Lideri Evropske unije doneli su u četvrtak na sednici Evropskog saveta u Briselu odluku da se sa Bosnom i Hercegovinom otvore pregovori o pristupanju, osam godina nakon što je ta država aplicirala za punopravno članstvo. Lideri su zeleno svetlo dali nakon preporuke Evropske komisije jer se veruje da je država postigla dovoljan napredak da se otpočnu pregovori. Krajem prošle godine, lideri su otvaranje pregovora odložili za mart i uslovili otvaranje pregovora sa usvajanjem nekoliko zakona iz 14 prioriteta koje je Evropska komisija definisala još 2018. godine.
O značaju ove odluke, budućem reformskom procesu i evropskom putu Bosne i Hercegovine, razgovarali smo sa Elvirom Habotom, direktorkom Direkcije za evropske integracije BiH (DEI). Direkcija je stalno, samostalno i stručno telo Veća ministara BiH, nadležno za koordinaciju procesa i aktivnosti institucija koje proizilaze iz integracije BiH u Evropsku uniju.
European Western Balkans: Šta za građane Bosne i Hercegovine znači odluka evropskih lidera da otvore pregovore o pristupanju?
Elvira Habota: Zeleno svetlo za otvaranje pregovora je do sada najsnažnija poruka o napretku Bosne i Hercegovine koja je sa sobom donela veliki talas optimizma za građane, a i dozu ponosa. Otvaranje pregovora neće direktno uticati na svakodnevni život građana, ali možemo očekivati da će sa sobom doneti neke pozitivne efekte na ekonomiju i reformske procese.
Pre svega ovo je dobar signal za agencije za ocenu kreditnog rejtinga, međunarodne financijske institucije i ulagače. Osim toga jača se i kredibilitet države, a posebno se nadam da će biti pokretač reformi, jer su one te od kojih građani imaju direktne koristi.
EWB: Da li očekujete da će prvi pregovarački klaster biti otvoreni uskoro?
EH: Prvi proceduralni korak koji nas očekuje jeste da EU usvoji pregovarački okvir, a kojim će se definisati ključna načela, postupci i institucionalni okvir za vođenje pregovora. Nakon toga nam sledi prva faza pregovora, a to je screening u kojem će institucije u BiH u saradnji sa Evropskom komisijom raditi analizu propisa da vidimo šta smo to do sada uradili, a šta nam je ostalo kao zadatak da preuzmemo u svoj pravni sistem iz propisa EU. Iz iskustva država iz regiona znamo da ova faza može uzeti i do godinu i po.
Tek nakon ove faze steći će se uslovi da se može krenuti sa otvaranjem klastera, jer ćemo pregovore voditi po “novoj metodologiji” koja je uvedena 2020. godine. Jasno je da ćemo otvarati prvo Klaster 1. Ovaj klaster uključuje poglavlja 23 (Osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i sigurnost), a brzina napretka u ovim oblastima će svakako uticati i na brzinu samih pregovora.
EWB: U prethodnom periodu bosanskohercegovačke vlasti preduzele su brojne aktivnosti koje su godinama bile na čekanju. Da li će se ovaj reformski zamah nastaviti?
EH: Predstavnici Evropske komisije izneli su nedavno ocenu da je u proteklih nešto više od godinu dana urađeno više nego u zadnjih 10 godina. I zaista urađeno je dosta toga i pri tome neke od stvari na koje smo čekali mogu reći više od decenije.
Kao primer mogu navesti Program integrisanja BiH u EU, čiju je radnu verziju Direkcija za evropske integracije dostavila Evropskoj komisiji početkom ovog meseca na komentare. Ili na primer, ove sedmice Veće ministara je usvojilo Strategiju javnih nabavki koju smo, takođe, čekali neko vreme, a ona je kao i Program integrisanja korak napred u realizaciji prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije. Iskreno verujem da će se ovaj trend nastaviti, jer je brzina daljnjeg napretka u direktnoj vezi sa konkretnim rezultatima.
EWB: Koliko unutrašnje političke krize mogu da uspore nastavak reformi?
EH: Jedna od lekcija koje smo mogli naučiti kako od drugih tako i iz ličnog iskustva jeste da napredak u procesu evropskih integracija traži snažnu političku podršku kako izvršne tako i zakonodavne vlasti, a ova podrška se pokazuje prvenstveno kontinuiranim radom i rezultatima.
Svaka politička kriza, spoljna ili unutrašnja, skreće pažnju sa konkretnih zadataka i troši vreme koje je u procesu evropskih integracija vrlo značajan resurs.
EWB: Evropske institucije trenutno rade na operacionalizaciji Plana rasta za Zapadni Balkan. Ono što do sada znamo je da će fondovi direktno biti uslovljeni sa reformama. Neke vlade u regionu već su pripremile reformsku agendu. Dokle se stiglo sa pripremom ovog dokumenta u BiH i na kojim reformama očekujete da će EU posebno insistirati?
EH: Vlasti u BiH su odmah po objavi Plana rasta krajem prošle godine preduzele korake na pripremi Plana reformi. U toku su aktivnosti u Radnom timu, koji je imenovan u januaru i koji uključuje predstavnike sa svih nivoa vlasti. Jedan deo zadataka u pripremi Liste reformi je urađen i prosleđen Evropskoj komisiji, a na ostatku se radi.
Za očekivati je da će Evropska komisija sa posebnom pažnjom gledati na reforme koje se tiču ispunjavanja njenih preporuka, uključujući i onih iz godišnjeg Paketa proširenja i Programa ekonomskih reformi (ERP), a kako je to i navedeno u Predlogu Uredbe o uspostavljanju Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan.
EWB: Bosna i Hercegovina još uvek je jedina zemlja u regionu koja nije ratifikovala sporazum o slobodnom kretanju sa ličnim kartama koji je potpisan u okviru Berlinskog procesa. Da li očekujete neke promene na ovom planu u skorijoj budućnosti?
EH: Krajem godine Predsedništvo BiH je donelo odluke o ratifikaciji Sporazuma o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija na Zapadnom Balkanu i Sporazuma o priznavanju stručnih kvalifikacija doktora medicine, doktora dentalne medicine i arhitekata.
Vezano za Sporazum o slobodnom kretanju s ličnim kartama, kao i za bilo koja druga pitanja za koja niste nadležna institucija, nezahvalno je davati bilo kakve procene. Mogu samo reći da se nadam da će nadležne institucije i ovo pitanje adresirati što pre, a imajući u vidu da je vezano za regionalne inicijative čiji smo član i uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta.