BEOGRAD – Bugarsko i austrijsko predsedavanje koje ima temu proširenja na agendi dobra je prilika za to. Pojačaćemo i do sada intenzivnu bilateralnu aktivnost prema zemljama članicama, u cilju bolje prezentacije svega što u Srbiji radimo u referentnom procesu i jačanja podrške za našu aspiraciju, navodi za Danas Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, govoreći o prioritetima u predstojećoj godini u vezi sa nastavkom evropskog puta Srbije.
Naša sagovornica ističe da “istovremeno očekujemo da proces sačuva kredibilitet i da EU i članice pošalju poruke o jasnom, predvidivom i pouzdanom okviru pristupanja”
“Mi već imamo potpuno spremljene tri pregovaračke pozicije, a radimo na još nekoliko. Koordiniraćemo proces treće revizije Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), odnosno nacrt dokumenta za usklađivanje sa EU, u koji su uključena sva ministarstva, u skladu sa novim rokovima koje smo postavili – da u potpunosti usaglasimo zakonodavstvo sa evropskim do kraja 2021. godine” , rekla je ministarka.
Ona je govorila i o prioritetima ministarstva.
“Naše ministarstvo će poseban fokus staviti na jačanje lokalnih samouprava za pripremu projekata koji mogu biti finansirani iz IPA fondova, i drugih programa EU, kao i bilateralne razvojne pomoći u cilju smanjenja traženja novca iz budžeta za projekte gde stoje na raspolaganju bespovratna i razvojna sredstva. Radićemo na još boljoj komunikaciji sa građanima oko koristi i troškova članstva u EU i nastojati da zadržimo i podignemo nivo podrške za evropske integracije” , precizira ministarka Joksimović.
Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, ukazuje za Danas da će Srbija do sredine 2018. biti spremna za otvaranje još 10 pregovaračkih poglavlja.
Kada je reč o predstojećem periodu Štiplija je rekao da nas očekuje uzbudljiva dešavanja.
“Godina 2018. biće izuzetno dinamična kada je on nastavku procesa proširenja Unije reč, budući da se očekuje da u februaru Evropska komisija objavi najavljenu Strategiju proširenja, a Srbija bi trebalo da iskoristi i činjenicu da u naredne dve godine slede takozvana “prijateljska” i susedska predsedavanja EU, uključujući Bugarsku, Austriju, Rumuniju i Hrvatsku. Te države se zalažu za ubrzavanje tempa proširenja Unije. Broj otvorenih poglavlja ne mora nužno da bude merilo napretka, već je značajno ispunjavati kriterijume u okviru već otvorenih poglavlja” , navodi on.
Posebno je istakao važnost dijaloga Beograda i Prištine.
“Na kraju, članice EU će, bez sumnje, pažljivo pratiti napredak u pregovorima Beograda i Prištine, kojeg u poslednje vreme nije bilo, a napredak je važan jer je Poglavlje 35 jedno od takozvanih “blokirajućih” poglavlja” , ističe Štiplija.