Drugu godinu za redom Izveštaj Evropske komisije dočekujemo na proleće umesto kasne jeseni i gotovo školski – kroz stvarne, numeričke ocene – pratimo pripremljenost i napredak u oblastima koje su Uniji posebno bitne za nove države članice.
Oblasti – definisane i kao kriterijumi, i to u Kopenhagenu – podeljene su na političke kriterijume, potom slede ekonomski kriterijumi, deo posvećen regionalnoj saradnji i dobrim susedskim odnosima, sa naglaskom na normalizaciju odnosa sa Kosovom, kao i segment Izveštaja koji prati usklađenost sa pravnim okvirom (tekovinama) Evropske unije u različitim oblastima i politikama. Svako od 35 pregovaračkih poglavlja ima svoje mesto u Izveštaju.
Evropska komisija je stanje u Srbiji, ali u drugim zemljama Zapadnog Balkana, posmatrala u periodu od marta 2018. do marta 2019. godine, sačekala da građanke i građani širom Evrope daju svoj glas za svoje predstavnike u novom sazivu Evropskog parlamenta, kako bi sada već odlazeći (u novembru) komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han, predstavio glavne zaključke Paketa proširenja za 2019. godinu, koji sadrži Saopštenje o politici proširenja EU za 2019. godinu, zajedno sa izveštajima za svih šest zemalja Zapadnog Balkana, kao i Tursku.
Prošlogodišnjeg proleća isti izveštaj je dočekan prilično ravnodušno. Još uvek smo bili u zanosu od februarskog vetra u leđa proširenju, njegovom velikom povratku na agendu EU, ideji da nismo sami, nismo zaboravljeni i da smo, zajedno sa Crnom Gorom zemlja koja prednjači u svemu. Mislim u pristupanju.
Da, mi smo predvodnik (front-runner) u procesu proširenja.
Predvodnik, koji bi mogao postati član 2025.
Mogao.
Od te 2018. do 2025. godine treba sačekati još nekoliko proleća. I ovog (proleća prim. aut.) Izveštaj je dočekan. Sve samo ne ravnodušno. Neke je čak „izuzetno zabavio“.
Ako ga čitate, kao i mi svake godine, pažljivo, sa razumevanjem – on nije rekao ništa što ranije, na različite načine nije bilo rečeno i ranije.
Ništa revolucionarno novo od prošle godine.
Izveštaj je samo stvari nazvao, maliciozni bi rekli prekasno, imenima koje im u stvarnosti odgovaraju i koja odgovaraju stanju stvari, u oblastima i politikama koje nas se najviše tiču.
Šta piše u Izveštaju?
Da krenemo prvo od osnova (Fundamentals first).
Nije postignut nikakav napredak u zaštiti slobode izražavanja, što izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Izveštajni period je obeležen visoko polarizovanom političkom scenom, koja ima negativne posledice na rad demokratskih institucija, posebno Narodne skupštine u kojoj je neophodno obezbediti prostor za „istinsku međupartijsku debatu kako bi se izgradio širok proevropski konsenzus koji je ključan za napredak zemlje na njenom putu ka EU“.
Uloga nezavisnih tela treba da bude garantovana i podržana.
Gotovo 44% zakonskih propisa se usvajaju po hitnoj proceduri, i to najčešće oni propisi koji „bitno menjaju pravni režim u jednoj oblasti ili suređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost“, što, osim direktnog kršenja zakona, vodi do pogoršanja u kvalitetu rasprave i razmatranju zakonskih propisa podrivajući nadzornu funkciju Narodne skupštine nad izvršnom vlašću.
Određen napredak je postignut kada je reč o stanju pravosudnog sistema i to se pre svega odnosi na smanjenje broja starih izvršnih sudskih predmeta i realizaciji mera za usaglašavanje sudske prakse. Ipak i dalje jedno od ključnih pitanja ostaje proces ustavne reforme koji treba da usaglasi Ustav sa evropskim standardima u delu koji se odnosi na pravosuđe.
Iako je usvojen izmenjen Zakon o sprečavanju korupcije (takođe poznat i kao Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije) u oblasti borbe protiv korupcije Evropska unija kaže da je postignut ograničen napredak. Bez merljivog efekta reformi za prevenciju korupcije.
Potrebno je izabrati novog Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na transparentan način, imajući u vidu neophodno profesionalno iskustvo.
Kada je reč o civilnom društvu nikakav napredak nije zabeležen u cilju stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva.
Evropska komisija podvlači da je neophodno osigurati sistemsku saradnju između vlade i civilnog društva.
Za sada bez napretka.
I tu nije kraj, ali za sve drugo vredi pažljivo i sa razumevanjem pročitati i Izveštaj.
U ekonomiji, stvari su daleko jasnije. Ipak, Izveštaj kaže da je Srbija postigla određeni napredak i umereno je spremna za razvijanje funkcionalne tržišne ekonomije, kao i da se nosi sa pritiscima konkurencije i tržišnim silama unutar Unije.
Još je mnogo posla pred nama.
Za razliku od Izveštaja od 2018. godine, Evropska komisija je ove godine uvela novu ocenu za napredak ograničen napredak (limited progress) i to za čak pet pregovaračkih poglavlja – Slobodno kretanje robe (poglavlje 1), Ribarstvo (poglavlje 13), Energetika (poglavlje 15), Pravosuđe i osnovna prava (poglavlje 23) i Životna sredina i klimatske promene (poglavlje 27).
I dok je u prethodnom prolećnom izveštaju 8 poglavlja ocenjeno bez napretka (no progress) sada je to samo tri – Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga (poglavlje 3), Javne nabavke (poglavlje 5) i Politika konkurencije (poglavlje 8).
Što je, ukoliko saberemo poglavlja za ova dva najniža stepena u oceni napretka, i dalje osam poglavlja. Kao i prethodne godine.
Nećemo ovde posebno napominjati da je Srbija otvorila pregovore o pristupanju sa Evropskom unijom pre pet godina.
Niti da su neke od navedenih, ovako ocenjenih poglavlja, i otvorena.
Mi smo ipak zemlja, koja je predvodnica u politici proširenja. One 2025.
Perspektiva članstva u Evropskoj uniji za Srbiju u 2025. godini jeste samo perspektiva koja svoju snagu crpi iz sprovođenja potrebnih reformi. Naročito u oblasti vladavine prava. Ako tih reformi nema, onda i perspektiva članstva postaje sve dalja. Drugim rečima, budućnost članstva u Evropskoj uniji zavisi od sadašnjosti i nas samih.
Tekst je originalno objavljen na portalu Progovori o pregovorima Beogradske otvorene škole.