Aktuelni protesti širom države i studentske blokade nisu doveli do usporavanja privrednog rasta naše države, kako to često tvrde predstavnici vlasti, ukazuju sagovornici EWB. Kako se ističe, “krivce” za pad proizvodnje u pojedinim industrijama, kao i za povlačenje dela stranog kapitala iz Srbije, treba tražiti u drugim, dugoročnijim faktorima, uključujući globalne trendove, ali, pre svega u lošim praksama aktuelnog režima kao što su prezaduživanje zemlje i nedovoljna borba protiv korupcije. Veruje se, takođe, da bi ispunjenje studentskih zahteva dovelo do unapređenja vladavine prava, što bi se povoljno odrazilo i na segment ekonomije.
Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je u protekih nekoliko meseci konstatovao da blokade nanose “nesagledivu štetu” ekonomiji ove države. Prema njegovom mišljenju, “blokaderi” su direktno odgovorni za to što je privredni rast manji od predviđenog.
“Upropastili su nas blokaderi i svi ovi politički faktori. Ne mogu oni da nas unište do kraja, već su nam smanjili stopu razvoja i stopu rasta. U prvom kvartalu, prema fleš procenama, ona će biti oko tri odsto, a mogla je da bude i 3,6 i 3,8 odsto, da nismo imali ovakav zulum i ovakav teror kakav smo imali”, izjavio je Vučić nedavno za TV Pink.
On je istakao i da će “pokazati sve te parametre da ljudi vide – od turizma, naplate PDV-a, prodaje, trgovine… i svega drugog”.
“Svuda ćete moći da vidite pad koji je direktno zasnovan na rušenju imidža Srbije, na nemirima u Srbiji, na nasilju koje sprovode već četiri meseca”, tvrdi Vučić.
Kori Udovički: Efekti protesta nisu “sazreli” da bi mogli da utiču na podatke u prvom kvartalu
Komentarišući tvrdnje zvaničnika, Kori Udovički, bivša guvernerka Narodne banke Srbije i ministarka u Vladi Srbije, a trenutno predsednica Upravnog odbora i glavna ekonomistkinja Centra za visoke ekonomske studije, navodi za naš portal da “reći da su protesti krivi za usporavanje rasta je isto kao reči da su onih 16 žrtava iz Novog Sada krivi za proteste”.
“I za jedno i za drugo su krivi naravno ljudi koji su u potpunosti zarobili Srbiju i njene institucije i neće da ih ‘puste’. Inače, usporavanje privrednog rasta je svakako najpre i najviše povezano sa tim da vidno usporava tražnja za izvozom iz Srbije kao i da je počeo da se povlači strani kapital iz zemlje. Ni jedno ni drugo (još) nema veze sa protestima, već su oba rezultat kombinacije precenjenog dinara i sad već višegodišnjih teškoća u nemačkoj i evropskoj automobilskoj industriji”, ukazuje Kori Udovički.
Udovički ocenjuje da “pošto postaje jasno da je problem strukturan, a ne kratkoročne ciklične prirode, investitori se sad prilagođavaju novonastaloj situaciji”.
“Kad je reč o efektu protesta, on zavisi od toga koliko investitori (i naši i strani) kao i strani kupci, veruju da Srbija ulazi u politički turbulentne vode koje mogu da dovedu do izneverivanja njihovih ugovora i očekivanja. Koliko sam ja uspela da vidim, oni su se za sada uglavnom raspitivali za proteste, a privrednici ih umiruju. Svest o tome da su razlozi za ove proteste takvi da moraju da dovedu do nekakvih političkih promena tek počinje da se probija u inostranstvo. Pa i onda će se postaviti pitanje – a hoće li te političke promene dovesti do preokreta u privrednoj politici i kakvog?”, napominje sagovornica EWB.
Udovički ističe da je “u svakom slučaju, veoma je važno što su protesti mirni – i na tome možemo da samo da zahvalimo neverovatnoj disciplini i pozitivnoj energiji studenata”.
“Uverena sam da faktori o kojima govorim nisu mogli da sazru i imaju efekta već na podatke o prvom kvartalu ove godine. Uostalom, neki trendovi, kao što je zatvaranje nekih pogona ili čitavih fabrika svakako se ne odlučuju i dešavaju takvom brzinom. Za promenu planova velikih korporacija i raskide ugovora potrebno je prvo da se uplaše od protesta, a i onda da prođe vreme”, ukazuje ona.
“Vlast iscrpela alate koje ima”
Kori Udovički naglašava da, sa druge strane, i podaci o samoj industrijskoj proizvodnji i izvozu za prvi kvartal ove godine “ukazuju na to da su ovi dugoročniji faktori u pitanju, jer je pala proizvodnja u industrijama iz kojih se investitori najviše povlače usled gorepomenutih faktora: povećanih troškova proizvodnje u Srbiji – tekstilnoj i srodnim industrijama (-21 procentnih poena), kao i restrukturiranje automobilske industrije, (pad proizvodnje električne opreme, tzv. „kablovi“, je – 19 procentnih poena)”.
“Nasuprot tome, proizvodnja u sektorima u kojima domaća mala i srednja privreda ima značajno učešće – poput proizvodnje gume i plastike, metalnih proizvoda I mašina – uglavnom je stabilna, osim u sektoru mašina, koji se već neko vreme nalazi u blagoj krizi. Konačno, sigurno je i da se neki efekti protesta već osećaju u turističkoj i ugostiteljskoj industriji, i to naročito u Beogradu, kao i u smanjenoj maloprodaji”, kaže Udovički.
Ona konstatuje da “nešto od toga može biti efekat štrajkova koji su se naročito odrazili na te sektore, ali iz ličnog iskustva moram reći: i zato što mi, dve trećine stanovništva zemlje, imamo manje vremena za druženje u kafanama ili šoping, pošto izlazimo na proteste i kuvamo za studente”.
Udovički navodi da, “za one koji se pitaju ne treba li nekako i dalje podržati ovu vlast jer nudi ‘ekonomsku stabilnost’ moja poruka je da je ova vlast iscrpla upotrebljivost alata koje ima u torbi za tu namenu”.
“I kad bi nekako mogla očekivanja koja su protesti pokrenuli sasvim da se izbrišu – a ne mogu – Srbija je naveliko na silaznoj ekonomskoj putanji. Privredni rast moći će da se održava samo još neko vreme, uz prezaduživanje zemlje. A onda će se postaviti pitanje, kako će dugovi otplaćivati uz održavanje sve te nekvalitetne i često neproduktivne infrastrukture”, zaključuje Kori Udovički.
Dejan Šoškić: Ispunjavanje studentskih zahteva stvorilo bi povoljni institucionalni ambijent za privredu
Prema mišljenju Dejana Šoškića, bivšeg guvernera Narodne banke Srbije i redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ključna odgovornost za usporavanje privrednog rasta je na nosiocima vlasti.
“Nobelovu nagradu iz ekonomije prošle godine su dobili Daron Ačemoglu, Džejms Robinson i Sajmon Džonson, za svoje istraživačke zaključke da su snažne institucije koje su inkluzivne, koje daju fundamentalne ekonomske slobode i fer uslove bez diskriminacije, i koje obezbeđuju vladavinu prava ključne za ekonomski razvoj svake zemlje. Studentske demonstracije i blokade fakulteta su instrumenti putem kojih studenti zahtevaju ispunjavanje svojih zahteva koji upravo traže osnaživanje institucija sistema, njihovu veću efikasnost i vladavinu prava. Otuda je ispunjavanje studentskih zahteva dugoročno vrlo korisno i dobro za stvaranje povoljnog institucionalnog ambijenta za ubrzavanje privrednog razvoja u Srbiji”, ocenjuje Dejan Šoškić za EWB.
Šoškić ističe da ako je neko odgovoran za “„nesagledive“ štete za nacionalnu ekonomiju, “onda su to upravo oni koji su istitucije u Srbiji i vladavinu prava sistematski razgrađivali poslednjih desetak godina i koji su doveli zemlju na začelje u Evropi po pitanju korupcije, a to, svakako, nisu studenti i njihove blokade”.
“Indikatori Svetske banke koji prate institucionalni razvoj (Worldwide Governance Indicators) pokazaju kontinuirani pad u razvijenosti institucija u Srbiji od 2014 do danas. Međunarodna transparentnost (Transparency international) već godinama unazad pokazuje nazadovanje Srbije po pitanju percepcije korupcije i poslednji njihov nalaz Srbiju svrstava među četiri najkorumpiranije zemlje Evrope. Dakle, ključna odgovornost je na nosiocima izvršne vlasti koji su dozvolili institucionalno rastakanje i ogroman rast korupcije u zemlji, svakako ne studenata”, ukazuje naš sagovornik.
Šoškić objašnjava da nestabilnost u zemlji svakako izaziva neke nepovoljne kratkoročne ekonomske trendove, ali je političku stabilnost potpuno pogrešno tumačiti kao nepromenljivost vlasti.
“Političku stabilnost treba tumačiti kao stabilnost demokratskog sistema sa snažnim institucijama koje dovode do redovne promene vlasti i do jednostavnog i redovnog usklađivanja i menjanja političke strukture u skladu sa raspoloženjem i mišljenjem biračkog tela. Zapravo, može se reći, legitimitet političke vlasti je osnova političke stabilnosti. Postojeća politička struktura u Srbiji, nakon višemesečnih studentskih protesta širom Srbije i završnog najmasovnijeg skupa u istoriji zemlje koji su organizovali studenti 15. marta, dokazano ne poseduje legitimitet”, precizira Dejan Šoškić.
On dodaje da se to odsustvo legitimiteta političke strukture u Srbiji “moglo jasno naslutiti kroz čitav niz izbornih nepravilnosti koje su se manifestovale u raznim formama odsustva slobodnog glasanja i odsustva istinitog i slobodnog informisanja godinama unazad”.
Sagovornik EWB zaključuje da se “osnovni uzroci političke nestabilnosti u zemlji, kao i negativnih ekonomskih efekata koji iz toga kratkoročno mogu proisticati, nikako se ne mogu pripisivati studentima i njihovoj legitimnoj borbi za ustavnost, zakonitost, i snagu institucija u Srbiji”.
“I ako stopa privrednog rasta bude manja od planirane, odgovornost za to leži na onima koji su nezakonitim postupanjem godinama unazad doveli do rastakanja institucija i ogromnog rasta korupcije, svakako ne na studentima i njihovom opravdanom buntu protiv takvog stanja u društvu”, ukazuje Dejan Šoškić.
Dragana Đurica: Protesti nemaju kapacitet da značajno utiču na kvartalni ili godišnji BDP
Dragana Đurica, ekonomistkinja i generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, saglasna je sa ocenama da navodi da su učesnici protesta i blokada odgovorni za usporavanje privrednog rasta nemaju utemeljenje u stvarnosti.
“Tvrdnje da protesti nanose ‘nesagledivu štetu’ ekonomiji Srbije i da su demonstranti odgovorni za sporiji privredni rast nemaju uporište u ekonomskoj teoriji i mogu se tumačiti kao deo već viđene strategije delegitimizacije društvenog nezadovoljstva. Protesti, čak i oni koji uključuju blokade saobraćaja, nemaju kapacitet da značajno utiču na kvartalni ili godišnji BDP”, kaže za EWB Dragana Đurica.
Đurica ističe da, sa druge strane, “ekonomija Srbije već godinama trpi zbog duboko ukorenjenih problema: visoke zavisnosti od stranih investicija, neefikasne javne uprave, rasprostranjene korupcije, pravne nesigurnosti i negativnih demografskih trendova”.
“Tako da, usporavanje privrednog rasta mnogo pre može da se objasni tim faktorima, kao i globalnim šokovima – inflacijom, energetskom krizom i geopolitičkim tenzijama. To potvrđuju i izveštaji Svetske banke, Evropske komisije (pa u nekom momentu i Fiskalnog saveta Srbije), koji ističu deficit u implementaciji standarda vladavine prava i borbe protiv korupcije, nisku produktivnost domaće privrede, slabe institucije i gubitak stanovništva kao ključne izazove. Na primer, Srbija godišnje gubi između 30.000 i 50.000 ljudi, a na listi percepcije korupcije Transparency International zauzima 105. mesto od 180 zemalja”, ukazuje naša sagovornica.
Đurica napominje da, ako se pogledaju konkretni podaci, “tokom višenedeljnih protesta u 2023. godini, BDP je rastao – 1,7% u drugom i 3,5% u trećem kvartalu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku”.
“Usprkos blagom usporavanju u odnosu na očekivanja, glavni razlozi nisu bili protesti, već pad industrijske proizvodnje i slaba domaća potrošnja. Slično tome, MMF je takođe u svojim izveštajima identifikovao višedimenzionalne izazove za privredni rast a ne proteste. Iskustva drugih zemalja takođe potkrepljuju ovaj zaključak. U Francuskoj, tokom protesta “žutih prsluka”, gubici su procenjeni na oko 0,2% BDP-a, ali su u isto vreme drugi sektori zabeležili rast zahvaljujući socijalnim merama”, objašnjava Dragana Đurica.
Đurica navodi da “generalno, istraživanja nam ukazuju da protesti mogu možda privremeno uticati na promet u pojedinim sektorima, ali su ti efekti ograničeni, kratkotrajni i brzo nadoknadivi”.
“U demokratski razvijenim društvima, protesti se ne bi trebalo da se doživljavaju kao pretnja, već kao osvetljavajnje sistemskih slabosti koje treba popravljati. U našem slučaju izazovi kao što su deficit primene standarda vladavine prava, slabe institucije, ograničena sloboda medija, su problemi na koje ne ukazuju samo građani već i međunarodne i evropske ocene Srbije. A kada bi protesti zaista ozbiljno narušavali ekonomski ambijent, prisutni investitori bi se povlačili iz zemlje, a parametri poput kursa dinara, nivoa deviznih rezervi i stope nezaposlenosti bi odražavali paniku. No, nismo imali takve ekonomske pokazatelje tokom poslednjih meseci”, precizira Đurica.
Dragana Đurica ocenjuje da je “prikazivanje protesta kao pretnju privrednom rastu je ekonomski neutemeljeno i politički nepošteno”.
“Protesti nisu uzrok problema – oni su posledica problema na koje ukazuju. A ekonomija pati kada se problemi ignorišu, ne kada se na njih ukaže”, zaključuje ona.