BERLIN – Četiri su moguća scenarija za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, piše Dojče vele pozivajući se na zaključke u analizi koju je izradila grupa od dvadeseta predstavnika civilnog društva, diplomata, te srpskih, kosovskih i nemačkih stručnjaka, koju je okupila Fondacija Fridrih Ebert.
Analiza koja predviđa kako će izgledati odnosi Beograda i Prištine za petnaestak godina biće, navodi DW, predstavljena danas u Beogradu.
„Najbolji scenario bio bi onaj koji rešava spor oko statusa Kosova“, kaže Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje, jedan od autora scenarija.
Prema tom najoptimističnijem scenariju pod nazivom „Zeleni talas“, Beograd i Priština bi 2019. postigli sporazum o normalizaciji odnosa, Srbija bi 2025. postala članica EU, a Kosovo konačno dobilo viznu liberalizaciju i postalo članica svih relevantnih međunarodnih organizacija i imalo otvoren put ka EU, uz podršku Srbije.
S druge strane, navodi se, kosovska vlada stvorila bi socijalne i ekonomske uslove za integraciju srpske zajednice u društvo, a kosovski Srbi bili bi uključeni u Briselski dijalog umesto da, kao do sada, budu samo objekat pregovora.
Normalizacija odnosa ubrzala bi proces pomirenja i pokrenula proces utvrđivanja sudbina nestalih osoba, a obema stranama donela i ekonomski napredak.
„Da bismo to postigli, Beograd i Priština moraju da donesu nekoliko ključnih odluka: Beograd da odustane od zahteva za teritorijom Kosova, a Kosovo da uspostavi zajednicu opština sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi imala i izvršna ovlašćenja“, kaže Špetim Gaši za DW.
Prema njegovim rečima, verovatnije je da će se dogoditi neka kombinacija elemenata drugog i trećeg scenarija.
Ta dva scenarija, kaže, nisu toliko optimistična jer, sporazum bi u tom slučaju bio potpisan nešto kasnije, ali ne i primenjen do kraja.
On podrazumeva priznavanje prištinske uprave na teritoriji Kosova, ali ne i puno diplomatsko priznanje Kosova kao nezavisne države.
Zauzvrat, Kosovo bi uspostavilo zajednicu srpskih opština koja bi imala autonomiju u oblasti obrazovanja, kulture, jezika, lokalne samouprave i zdravstvene zaštite.
Istovremeno, Srbija bi nastavila da lobira protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, uprkos tome što se obavezala da to neće činiti.
Na to koji ćemo scenario gledati u realnosti, međutim, ne utiču samo lokalni lideri, već i brojni spoljni faktori, među kojima su najznačajniji stanje unutar Evropske unije i interesi velikih sila.
Da li će Rusija i Kina blokirati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a Španija u Evropskoj uniji? Da li će druge članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoju odluku, pistanja su koja se postavljaju u analizi.
U scenarijima se kao jedan od rizika navodi mogućnost da se zbog blokiranja članstva u UN ili EU Kosovo okrene ujedinjenju s Albanijom.
U tom slučaju bi se sever Kosova pripojio Srbiji, a takav razvoj događaja mogao bi da izazove lančanu reakciju i pokrene zahteve Republike Srpske i Albanaca u Makedoniji za prekrajanjem granica.
Gaši kaže da bi eventualna podela ili razmena teritorija imala posledice po Bosnu i Makedoniju, što bi na kraju moglo dovesti do nove mape Balkana i prinudne seobe stanovništva.
Najgori scenario, prema ovoj analizi, bio bi da se EU degeneriše u labav trgovinski savez i zamrzne proces proširenja.
Time bi izgubila glavne poluge u posredovanju između Beograda i Prištine – članstvo u EU je glavna šargarepa zbog koje dve strane uopšte pregovaraju.
Protivljenje nacionalističkim narativima gotovo bi u potpunosti utihnulo, a incidenti na severu Kosova ili u Preševskoj dolini učestali.
“Tada bi nas samo jedna varnica delila od novog rata“, zaključuje se na kraju analize, prenosi DW.