BEOGRAD – Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai smatra da u slučaju Kosova i Katalonije možda postoje paralele i sličnosti, ali je ključno različit kontekst i odnos snaga.
“Slučaj Katalonija odvija se u jednoj članici Evropske unije, a Srbija to ni dan danas nije. Takođe, za državu koja je postojala u vreme kada su se na Kosovu pojavili secionistički pokreti ne može se reći da je bila demokratija”, kaže Morvai za Tanjug.
To je ogromna razlika i zato je teško sada insistirati na nekoj pravičnosti – zašto ovi mogu ovako, a oni nisu mogli onako, kaže ona, navodeći da se u tom kontekstu može govoriti i o slučaju Kipra, a ne samo o Kataloniji.
Ona podseća da se Evropi dogodio Bregzit i da Britanija sada u jednoj određenoj poziciji pregovara o svom izlasku.
“Ali, recimo da Slovačka smisli da izađe iz EU, sigurno ne bi bila u istoj poziciji kao Britanija. Ne možemo da ne uzmemo u obzir realnosti. Pravnim putem treba da insistramo na međunarodnom pravu, ali moramo da znamo gde smo i kuda smo pošli”, kaže Morvai i objašnjava koliko je važna pozicija iz koje država nešto pokušava da istera i dokaže.
Kada je reč o Srbiji, ona je mišljenja da je važnije koristiti resurse da se pitanje sa Kosovom rešava u okvirima u kojima smo, a to je proces evropskih integracija.
Ona podseća da su pokrenuti važni mehanizmi kao što je dijalog Beograda i Prištine.
“Verujem da je to ono što nama preostaje kao put i to treba što bolje da iskoristimo”, zaključila je ona.
Ni Srbija, ni Kosovo ne mogu da postanu članica EU ako se ne reši pitanje granica, jer EU to jasno govori – da takvu grešku više neće ponoviti, naglašava ona.
Dodaje da će se EU sigurno vrlo ozbiljno pozabaviti pitanjem Španije i Katalonije, jer je Španija važna članica EU.
Kako kaže, Srbija je na putu ka EU i puno treba da uradi da bi stigla do članstva, a pri tome nikako neće biti prioritet u odnosu na situaciju koja se dešava u Španiji pa čak i i u odnosu na neke druge krize.