BEOGRAD – Jačanje saradnje Srbije i NATO je u interesu obe strane, ali NATO će poštovati poziciju Srbiju kada je vojna neutralnost u pitanju, zaključak je konferencije na kojoj je predstavljen novi izveštaj Centar za evroatlantske studije (CEAS) “Primarni instinkt – za još veći politički angažman NATO-a na Zapadnom Balkanu”.
Potrebno je da NATO preuzme političko vođstvo u regionu i da pruži podršku punoj primeni mehanizama tranzicione pravde, reformi službi bezbednosti, kao i izgradnju njihove demokratske kontrole, smatra direktorka CEAS-a Jelena Milić.
“Problem nedovršenosti procesa tranzicione pravde, odnosno poricanje ratnih zločina, kao i nezavršena transformacija službi bezbednosti, mogu biti samo neka od pitanja koja mogu da dovedu do zaustavljanja procesa demokratizacije u regionu i zaustavljanja integracija u EU i NATO”, poručuje Milić.
Dodaje i da je primanjem Crne Gore u alijansu NATO pokazao da je spreman da se nosi sa svim trenutnim političkim izazovima na Zapadnom Balkanu. “Jako je bitno što je Zapadni Balkan spomenut u svim strateškim dokumentima NATO-a u kojima se jasno navodi da će vrata za sve zemlje regiona ostati otvorena”, naglašava Milić.
Ukazuje da trenutni napori Makedonije da ponovo aktivira evoatlantske integracije dokazuju upravo da je NATO dugoročan činilac stabilizacije i demokratizacije regiona. Sa tim je saglasan i politički savetnik NATO-a za Srbiju Knut Kirste koji ponavlja da NATO želi da vidi prosperitetan, stabilan i demokratičan Zapadni Balkan jer je to u interesu svih njenih članica.
Naglašava i da je NATO svestan da Srbija želi da ostane vojno neutralna. “Razumemo da je naša saradnja određena nekim kontekstima i da imate bliske odnose sa Rusijom i drugim državama i da nemate ambicija da postanete članica Alijanse”, navodi Kirste. Dodaje i da NATO pored odlične saradnju sa Srbijom na praktičnom nivou, ima i razvijen politički dijalog sa liderima u Srbiji.
“Srbija određuje koliko daleko želi da ide u saradnji sa NATO, a mi šaljemo jasnu poruku da želimo da jačamo saradnju i da idemo napred”, kaže Kirste i objašnjava da NATO želi da bude više prisutan u javnosti kako bi se građanima objasnilo na kojim sve nivoima Srbija i NATO sarađuju.
Zaključuje i da alijansa smatra da je Srbija ključni činilac za održavanje stabilnost u regionu. Da je ključ dalje integracije Zapadnog Balkana regionalna saradnja smatra i istraživačica u Centru za evroatlanstke studije Marijana Toma.
“Primer Crne Gore treba da bude putokaz i za Srbiju”, smatra Toma i navodi da je u svom izveštaju CEAS dao neke od konkretnih preporuka za unapređenje saradnje Srbije i NATO-a. Neke od tih preporuka su da se apeluje na države članice EU da što pre otvore Poglavlje 31 (Zajednička spoljna i bezbednosna politika) u pregovorima sa Srbijom, da se reši pitanje statusa ruskog vojno-humanitarnog centra u Nišu, da se razmotri povećana saradnja Srbije u Rusije, pre svega iz ugla odnosa Rusije i NATO-a, ali i da se insistira na reformi službi bezbednosti u Srbiji i razvijanju njihove demokratske kontrole.