Treća revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), kojom je, kako je nedavno potvrđeno portalu European Western Balkans u Ministarstvu za evropske integracije Srbije, predviđeno potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva s pravom Evropske unije do kraja 2021. godine, trebalo bi da bude ubrzo usvojena, nakon čega će MEI kvartalno izveštavati Vladu o njenom sprovođenju. Podsetimo, MEI, odnosno tadašnja Kancelarija za evropske integracije nije objavljivala izveštaje o sprovođenju NPAA od decembra 2015. godine.
NPAA ima ključnu ulogu u programiraju obaveza i aktivnosti proisteklih iz procesa pregovora o pristupanju EU. To je višegodišnji programski dokument koji pokriva sva poglavlja pristupnih pregovora, sa izuzetkom poglavlja 34 (Institucije) i poglavlja 35 (Ostalo) u kojima nema pravnih tekovina EU. Usvaja ga država koja se priprema za otvaranje pristupnih pregovora i predstavlja njeno viđenje procesa usklađivanja sa pravnim tekovinama EU. Program služi kao osnova za izradu pregovaračkih pozicija u pregovorima i praćenje ispunjavanja obaveza nakon otvaranja pregovora.
Takođe, NPAA daje osnovu za procenu troškova koje pristupanje donosi, kao i za planiranje potrebnih administrativnih kapaciteta za primenu usklađenog zakonodavstva. Srbija je 2008. usvojila prvi ovakav dokument pod nazivom Nacionalni program integracije (NPI), sa programskim periodom do kraja 2012. Nakon isteka ovog dokumenta 2013. godine, usvojen je NPAA sa periodom primene 2013-2016, a posle otvaranja pregovora sa EU januara 2014, urađena je revizija NPAA i trajanje je produženo do kraja 2018. Druga revizija je usvojena novembra 2016, zbog vanrednih parlamentarnih izbora.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, ocenjuje za EWB da će revidirani NPAA “imati značajnu ulogu s obzirom da će predstavljati svojevrsnu legitimaciju Srbije pred Evropskom komisijom i državama članicama EU koje će imati priliku da procene spremnost Srbije da ispunjava obaveze koje je sama sebi zadala, dakle, verodostojnost i integritet Srbije će biti procenjivana na osnovu uspešnosti usvajanja i sprovođenja propisa iz NPAA”.
“Proces usaglašavanja domaćih propisa sa pravnim tekovinama EU je od suštinskog značaja za uspešno ispunjavanje uslova za pristupanje EU. Svaki kandidat za članstvo u EU je u obavezi da pripremi ovakav plan. NPAA je veoma značajan za dinamiku usvajanja zakona i podzakonskih akata kojima se delovi evropskog prava prenose u nacionalni pravni okvir, odnosno postaju propisi Republike Srbije. Za svakog kandidata izuzetno je važno da objektivno proceni vremenski okvir za potpuno usaglašavanje s obzirom da se radi o izuzetno obimnom poslu koji podrazumeva ne samo usvajanje propisa već i određivanje resursa za njihovu primenu (budžet, institucionalni i administrativni okvir). Vreme, ili tajming, je nezaobilazan faktor prilikom izrade ovakvih planova. Ukoliko ne bude vanrednih, Srbiju najkasnije 2020. očekuju parlamentarni izbori koji će prema dosadašnjem iskustvu usloviti zastoj i uticati na realizaciju dela NPAA koji se odnosi na usaglašavanje zakona, što dovodi u pitanje 2021. kao ciljnu godinu”, objašnjava naš sagovornik.
Majstorović ukazuje da “ ukoliko postoji objektivna procena da će Vlada zajedno sa drugim institucijama odgovorno izvršiti obaveze iz NPAA do 2021. godine to je dobra vest za građane Srbije, međutim, ovaj optimizam u planiranju će svakako biti pod budnim okom civilnog društva u Srbiji, Evropske komisije i država članica, koji će na osnovu primene NPAA procenjivati verodostojnost i rešenost Republike Srbije da ispuni obaveze koje je sama sebi zacrtala”.
“S obzirom na vremenske odrednice navedene u Strategiji o verodostojnom proširenju EU stiče se utisak da je NPAA mogao da uvaži novu realnost i da se isplanira tako njegova puna primena bude u skladu sa vremenskim odrednicama koje proističu iz Strategije, a time mnogo izvesnija i realnija”, napominje on.
Prema mišljenju Srđana Majstorovića, veoma je važno redovno obaveštavati građane o toku sprovođenja NPAA.
“Time se građani informišu o dinamici izvršavanja obaveza koje je Srbija sebi zadala u cilju usaglašavanja propisa sa pravilima EU. Građani moraju da dobiju informacije o tome koji se propisi usvajaju i na koji način ovo prilagođavanje s evropskim standardima utiče na njihov život. Nažalost, s obzirom na brojne izborne cikluse, primena NPAA je bila sporadična, a time i izveštavanje o njegovom sprovođenju. Redovno izveštavanje je značajno i zbog obaveštavanja Evropske komisije o toku sprovođenja NPAA. Pored obaveštavanja o ispunjenim planovima, važno je otvoreno izveštavati i o eventualnim kašnjenjima. Na taj način se čuva integritet u pregovorima. Ovi podaci mogu poslužiti Evropskoj komisiji da prepozna oblasti u kojima je potrebno obezbediti dodatnu pomoć Srbiji.
Takođe, važno je da Narodna skupština preuzme odgovornost za sprovođenje NPAA. Pored učešća u raspravama I usvajanju novih zakona, poslanici bi morali da budu mnogo više prisutni u javnosti i informišu građane o bitnim izmenama i pojasne efekte pojedinih propisa. Tako će se unaprediti razumevanje i obezbediti podrška građana za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, zaključuje Majstorović.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da nije ostvariv cilj koji se odnosi na potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravom EU do kraja 2021. godine.
“Mislim da cilj nije ostvariv i da ne treba praviti preambiciozne rokove koji teško mogu biti ispoštovani. Kraj 2021. zapravo znači da to ostavlja 3,5 godine (od danas, tj. februara 2018.) da se završi ceo posao harmonizacije. Naravno, Srbija je dosta već uradila u harmonizaciji ali predstoje i neke zahtevne stvari koje će tražiti vreme i dužnu pažnju. U periodu o kome pričamo, do kraja 2021, treba da se održe makar jedni, redovni izbori 2020. godine, što će značiti zastoj u procesu od najmanje šest meseci (tokom kampanje i dok se sastavi Vlada). Ukoliko bude bilo i vanrednih izbora do tada, vreme se dodatno skraćuje za po šest meseci za svake izbore. Drugo pitanje je zašto se postavlja taj rok, kada Strategija EU predvidja zatvaranje poslednjeg poglavlja krajem 2023. godin? Šta ce se raditi od kraja 2021 do kraja 2023, kad je planirano zatvaranje poslednjeg poglavlja? Po meni je jun 2023. mnogo bolji rok, koji nam onda ostavlja drugu polovinu 2023 kao dodatni prostor za zavrsne radove u oblastima u kojima je doslo do kašnjenja”, konstatuje Međak za EWB.
Međak naglašava da treba imati u vidu da se proces harmonizacije sprovodi sve do dana ulaska u članstvo, tako da i tu treba predvideti mehanizam praćenja usklađivanja nakon zatvaranja poslednjeg poglavlja.
“Za neke propise, na primer, za izmenu izbornog zakonodavstva, potrebno je izmeniti Ustav, što će se raditi tokom 2024. tako da treba voditi racuna i o aktivnostima koje će se sprovoditi sve do kraja pristupnog perioda, odnosno do ulaska u članstvo u EU”, precizira on.
Međak ističe da je kvartalno izveštavanje o sprovođenju NPAA pre svega obaveza MEI.
“Poslednji izvestaj o usklađivanju, tj. o primeni NPAA smo videli za četvrti kvartal 2015. godine. Zaključno sa decembrom 2015. godine, NPAA je za period avgust 2014. – decembar 2015. ispunjen 63 odsto, budući da je usvojeno 215 od 340 planiranih propisa. Ovaj procenat ispunjenosti ne podržava proklamovani cilj i želju da pristupimo EU do 2025. godine. Od kraja 2015 je prošlo više od dve godine, a mi ne znamo sta se dešava u procesu usklađivanja. Novembra 2016. je usvojena revizija NPAA i o ispunjavanju tog plana nismo videli ni jedan izveštaj, što smatram da nije dobro za proces usklađivanja i pristupanja jer nemate instrument za korekcije zastoja do kojih uvek dolazi. Izveštaj o procesu harmonizacije mora biti raspravljan i u Skupštini na Odboru za evropske integracije, jer poslanici predstavljaju korektivni faktor i dodatni pritisak da se proces ubrza. Takođe, pritisak javnosti je uvek dobar korektivni faktor u ovakvim procesima. Neobjavljivanje izveštaja onemogućava pritisak javnosti. Bez ovakvog mehanizma nadzora rada Vlade, bojim se da proces neće biti završen u zadatim rokovima”, poručuje sagovornik EWB.
Projekat „Otvoreno o pregovorima: Monitoring pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji“ realizuje se u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, uz podršku Švedske.