BEOGRAD – Neformalni radni dokument Evropske komisije o stanju u Poglavljima 23 i 24, takozvani “non-pejper” objavljen je na sajtu Ministarstva za evropske integracije. U pitanju je šestomesečni izveštaj koji države članice EU upoznaje sa stanjem u oblastima od ključne važnosti za proces evropskih integracija.
Dopisnik RTS-a u Briselu je imao uvid u ovaj dokument još 18. novembra, a, kako je našem portalu potvrđeno iz Evropske komisije, non-pejper je zvanično poslat Srbiji 6. decembra. Dokument na srpskom i engleskom jeziku objavljen je juče i nije izazvao pažnju u medijima.
Prošlog meseca, non-pejper za Crnu Goru javno je predstavio glavni pregovarač Aleksandar Drljević, a na a konferenciji za medije održane tim povodom prisustvovali su i drugi državni službenici odgovorni za oblasti pokrivene poglavljima. Sličan događaj nije najavljen za Srbiju.
Na prošlonedeljni upit EWB-a o tome kada će non-pejper biti objavljen, ministarka za Evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da “je Ministarstvo uvek transparentno u objavljivanju svih dokumenata koje dobije od EK, naravno, prema određenim procedurama koje su zajednički dogovorene”.
Izveštaj je ocenio da postoje ozbiljna kašnjenja u nizu reformi koje se tiču vladavine prava, kao i koordinacije antikorupcijskih politika. Posebno su naglašene pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaj na medije. U okviru poglavlja 24 primećeni su pozitivni koraci u kontroli granica i migracija i borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Poglavlja 23: Pravosuđe i osnovna prava i 24: Pravda, sloboda i bezbednost, najvažnija su za napredak na putu evropskih integracija jer mogu da uspore ovaj proces ukoliko reforme u ovim oblastima kasne. Evropska komisija zato pažljivo prati napredak država kandidata i izrađuje redovne neformalne izveštaje za Srbiju i Crnu Goru. Srbija je ove godine otvorila samo dva nova pregovaračka poglavlja, što se nije desilo od 2015, kada su u decembru otvorena prva dva.
Nasilje nad novinarima – ozbiljan razlog za zabrinutost
EK ističe da u pogledu slobode izražavanja i medija slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju ozbiljan razlog za zabrinutost, naročito na lokalnom nivou. Osim toga, dodaje se u izveštaju, zabrinutost i dalje izazivaju politički i ekonomski uticaj na medije.
Pored toga, često odbijanje javnih tela da objave informacije, ili njihovo ćutanje po zahtevima podnetim u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i dalje ometaju rad novinara.
U izveštaju se takođe ocenjuje da je još uvek je potrebno ojačati nezavisnost REM-a kako bi bilo u mogućnosti da zaštiti medijski pluralizam, a naročito dozvoliti mu da obavlja poslove reagujući na programske promene koje narušavaju informativni sadržaj i programsku šemu, kako je navedeno u frekvencijskim dozvolama, i dajući mu ovlašćenje da propisuje odgovarajuće novčane kazne.
Ozbiljna kašnjenja sa reformom pravosuđa
Proces ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa je trenutno u zastoju, ocenjuje se u izveštaju. Iz Evropske komisije (EK) ističu važnost nastavka ovog procesa ”što je pre moguće, na transparentan i inkluzivan”, uz pripremu potrebnih pratećih zakona („paket zakona o pravosuđu“).
Iako se Srbija donošenjem Akcionog plana za Poglavlje 23 obavezala da izmeni svoj Ustav u skladu sa evropskim standardima o nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, kao i da završi ovaj proces do kraja 2017. godine, za sada je samo započet proces ustavne reforme. Osim toga, Srbija mora da ubrza reforme u oblastima nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, slobode izražavanja, sprečavanja korupcije i borbe protiv organizovanog kriminala, ocenjuje EK.
“Vladini zvaničnici, nekad i na najvišem nivou, nastavljaju da javno komentarišu tekuće istrage i sudske procese, kao i pojedinačne sudije i tužioce. Kampanje u tabloidima usmeravane su na članove pravosuđa poznate po kritičkim stavovima o reformi pravosuđa”, stoji u izveštaju.
Ozbiljno se kasni i sa usvajanjem zakona o Zaštitniku građana, suzbijanju diskriminacije, ravnopravnosti polova i maloletnim učiniocima krivičnih dela, navodi se u izveštaju. U izveštaju se podvlači i ozbiljno kašnjenje sa usvajanjem izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Takođe, ozbiljno se kasni i sa uspostavljanjem jedinstvene metodologije za prikupljanje podataka, vođenje evidencije i statističko izveštavanje o krivičnim delima korupcije.
Antikorupcijske politike nedovoljno koordinisane
Na planu borbe protiv korupcije, Srbija ozbiljno kasni u obezbeđivanju efikasne koordinacije svojih antikorupcijskih politika, ocenjuje se u izveštaju.
”Naročito bi trebalo bolje definisati uloge kabineta predsednice Vlade, Ministarstva pravde, Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije i uspostaviti jasne vremenske rokove”, navodi se, uz primedbu da se kampanje za podizanje javne svesti i angažovanje građana još uvek se ne sprovode.
Dodaje se da Savet za borbu protiv korupcije, kao Vladino stručno telo, ima samo 7 od predviđenih 13 članova i da Vlada tek treba da uspostavi funkcionalnu saradnju sa Savetom, sa kojim se konsulatacije ne obavljaju sistemski.
Konstatuje se da je novi Zakon o sprečavanju korupcije, koji treba da počne da se primenjuje od septembra 2020, delimično usklađen sa preporukama GREKO. Mada su ispoštovane preporuke o nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije, još uvek postoje odredbe koje mogu ugroziti efikasnost poboljšanog sistema.
“Na primer, javnim funkcionerima se daje potpuno diskreciono pravo pri odlučivanju o tome koje delove svoje imovine prijavljuju Agenciji”, stoji u izveštaju.
Takođe se konstatuju izmene zakona o finansiranju političkih aktivnosti u sklopu dijaloga o predizbornim uslovima i dodaje da je i ovaj proces ozbiljno kasnio.
Poglavlje 24: Postignuti pozitivni koraci
U delu izveštaja o Poglavlju 24, navodi se da postoje pozitivni koraci u upravljanju granicama i migracijama, uključujući i primenu procedura za azil koje su u skladu sa evropskim standardima, borbi protiv sajber kriminala, trgovine ljudima, pranja novca.
„Sve navedeno trebalo bi da kao rezultat donese bolji učinak u borbi protiv organizovanog kriminala, proaktivniji pristup u finansijskim istragama i konfiskovanju nelegalno stečenih sredstava“, ocenjuje Komisija.
Komisija je istakla da se Zakon o azilu efikasno sprovodi, te da je normativni, institucionalni i strateški okvir Srbije za obezbeđivanje zaštite ljudi gotovo u potpunosti uspostavljen.
U izveštaju stoji da je završena analiza potreba Srbije u cilju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u pogledu pravosudne saradnje u građanskopravnim stvarima, 2019. u pogledu pravosudne saradnje u krivičnim stvarima.
“Nakon intenzivnih napora u 2018. godini da se smanji broj zaostalih predmeta, Srbija se vratila u rednovniji radni tok, nastavljajući sa smanjenjem broja zaostalih predmeta”, navodi se u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije o stanju u poglavljima 23 i 24.
Iako se Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je stupio na snagu 2018. godine primenjuje, Komisija je naglasila da agencije za sprovođenje zakona i tužilaštvo još uvek nemaju direktan pristup bazama podataka koje se odnose na poreze, što otežava primenu zakona. Komisija je pohvalila napore policije i tužilaštva za pojačanje svojih zalaganja u otkrivanju pranja novca i krivičnom gonjenju tih slučajeva.