SOFIJA – Glavna poruka Francuske i Nemačke za Zapadni Balkan je jasna: zemlje u regionu treba da daju prioritet tome da pokažu dovoljan nivo političkog upravljanja – i biće im dozvoljeno da započnu tehničke procese pristupanja EU tek nakon što to postignu, kaže Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations) i šefica kancelarije u Sofiji.
U svom komentaru za ECFR, ona objašnjava da postoji određeni pomak u politici Evropske unije na Zapadnom Balkanu.
“Proširenje postaje politika koja neće biti imenovana – barem na sastancima gradske skupštine i parlamentima u Zapadnoj Evropi”, objašnjava Černeva.
Ona ističe da je nedavno istraživanje ECFR-a pokazuje da se evropska javnost protivi proširenju, što nije novo, ali ono što se promenilo je „jasno opredeljenje kreatora politike da ne odstupaju od očekivanja javnosti po perifernim pitanjima kao što je ovo“.
Razlog za to, smatra ona, nije samo migraciona kriza, već i izazovi s kojima se EU suočava sa transformacijama Rumunije i Bugarske u punopravne države članice, kao i manjkom vladavine prava u Poljskoj i Mađarskoj.
“Ono što je najvažnije, strahovi Evropljana o trajnosti EU – pri čemu većina građana veruje da postoji realna mogućnost da se EU raspadne u narednih 20 godina – izgleda da ukazuju u pravcu jačanja veza između zemalja članica umesto da dodaju njihov broj. Drugim rečima, francuska pozicija stavljanja kočnica na proširenje manje ima veze sa samim Zapadnim Balkanom nego sa željom predsednika Emanuela Makrona da da prioritet kvalitetu integracije”, piše Černeva.
Ona takođe primećuje da je Makron tokom posete Srbiji preusmerio fokus sa proširenja na dijalog Beograda i Prištine, i dodaje da Nemačka takođe pokušava da pokrene pregovore o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.
Međutim, Černeva objašnjava da se od tada stvari nisu mnogo promenile.
“Iako je Haradinaj bio primoran da podnese ostavku nakon što ga je sud u Hagu pozvao na suđenje, Kosovo nije popuštalo pritiscima da ukine takse. Francuske diplomate se nadaju da će nova vlada u Prištini pokušati da popravi odnose sa Beogradom”, kaže ona.
Černeva ukazuje na to da za postizanje održivih rešenja svaki sporazum između Srbije i Kosova treba da obuhvati šire političke aspekte dobrosusedskih odnosa.
“Stvaranje zajedničke budućnosti za zajednice na severu Kosova i u južnoj Srbiji uključivaće dugoročni pogled, a ne samo razgraničenje teritorije”, piše ona.
Zamenica direktora ECFR-a objašnjava da EU ne bi trebalo da čeka predugo pre nego što krene ka praktičnijem pristupu, jer je Zapadni Balkan u fokusu drugih političkih aktera, poput Kine i Rusije.
“Pošto ponovo usklađuje svoje politike i njihovu logiku, EU bi trebalo da jasno stavi do znanja da je dužnost zemalja Zapadnog Balkana da se ponašaju odgovorno. Njihova politička zrelost i izbori, a ne puko ispunjavanje obaveza koje karakterišu proces pristupanja, postaviće ton njihovog odnosa sa EU više nego prethodnih decenija”, zaključuje Černeva.