Radna grupa za izradu medijske strategije; Foto: Vlada Srbije

Korak napred, nazad dva – ovako već šest meseci izgleda izrada Medijske strategije na kojoj zajedno rade predstavnici medijskih udruženja i Vlade Srbije. Taman kada se mislilo da je dogovor između Vlade i novinarskih udruženja, nakon brojnih razmirica i neslaganja, konačno postignut, Vlada je u Brisel bez saglasnosti struke, poslala izmenjeni Nacrt iz kog su izbačeni svi članovi koji garantuju nezavisnost medija i uređuju njihovo finansiranje.

Premijerka Ana Brnabić tvrdi da se to dogodilo slučajno, a medijska udruženja poručuju da je takva izjava, u najmanju ruku, neozbiljna i da se Vladi više ne može verovati na reč. Iz Brisela za European Western Balkans samo kratko poručuju da su tekst Strategije primili i da će u narednim nedeljama zauzeti stav, dati komentare i o tome obavestiti Vladu Srbije i medijska udruženja.

Ako prođe, prođe

“Apsolutno mislim da je došlo do greške… Mislim taj Nacrt su hteli da pošalju, ali je došlo do greške zato što su izbacivali neke supstancijalne stvari oko kojih su radili svih tih meseci u okviru Radne grupe. Ja želim da razumem zašto su izbačene, ko je izbacio i koje su tačno zamerke tih ljudi koji su izbacili i da sednemo zajedno ponovo sa medijskim i novinarskim udruženjima i da vidimo o čemu se radi… Ne znam zbog čega i ne znam kako i žao mi je što je do toga došlo”, ovim rečima je premijerka Brnabić u intervjuu za N1 pokušala da objasni zbog čega je u Brisel poslat izmenjeni Nacrt medijske strategije koji nije dobio saglasnost medijskih udruženja.

Neubedljivo, teško prihvatljivo i neozbiljno, tako objašnjenje predsednice Vlade Ane Brnabić doživljavaju predstavnici novinarskih udruženja. Dok predsednik UNS-a Vladimir Radomirović poručuje da mu je drago da se premijerka zbog ovakvog postupka izvinila i da će koalicija medijskih udruženja uskoro zauzeti zajednički stav o ovom pitanju, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić poručuje da je minimum poverenja potreban za saradnju izgubljen i da više ne veruje u iskrene namere i pozive Ane Brnabić.

“Želim da verujem, ali iskustvo sa aktuelnom vlašću i njihovim svakodnevnim radom na zamajavanju javnosti govori da je i to priznanje nekakav spin i kupovina vremena kod Evropske komisije. Vlast nam poslednjih godina neprestano i neuvijeno šalje poruke da smo nepoželjni i da bi oni bili najsrećniji da nas, nezavisnih i slobodnih novinara, nema. Već su dobrim delom uspeli u tome, jer je veliki broj medija ugašen a i mnogi novinari su ostali bez posla. Vidite kroz kakav pakao prolaze novinari koji se profesionalno bave svojim poslom i kritički su nastrojeni prema vlasti, i ne polažem mnogo nade u ta nova obećanja premijerke”, kaže za European Western Balkans predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

U iskrenost Vlade i slučajne greške ne veruje ni član Radne grupe za izradu medijske strategije i bivši urednik Vranjskih Vukašin Obradović. Pita se i koje su garancije da, nakon što je Vlada slanjem izmenjenog teksta u Brisel urušila svoj kredibilitet, opet neće doći do neke “greške”.

“Vlada Srbije nije neka mesna zajednica u Vražogrncima već ozbiljan organ sa jasnim i preciznima birokratskim procedurama koje upravo imaju za cilj da  obezbede da ništa iz zgrade u Nemanjinoj ne može da izađe “greškom”, izričit je Obradović.

Dodaje i da je premijerkin poziv medijskim udruženjima da ponovo dostave primedbe na tekst koji je poslat u Brisel samo predstava za javnost.

“Umesto da nama bude objašnjeno zašto je menjan već usaglašen tekst, premijerka traži da joj mi dostavimo primedbe!? A, da bi, kako je rekla, “u potpunosti razumela najveće zamerke”, bilo je potreban samo mali napor da uporedi tekst koji su potpisali svi članovi radne grupe, uključujući i predstavnike države, sa Nacrtom Strategije koji je poslat u Brisel. Samo to i ništa više. Sve to mi govori da se zapravo  radi o želji predsednice Vlade da ponovo uvuče medijsku zajednicu u rad na Strategiji i da onda svi zajedno nastavimo izgradnju još jednog Potemkinovog sela ovog režima”, upozorava Obradović i podseća da je Vlada imala šansu da pokaže da joj je stalo da do izrade ovog dokumenat dođe uz saglasnost i saradnju sa novinarskim udruženjima.

Da je Vlada poslednjim postupkom bacila senku na čitav proces izrade Strategije smatra i predsednik Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 i predsednik Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji Milan Antonijević.

“Slanjem izmenjenog teksta u Brisel Vlada je svakako pokazala nespretnost, a možda i nespremnost da prihvati komentare i savete koji su davani od strane medijske zajednice. Ova situacija nije fer ni prema medijskoj zajednici, ni prema medijskim udruženjima, a ni prema OEBS-u koji je uložio svoj ugled i kredibilitet i omogućio da za istim stolom sede suprotstavljene strane”, objašnjava Antonijević.

Vladu na dijalog muka naterala

Oprez i bojazan da će ponovo biti izigrani kod medijskih udruženja budi ne tako davno sećanje na prvi pokušaj izrade medijske strategije. Naime, nakon što je prethodna “istekla” 2016. godine, Ministarstvo kulture i informisanja je tokom 2017. godine započelo proces izrade novog dokumenta. Međutim, pokušaj se završio neslavno, nakon što su medijska udruženja (UNS, NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i AOM) napustila Radnu grupu, uz obrazloženje da ne žele da budu “ukras” i učestvuju u “prividu inkluzivnog procesa koji će Vlada iskoristiti za spoljašnje i unutrašnje potrebe” (Insajder, 15.01.2018. godine).

Brnabić je tada odlučila da zaustavi rad na Strategiji jer bez relevantnih medijskih udruženja Radna grupa nije imala legitimitet da nastavi rad, te dokument nikada nije prezentovan javnosti. Nakon sve glasnijih izjava evropskih zvaničnika, ali i izveštaja Evropske komisije i Fridom hausa, u kojima se izražava velika zabrinutost za slobodu medija, a Srbija svrstava u grupu delimično slobodnih država, Vladi Ane Brnabić postalo je jasno da nastavka evropskih integracija nema bez reformi u oblasti medija i vladavini prava. U želji da se zapadnim partnerima prezentuje spremnost Vlade da situaciju u medijima unapredi, iz kabineta premijerke stigla je pružena ruka i poziv medijskim udruženjima da se uključe u izradu novog Nacrta strategije. Ovog puta, umesto Ministarstva kulture i informisanja proces izrade biće u nadležnosti kabineta premijerke.

Radna grupa za izradu medijske strategije; Foto: Vlada Srbije

Pohvale za inkluzivnost procesa ubrzo su stigle iz Brisela, a jedina stvar u oblasti slobode izražavanja za koju je Srbija u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije pohvaljena jeste zajednički rad Vlade i medijskih udruženja na izradi strateškog dokumenta koji treba da propiše smernice za uređenje medijske scene do 2023. godine. Predsednik Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 Milan Antonijević upozorava da, bez obzira na to što je EK prethodno pohvalila proces, nedavni potezi Vlade izazvaće oštre komentare Brisela.

“Evropska komisija je pohvalila proces u kom se nije video ovaj poslednji čin. Kada gledate neku predstavu morate u obzir uzeti i kraj. Ovim se zaista poništilo sve ono što je ranije bilo ocenjeno kao pozitivno i zbog toga očekujem od medijske zajednice, strukovnih udruženja ali i organizacija civilnog društva da zauzmu oštar stav. Mi nismo ovde da proces reformi u Poglavlju 23 fingiramo, već da obezbedimo pluralizam medija i depolitizaciju”, smatra Antonijević.

Pokušaj da se nezavisnost medija ukine

Međutim, iako su, kako kažu, na početku poverovali u iskrenu želju predsednice Vlade da se radi na uvođenju reda na medijskoj sceni, jasno je da je izmenama Nacrta Vlada ponovo pokazala da je spremna da po svaku cenu zadrži političku kontrolu i uticaj na uređivačku politiku javnih servisa (RTS, RTV), medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina i regulatorno telo (RRA), smatra predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

“Uočili smo i da je odbačen predlog o drugačijem izboru upravnih odbora javnih servisa, kao i predlog da se bez davanja saglasnosti zaposlenih u redakciji ne mogu imenovati i razrešiti glavni i odgovorni urednici medija čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina. I to nije sve, jer je izbrisan i predlog novinarskih i medijskih udruženja da se iz procesa predlaganja članova Saveta REM-a isključi nadležni Odbor za kulturu i informisanje Skupštine Srbije, a takođe je izbrisan i naš predlog da se iz procesa usvajanja Statuta REM-a, njegovog finansijskog plana i podzakonskih akata isključi skupština i organi izvršne vlasti, kao i predlog da se REM-u omogući izricanje novčanih sankcija”, ukazuje predsednik NUNS-a.

Pored izmena kojima je Vlada pokušala da za sebe zadrži politički uticaj na uređivačku politiku, pokušala je i da zaštiti štampane medije koji su joj bliski, pre svega tabloide preko kojih se svakodnevno obračunava sa političkim protivnicima i ostalim neistomišljenicima.

Kako bi to postigla Vlada je iz Nacrta izbrisala Savet za štampu, samoregulatorno nezavisno telo koje su 2009. godine osnovala reprezentativna udruženja novinara, NUNS, UNS, Asocijacija medija i Lokal pres. Savet je osnovan kako bi pratio poštovanje Kodeksa novinara u štampanim i onlajn medijima i odlučivao o njegovom kršenju.

Brisanje Saveta za štampu, uz ostavljanje mogućnosti da se osnivanju druga samoregulatorna tela sa istom funkcijom pokazuje nameru Vlade da minimalizuje uticaj postojećeg Saveta za štampu i ućutka njegove članove, siguran je Vukašin Obradović.

“Iza toga stoji namera da se dezavuiše sadašnji Savet za štampu koji postaje ozbiljna smetnja jer sve češće upozorava da se u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja novac dodeljuje tabloidima i provladinim medijima koji najčešće krše Etički kodeks. Upravo tim medijima i najviše smeta sadašnji sastav i ustrojstvo Saveta za štampu”, ukazuje Obradović.

Kuda dalje – ćorsokak ili rad na novim zakonima?

Poverenje je poljuljano, skeptičnost medijskih udruženja prema Vladinim iskrenim namerama da uredi medijsku scenu potvrđena, a posao nezavršen. Ne samo da se ne zna kako će se dalje odvijati proces izrade Medijske strategije i hoće li Vlada zaista poslušati predloge medijskih udruženja, već ostaje i otvoreno pitanje mogu li novinarska udruženja i Vlada da nastave zajednički rad na budućim izmenama medijskih zakona koje su predviđene Strategijom.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović smatra da je dobro to što je premijerka ponovila da smatra kako ista Radna grupa, koja je radila na Medijskoj strategiji, treba da nastavi sa radom na izmenama medijskih zakona.

“Bilo bi dobro da se što pre počne s radom na zakonskim izmenama i da radnoj grupi u tome pomognu domaći i strani stručnjaci sa ekspertizom u oblasti javnog finansiranja lokalnih medija i razvoja medijskog tržišta. Da bi društvo imalo koristi od medija, potrebno je da tržište bude što slobodnije ali i da se lokalnim medijima obezbedi stabilno finansiranje iz javnih fondova”, kaže Radomirović i dodaje da je neophodno i što pre definisati položaj Politike, Tanjuga i Večernjih novosti kako ove bitne redakcije ne bi potpuno propale ili nastavile da, kao sada, budu u statusu kvo sa nepoznatim vlasnicima i upravljačkim strukturama.

Za razliku od njega predsednik NUNS-a Željko Bodrožić kaža da će Medijska koalicija tek zauzeti zajednički stav po tom pitanju.

“Kod ovakve vlasti ne postoje nikakve garancije za bilo šta. Čak i ako se Medijska strategija vrati na ono što je napisala radna grupa, opet ne postoje garancije da će vlast to preneti u nova zakonska rešenja, a i ako Zakon o informisanju bude pisan po našim preporukama, ni to ne znači da će u praksi biti bolje, jer nema zakona koji ova vlast nije obesmislila i pretvorila u prazno slovo na papiru”, skeptičan je Bodrožić.

Smisao učešća u izradi novih zakona ne vidi ni Vukašin Obradović, koji podseća da se Vlada ne pridržava ni postojećih.

“Čak i ako ih direktno ne krši, onda ne čini ništa da se oni poštuju. U takvoj situaciji, bilo bi zaista licemerno zatvarati oči pred tom činjenicom i govoriti o radu na nekim budućim zakonima. Svakim danom biva sve jasnije da ova vlast zasniva svoje političko delovanje na kontroli medija i gušenju slobode izražavanja. Pred tom činjenicom pitanja izrade i rešenja koja će sadržati buduća strategija postaju sasvim irelevantna”, zaključuje Obradović.

Irelevantna ili ne, nova zakonska rešenja doći će na dnevni red vrlo uskoro, možda i pre nego što epizoda sa Medijskom strategijom dobije svoj epilog. Vlada će svakako želeti da legitimnost reformi obezbedi uključivanjem medijskih udruženja i time ponovo dobije pohvale Brisela a uz to, kao nagradu, i otvaranje nekog novog poglavlja u pregovorima sa EU.

Ne treba zaboraviti ni da nas sledeće godine očekuju izbori, te da Vlada može biti spremna na određene ustupke kada je reč o slobodi medija kako bi opoziciju odvratila od ideje bojkota, a međunarodnu zajednicu ubedila u demokratičnost svoje vlasti.


Članak je objavljen u okviru projekta „Podrška nezavisnom izveštavanju o evropskim integracijama Srbije sa naglaskom na poglavljima 23 i 24“, koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.