Sve učestaliji glasovi sa Kontinenta nagoveštavaju da postoji prostor da Britanci kažu nix-it i time jedan od najtežih udara za EU pretvore samo u ružni košmar. Ipak, put do Bregzita i nazad nije ni jednosmeran ni utaban.
Pre samo nekoliko meseci, ovakav scenario izgledao je kao neutemeljeno sanjarenje evrofanatika koji su po svaku cenu želeli da vide EU zastavu sa obe strane La Manša. Od stava britanske premijerke Mej o ’tvrdom Bregzitu’ do jedinstvene pregovaračke pozicije Unije, činilo se da su stvari jasne. Štaviše, aktiviranjem člana 50. Lisabonskog sporazuma o izlasku Ujedinjenog Kraljevsta iz Evropske unije i zvanično je pokrenuta procedura dvogodišnjeg procesa razdruživanja. Šta se promenilo od tog 29. marta do danas?
Minimum dve stvari. Tereza Mej je izgubila stabilnu većinu koju je imala, a Evropa je period krize i Bregzita iskoristila kao šansu.
Želeći da obezbedi ’jaku i stabilnu’ većinu, Mejova je zakazala prevremene izbore što joj je u tom trenutku izgledalo kao dobra ideja. Rezultat je, međutim, drugačiji. Osim gubljenja parlamentarne većine, ni britanska ekonomija se ne čini ’jakom i stabilnom’. Funta je u padu, što će uzrokovati rast inflacije. Britanija je za samo 12 meseci prešla put od najbrže rastuće G-7 ekonomije do najslabije. Nezaposlenost jeste na niskom nivou, ali političke trzavice će se vrlo verovatno odraziti na direktne investicije i ekonomsku nesigurnost, te time i pad broja zaposlenih.
Sa druge strane kanala, Nemačka je odmah Bregzit shvatila kao priliku da konsoliduje klub 27-orice i krene dalje ka koheziji Kontinenta. Pobeda pro-evropske politike na izborima u Francuskoj i simbolički je zaustavila talas populizma koji je pretio da potopi temelje EU. Postizanjem konsenzusa oko Bregzita, Evropljani su stavili do znanja Britaniji da se ne plaše razvoda. I ne samo to. Povratili su poljuljano evropsko jedinstvo i za kratko vreme shvatili da je EU luka u kojoj žele i dalje da budu usidreni.
Uspeh Korbinovih Laburista doneo je sa sobom nadu da UK može da ostane deo porodice. Iako Mejova najverovatnije nastavlja da vodi Ujedinjeno kraljevstvo, izborni rezultat neminovno će uticati na njenu pregovaračku platformu. Opet je sve u igri, uključujući i odustajanje od napuštanja EU.
Probni balon je stigao od Volfganga Šojblea, nemačkog ministra finansija i – za ovu priliku još važnije – člana komiteta nemačke vlade za Bregzit. Tako je u intervjuu za Bloomberg News izjavio da ’ukoliko Britanci žele da promene svoje mišljenje, naravno da će naći otvorena vrata.’ Ubrzo potom, upitan da prokomentariše Šojbleovu izjavu, Emanuel Makron je rekao da je ’očigledno da su vrata još otvorena.’
Najzad, Gi Ferhovštat, glavni pregovarač Evropskog parlamenta za Bregzit (i jedan od najaktivnijih evroposlanika), na svom Tviteru je objavio da ’ukoliko Britanija promeni mišljenje, naći će otvorena vrata. Ali, kao Alisa u Zemlji čuda, nisu sva vrata ista. To će biti potpuna nova vrata, vrata nove Evrope.’
Mogućnost re-Bregzita, dakle, ne treba shvatiti kao povratak na stanje od pre juna 2016. Ni UK ni Unija nisu isti. Vreme da se pokuca na vrata EU curi. Utoliko je važnost da se iskoristi trenutni politički momentum veća jer ne postoje garancije restartovanja procesa kada otpočnu pregovori.
Nepredvidljivost procesa je nešto na šta obe strane računaju, i što će, sva je prilika, biti key word Bregzita.