SKOPLJE – Poslednjih godina Zapadni Balkan je postao područje sklono prirodnim katastrofama. O tome svedoči zemljotres koji je 26. novembra 2019. godine pogodio Albaniju, usmrtivši 52 osobe, a preko 3.000 ljudi je pretrpelo štetu. Takođe, Balkanci još uvek pamte velike poplave iz 2014. godine koje su posebno pogodile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.
Kako je primetio novinar Gardijana koji je pisao o posledicama tih poplava: “Ako ima nečega što stvara nadu, jeste novootkrivena solidarnost među ljudima iz bivše Jugoslavije”. Jedan primer stvaranja novih prostora za saradnju je i stvaranje Bakanske medicinske snage (Balkan Medical Task Force; BMTF).
Šta su Balkanske medicinske snage?
U pitanju je jedna međunarodna medicinska jedinica koja je formirana kao regionalni projekat šest zemalja – Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Republike Srbije, ali i i Republike Slovenije. Sa sedištem u Skoplju, jedinica je bazirana na postojećim medicinskim kapacitetima zemalja članica koje se koriste u slučaju angažovanja BMTF-a.
“Primarna namena BMTF-a je pružanje medicinske pomoći civilnim organima vlasti zemalja regiona Balkana, u slučaju prirodnih katastrofa, kao što su zemljotresi ili poplave. Dakle, medicinski tretman i zbrinjavanje provređenih osoba u navednim kriznim situacijama, a po zahtevu nadležnih autoriteta zemalja koje su pogođene tim katastrofama”, navodi pukovnik Mirsad Čaluk, zamenika komandanta BMTF-a.
Pukovnik Čaluk navodi da je celokupni projekat podržan od strane partnerskih zemalja BMTF-a – Kraljevine Norveške i SAD preko Evropske komande (USEUCOM) koje savetodavno i finansijski prate i pomažu funkcionisanje ove jedinice.
Sam proces uspostavljanja BMTF-a je bio kompleksan, jer je trebalo rešiti i savladati mnoge izazove, od političkih i pravnih, preko praktičnih koji su vezani za način izbora osoblja, statusna pitanja i kreiranje fleksibilnog sistema medicinske pomoći.
Ideja vuče korene iz 2010. godine, a kreće se sa realizacijom u aprilu 2011. godine, tokom konferencije vojnomedicinskog osoblja jugoistočne Evrope u Beogradu kojom su predsedavale SAD i Norveška. Gore navedene zemlje su podržale formiranje ove medicinske jedinice. Kao rezultat toga potpisali su Međunarodni ugovor 2015/2016. godine čime je BMTF zvanično osnovan.
Danas, BMTF predstavlja jedan od najboljih primera saradnje zemalja Zapadnog Balkana, što su ocenile same zemlje članice, ali i međunarodne organizacije.
“BMTF je jedan od najboljih primera funkcionalne regionalne saradnje, zasnivan na međusobnom poverenju i uvažavanju, te nastojanja da se postojeće stanje i stepen međusobnih odnosa zemalja regiona još više unapredi, posebno u oblasti medicinske saradnje i pomoći, jer to je oblast u kome svaka zemlja ima potrebu za tim”, navodi pukovnik Čaluk.
On dodaje i da je jako zadovoljan što medicinsko i drugo osoblje iz šest zajedinčkih zemalja radi zajedno kao jedan koherentan i profesionalan tim na ispunjavanju misije humanosti.
Misija humanosti
BMTF od jula 2019. godine ima status jedinice pune oprativne sposobnosti za angažovanje i pružanje medicinske pomoći u slučaju prirodnih katastrofa na nivou Role 2 (hiruški tretman i reanimacija pacijenata).
“Angažovanje BMTF-a mora uvek biti zatraženo od nadležnih autoriteta zemlje pogođene prirodnom katastrofom, dakle BMTF ne može samoinicijativno pokrenuti proceduru aktivacije”, kaže pukovnik Čaluk i dodaje da je procedura aktivacije najkasnije 5 dana nakon prijema zahteva za angažovanje i odobrenja Upravnog odbora BMTF-a.
Tako na primer, tokom skorašnjih zemljotresa u Albaniji, jedinica je u vrlo kratkom roku (dva sata nakon prijema informacije o zemljotresu) sprovela sve predviđene aktivnosti i procedure i stavila osoblje u svim zemljama u stanje pripravnosti.
“Međutim, nadležne institucije iz Albanije nisu zatražili angažovanje BMTF-a, jer su pretpostavljamo procenili da su sopstveni medicinski kapaciteti dovoljni za saniranje posledica zemljotresa”, kaže Čaluk.
I pored toga, BMTF svake godine učestvuje u najmanje dve vežbe tokom kojih se sprovode simulacije medicinskog zbrinjavanja povređenih kroz sve faze. Tako je, na primer, BMTF u aprilu 2019. godine u učestvovao u međunarodnoj medicinskoj vežbi “Energičan ratnik 19” (Vigorous Warrior 19) u Rumuniji.
“Na ovaj način svaka zemlja ima mogućnosti dodatne obuke svog medicinskog kadra, kao i uvežbavanje propisanih procedura i postupaka u ovoj oblasti. Time se sprovodi i standardizacija postupaka rada što je dodatni momenat u pogledu osposobljavanja nacionalnih medicinskih kapatiteta za eventualno angažovanje u mirovnim i drugim misijama humanitarnog karaktera”, objašnjava Čaluk.
Sporazumom o osnivanju BMTF-a je predviđeno da bilo koja zemlja može pristupiti BMTF-u uz prethodno sprovedene procedure koje su propisane za postupak pristupanja.
“Mi se nadamo da će u skorijoj budućnosti i druge zemlje, pored Balkana, pristupiti ovom po našem mišljenju, posebno značajnom regionalnom projektu, te mu time dati i širu teritorijalnu, ali i političko-bezbednosnu dimenziju i značaj”, zaključuje zamenik komandanta, pukovnik Mirsad Čaluk.
Iako su BMTF još uvek na početku svog razvoja, na osnovu prvih godina njihovog delovanja može se zaključiti da ona predstavlja dobar primer saradnje država Zapadnog Balkana i da će vremenom dobiti još više na značaju.