BEOGRAD – Berlinski proces ostvario je značajne rezultate u regionu, posebno u onim oblastima u kojima su precizno definisani ciljevi i za koje postoji jasan politički interes, piše u analizi „Berlinski proces: Šta je uspelo, a šta nije? I zašto?“ Instituta za Demokratiju „Societas Civilis“, Fondacije za otvoreno društvo iz Albanije i Haba za evropske politike, u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan.
Zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa brojnim socioekonomskim problemima kao što su loša uprava i visoka stopa nezaposlenosti, a da bi dostigli prosek EU u narednih 15 godina morale bi da ostvare duplo brži ekonomski rast u odnosu na poslednjih 17 godina, navodi se u analizi.
S toga je pokrenut Berlinski proces – međuvladina inicijativa, kako bi se pažnja EU usmerila ka Zapadnom Balkanu i rešavanju bilateralnih sporova, problema migracija i vladavine prava, ali i obezbedila veća regionalna i omladinska povezanost.
Iako su evropski zvaničnici ali i zvaničnici zemalja Zapadnog Balkana prethodnih godina govorili kako je Berlinski proces izuzetna inicijativa, malo je bilo izjava o tome šta se zaista postiglo, ističe se analizi.
Ono što se često ističe kao najvidljiviji rezultat Berlinskog procesa je Regionalna kancelarija za saradnju mladih (RYCO), koja je uspela da poveže sve države regiona, ali kako se navodi, upitno je koliko će ona uspeti da adekvatno primeni omladinske politike.
Kako se dalje objašnjava, nekoliko elementa doprineli su pozitivnoj percepciji Kancelarije, a to su ograničen obim posla, jasan vremenski okvir i precizna implementacija dogovorenog, zatim jasan politički interes, činjenica da Kancelarija predstavlja zajedničku inicijativu regiona ali i to da je ona delo kako državnih, tako i nedržavnih aktera.
Međutim, kao zamerka prilikom uspostavljanja Kancelarije spominje se nepoštovanje principa inkluzivnosti i transparentnosti, jer civilno društvo „nije bilo konsultovano u definisanju prioritetnih oblasti“, niti je plan aktivnosti za 2017. godinu objavljen.
Što se tiče agende povezivanja, navodi se da je ona bila uspešna u ostvarivanju konkretnih prekograničnih i regionalnih infrastrukturnih projekata, ali i da je uspela da promeni mišljenje političara iz regiona, po pitanju značaja povezanosti u regionu za evropske integracije.
Iako je EU izdvojila značajna sredstva na projekte koji bi bolje povezali region, za oblast Berlinskog procesa koja se tiče agende povezivanja, ističe se da ima „prikriven uspeh“, odnosno ne tako vidljiv koliko i uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer uspeh ovih projekata može biti meren samo srednjoročno.
Kako dalje piše u analizi, ograničen uspeh imala je regionalna saradnja i rešavanje bilateralnih sporova. S obzirom na to da je najveći uspeh samita zemalja Zapadnog Balkana održanog u Beču 2015. godine bio potpisivanje Deklaracije o regionalnoj saradnji i rešavanju bilateralnih sporova, navodi se da nikakav značajan uspeh nije postignut u ovoj oblasti iako je više puta bila naglašavana politička volja za njihovim rešavanjem.
„Iako su neke zemlje pokušale da reše sporove poput demarkacije između Crne Gore i Kosova, činjenica je da je jedini primetan uspeh u ovoj oblasti bila finalizacija graničnog spora Bosne i Hercegovine sa Crnom Gorom“, naglašava se.
Ono što se smatra kao najveći preduslov za rešavanje sporova jeste politički interes, te da postaje sve teže pronaći rešenje u okruženju u kojem raste autoritarnost, koja je podgrejana povratkom populizma i nacionalizma.
Kao zaključak, navodi se da je najveći uspeh napravljen u onim oblastima čiji su ciljevi jasno definisani, koje nisu politički osetljive, i dodaje da je najvažnije da “političke elite u regionu shvate da je jedini put ka napretku saradnja i napredak celog regiona“.