BEČ – EU mora da se dokaže u 2018. kao centralni akter na Balkanu i uključivanje regiona u Uniju tretira kao prioritetan projekat, ocenio je austrijski ekspert za jugoistočnu Evropu Vedran Džihić.
On je, u autorskom tekstu u bečkom dnevniku Standard, naglasio da alternative evropskom Balkanu predstavljaju pretnju stabilnosti celokupnom kontinentu.
Istraživač austrijskog instituta za međunarodnu politiku (OIIP) ističe, povodom predstojećeg predstavljanja nove strategije proširenja Evropske komisije, da je evropski Balkan neophodan i da Brisel za to mora da se dokaže kao akter u regionu.
EU je, prema njegovim rečima, proglasila 208.godinu kao godinu nade i novog snažnog angažovanja za region.
“Bilo bi fatalno da se nada sahrani pre nego što bude bila podržana jasnom političkom agendom. Ubistvo Olivera Ivanovića i reakcije na to pokazuju da je politika EU prema Balkanu na početku “godine nade” zaglavljena u ćorsokaku. Ubistvo je bio poziv na buđenje za Brisel, upozorenje da su neophodni vanredni napori kako bi 2018. bila godina uspeha”, smatra Džihić.
Novom strategijom EU želi da ponovo oživi proces širenja, a za to je, kako ističe, potrebno da se izvan retorike, ofanzivno suoči sa konkretnim kriznim žarištima.
Dijalog i proces približavanja Beograda i Prištine su centralni stub evropske politike na Balkanu, smatra Džihić, ističući da trenutno sve ukazuje na to da je taj stub veoma uzdrman i da je u najgorem slučaju proces ozbiljno ugrožen.
Austrijski ekspert ukazuje da je krhko i u drugim državama regiona, podsećajući na Bosnu i Hercegovinu gde će na jesen biti održani izbori, pred kojima je Brisel bez rešenja.
“Na strukturalnom nivou postavlja se pitanje kako delovati protiv EU mimikrije mnogih delimično autoritativno delujućih političara na Balkanu. Očigledno je da mnogim akterima u regionu i izvan ofanzivni proces evropske integracije ili moguće članstvo Makedonije u NATO trn u oku. Dvostrukoj strategiji mnogih vlastodržaca u regionu da istovremeno igraju na kartu EU i Rusije ili Turske, mora se odmah odlučno suprostaviti”, ističe Džihić.
Takođe traži i da kritički, proevropski delovi društva moraju biti snažnije podržani, a uspele reforme, snažnije nagrađene tako i konkretnim datumima za pristup i bržim tempom u pregovorima, zaključio je on.