BEOGRAD – Rezultati druge nezavisne procene efektivnosti institucija u sprovođenju politika iz oblasti obuhvaćenih Poglavljima 23 i 24 predstavljeni su danas u organizaciji Koalicije prEUgovor. Ova dva poglavlja spadaju među najvažnija u pregovorima o pristupanju Srbije EU, s obzirom na to da je osiguravanje vladavine prava jedan od osnovnih zahteva koje Srbija treba da ispuni u pristupnom procesu.
“Kada pogledamo šta je urađeno u pogledu reformisanja institucija, možemo zaključiti da je napredak u okviru Poglavlja 23 limitiran, dok je napredak u Poglavlju 24 upitan”, ocenio je Dušan Šabić iz Fondacije za otvoreno društvo, komentarišući integralne zaključke izveštaja predstavljenih u drugom izdanju publikacije “Institucionalni barometar” u izdanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Publikacija “Institucionalni barometar 2.0”, donosi analizu rada institucija čija s nadležnost tiče poglavlja 23 i 24: Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova; Komesarijata za izbeglice i migracije; Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima; Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Rad institucija analiziran je kroz procenu efektivnosti tri dimenzije institucionalnog funkcionisanja: interne efikasnosti, institucionalne povezanosti i legitimnosti institucije.
Izveštaj organizacije Transparentnost Srbija, koji posmatra rad Agencije za borbu protiv korupcije, navodi da Agencija ima veliki broj poslova i nadležnosti koji nisu precizirani zakonima.
“Ni sama Agencija nije dovoljno precizirala svoje obaveze, prioritete i rokove, što dodatno otežava postizanje veće efikasnosti”, ističu iz ove organizacije. Novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji stupa na snagu u septembru sledeće godine ne sadrži rešenja koja bi otklonila probleme u radu Agencije na koje je Transparetnost Srbija prethodno ukazala, navodi se u izveštaju.
“Već godinu dana nemamo nikakvo zvanično praćenje napretka u Poglavlju 23, jer je Akcioni plan za ovo poglavlje istekao 31. decembra prošle godine, a ja nemam vesti o tome da je revidirani plan usvojen”, kaže za European Western Balkans Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija. Ona ističe da je Srbija propustila celu jednu godinu praćenja unutrašnjeg praćenja napretka u oblastima koje pokriva ovo poglavlje.
U oblasti migracija i azila, u okviru koje je Grupa 484 uradila procenu rada Komesarijata za izbeglice i migracije (KIRS), rezultati su nešto bolji. “Nastavljen je proces obezbeđivanja viših garancija zaštite prava migranata, tražilaca azila i sistema integracije osoba kojima je odobren azil, a praćenje funkcionisanja sistema prihvata je unapređeno”, ocenjeno je u izveštaju. Što se tiče koordiniranog praćenja implementacije svih mera integracije, ostaje prostora za unapređenje, ocenjuje Grupa 484.
Centar za primenjene evropske politike (CPES), koji je analizirao efektivnost institucije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. U svom izveštaju navodi da se između dva izdanja “Institucionalnog barometra” negativni trendovi nisu puno promenili: “institucija je sve preopterećenija predmetima, nema unapređenja preko potrebnih kadrovskih kapaciteta, a prinudno izvršenje rešenja institucije je potpuno blokirano”. CPES takođe podvlači da se novi rukovodilac institucije Poverenika na početku svog mandata susreo sa brojnim problemima primene novog Zakona o slobodi pristupa informacijama.
“Suština je da nema krupnog napretka, jer imamo samo ispunjavanje aktivnosti koliko da bi se statistički predstavilo da su ispunjene”, ističe Zlata Đorđević u izjavi za EWB, podsećajući da preporuke koje Srbija dobija iz Brisela odnosi na to da zemlja treba temeljnije da se pozabavi građenjem institucija. “Mi donosimo veliki broj zakona koje nema ko da sprovodi”, zaključuje Đorđević.
Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava odnosi se, između ostalog, na borbu protiv korupcije i rodnu ravnopravnost, dok Poglavlje 24: Pravda, sloboda, bezbednost; između ostalog pokriva migracije, borbu protiv trgovine ljudima, organizovanog kriminala i terorizma, granice i Šengen. Srbija je oba poglavlja otvorila 2016. godine.