti odlaže članstvo u EU, već, ističe Han, suprotno tome, to je jedan korak napred u vašoj pripremi ka pristupanju jedinstvenom tržištu EU i naravno, rešava određene strukturne slabosti celog regiona, kao što je, između ostalog, nedovoljno razvijen lanac snabdevanja.
“Srbija ovde takođe ima ključnu ulogu, kao trenutno predsedavajući CEFTA-e. Zašto sve to naglašavam – u proteklih 10 godina, obim trgovinske razmene zemalja EU sa regionom gotovo se udvostručio na 42 milijarde evra godišnje, a taj obim, unutar samog regiona nije se promenio i dalje je isti”, kaže Han.
Prema tome, kako smatra, vidi se da tu ima mnogo potencijala u samom regionu, pod uslovom da se napravi napredak u zajedničkom regionalnom prostoru.
“Dakle, ako guramo napred sa vladavinom prava i ekonomskim reformama, to su ključne stvari, ali postoji i treći ključni prioritet Srbije, a to je dijalog sa Kosovom i kao što znate, normalizacija odnosa sa Prištinom jeste pitanje koje direktno utiče na dalji napredak u procesu pristupanja”, naglasio je Han.
Kada je reč o poglavlju 35, Han kaže da je stvar u tome da se proširenje zasniva isključivo na zaslugama svakog kandidata.
“Vi držite ključeve od vrata EU, ali EU mora da vidi stalan, obavezan, nereverzibilan odnose sa Prištinom. Evropa je zasnovana na regijama, potrebne su nam jake, uravnotežene regije, ne želimo ekonomski snažan deo Evrope i slabe delove Evrope.
Za opšti uspeh i napredak Evrope, ima mnogo smisla da se još jedan blok od 20 miliona ljudi uključi u Uniju”, smatra Han.
Sa druge strane, naglašava on, slobodan je izbor zemalja da se odluče hoće li ili ne da iskoriste tu priliku.
“Ne budim se ja svako jutro da gledam atlas da vidim ko bi sledeći mogao da bude potencijalno kandidat za EU i da zovem vlade po regionu i pitam ”hoćete da se uključite u Uniju, hoćete li”. To je takođe poruka koju treba preneti građanima. U njihovom je interesu da se ide u EU”, ističe Han.
Dodaje da redovno prati istraživanja javnog mnjenja, te da se podrška EU menja, ali to prati i zato govori o procesu, a smatra i da se kod nas Evropa često doživljava kao neko ko “stalno nešto traži, uslovljava, morate da promenite ovo, reformišete ono” i to je, kako smatra, ljudska reakcija.
“Kada se nešto menja, to nosi sa sobom neizvesnost, a to ljudi ne vole, hoće da znaju šta će se dešavati sutra. Reforme nisu uvek dobrodošle. Morate da gledate suštinu, ko vama zbilja nešto daje, pruža, zaista, opipljivo. Mi i svojim građanima moramo da se obraćamo. Nije svako ni u Evropi srećan kada govorimo o širenju unije, moramo i našim građanima to da objašnjavamo, koje su koristi i zašto želimo nove članice”, kaže Han.
Ovde smo na istom poslu, ističe i ponavlja da su sve evropske zemlje male, “jedino što neke ne znaju da su male”, te, ako se nastupa zajednički, može se takmičiti sa izazovima koje globalizacija nosi.
“Moramo da budemo svi zajedno”, jasan je Han.