BEOGRAD – Oporavak privrede Srbije zavisi od oporavka najvećih trgovinskih partnera koji dolaze iz Evropske unije, a oporavak evropske privrede od oporavka privrede u svetu. Ekonomski odgovor države na COVID-19 bio je uglavnom adekvatan, a na jesen su potrebne nove mere kako bi se privreda dalje podržala.
Ovo su glavni zaključci vebinara „Ekonomski oporavak Srbije posle pandemije: Kako najbolje iskoristiti pomoć EU“ koji je organizovao Centar za evropske politike (CEP) uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji. U diskusiji su učestvovali Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitiora, Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta i Marko Obradović, saradnik Centra za evropske politike, a u uvodnom delu obratili su se i šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Sem Fabrici i Marko Čadež iz Privredne komore Srbije.
Nove mere Vlade Srbije možemo očekivati na jesen
Kriza koja je pogodila Srbiju, Evropsku uniju i ceo svet je nešto što se dešava jednom u generaciji, naveo je Aleksandar Ljubić iz Saveta stranih investitora i istakao da su reakcije država bile takve da amortizuju prvi udar, a ono što je nakon toga usledilo je solidarnost, jer su kompanije komunicirale međusobno i pripremale zajedničke odgovore.
„Najveća opasnost bila je od sloma lanca snabdevanja, što se brzo regulisalo kroz Zelene koridore“, rekao je Ljubić.
Savet stranih investitora, poučen krizom, će u budućnosti insistirati na bržoj digitalizaciji i regulaciji rada od kuće i zagovarati više beskontaktnog načina poslovanja, kako bismo se prilagodili novonastaloj situaciji.
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, istakao je da Komora u saradnji sa Vladom Republike Srbije razmatra dalje mere za pomoći privredi, međutim da se same mere neće usvajati pre jeseni.
„Do septembra, odnosno do konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije teško je očekivati ozbiljnije mere, ali se svakako za njih moramo pripremiti“, rekao je Čadež i dodao da se trenutno posmatra uporedna praksa u evropskim zemljama.
Podelivši svoja iskustva iz skorašnje posete institucijama u Nemačkoj, on je naveo da u toj vodećoj ekonomiji Evropske unije, navode kako do novog talasa zatvaranja ekonomije neće doći i da je važno da se unapred pripremimo na rad u novim okolnostima ako nastupi jesenji talas pandemije.
Mere Vlade Srbije su adekvatne, potrebna je dodatna, jasno usmerena pomoć
Marko Obradović, saradnik Centra za evropske politike (CEP), govoreći o ekonomskim posledicama pandemije je ukazao da je Srbija u prvom kvartalu 2020. godine imala 5% veći rast od prvog kvartala 2019. godine, ali ne treba biti previše optimističan, kada je reč o 2020. godini.
„Treba imati u vidu da prilikom računanja ukupnog gubitka treba uračunati i izgubljeni rast. S obzirom da smo ušli u 2020. godinu sa visokim rastom, akumulirani gubitak onoga što nećemo rasti i onoga što ćemo pasti je 7%-8%“, naveo je Obradović.
Ocenjujući mere Vlade Srbije, Obradović je istakao da su one bile pravovremene, snažne i anticiklične. Međutim, sam oporavak privrede će zavisiti od oporavka privrede u Evropskoj uniji i oporavka inostrane tražnje, na šta ne možemo da utičemo sopstvenim instrumentima ekonomske politike.
„Mi smo prirodno i ekonomski vezani za EU, a na EU deluje situacija u Sjedinjenim državama, Indiji, Brazilu i Africi“, istakao je Obradović.
On je takođe naveo da smatra da je mera davanja građanima po 100 evra ekonomski opravdana i da pozitivno utiče na domaću tražnju, a da su pred Srbijom kako ekonomski, tako i nerešeni zdravstveni problemi.
„Izazovi koji su pred nama su problemi evropske ekonomije i svetske ekonomije. I ekonomija EU i ekonomija SAD će imati velike padove i još uvek nerešena zdravstvena pitanja“, zaključio je on.
Što se tiče internih izazova Srbije, tu je svakako nerešena epidemiološka situacija, a kao jako loš scenario vidi i mogućnost da se ona pogorša više nego u zemljama glavnih trgovinskih partnera, te da se partneri otvore, a da se Srbija zatvori. Kao opasnost istakao je i mogućnost generisanja nelikvidnosti od strane javnih i državnih preduzeća i naveo da postoji potreba za novim, fokusiranijim i usmerenijim merama, imajući u vidu neke ekonomske pokazatelje.
„Mi imamo prostor za najmanje dva ovakva ciklusa pomoći, što su ozbiljni resursi ali ih treba efikasno upotrebiti“, zaključio je on.
Svetsku i evropsku ekonomiju očekuje „dugo putovanje kroz noć“
Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog Saveta Srbije, složio se da su one mere države koje su bile ciljane na privredu bile opravdane i u skladu sa evropskom praksom, kao i da su dale šansu privredi da preživi.
„Međutim mera pomoći od 100 evra građanima neće imati nikakvog ekonomskog efekta niti je socijalno targetirana“, ponovo je Altiparmakov ovaj poznati stav Fiskalnog Saveta Srbije.
On je naveo da se tek na jesen može očekivati sagledavanje posledica krize, kada dođe do izraza efekta smanjenja potražnje, a što će se odraziti i na privredni rast i zapošljavanje.
„Sama EU će biti na ozbiljnom udaru krize, a tamo će uslediti i politička kriza, kao što je bilo sa Grčkom posle svetske ekonomske krize 2008. godine. Italija je na granici solventnosti, tako da će oporavak Evrope biti jako spor, što će uticati na Srbiju“, rekao je Altiparmakov.
On je predstojeći period u svetskoj i evropskoj ekonomiji nazvao „dugo putovanje kroz noć“ i istakao kako nema ništa od brzog oporavka.
„Istorija nas uči da oporavak traži vreme pogotovo zbog fiskalnog, političkog i zdravstvenog aspekta, a ovo će biti dugačka borba za ekonomski oporavak i radna mesta“, zaključio je on.
Treba pomoći radnicima koji ostanu bez posla da se prekvalifikuju
Što se tiče novih ekonomskih mera u Srbiji, istakao je da treba pratiti dešavanja i ne treba donositi nove mere do septembra.
„Nemamo fiskalni prostor za neusmerene mere kao u prvom krugu mera niti imamo mogućnosti da ponovimo ovakav paket mera, s obzirom na rast javnog duga“, istakao je on i dodao da određeni sektori nisu samo nelikvidni već i nesolventni, tako da fokus države treba da bude na radnicima.
„Treba omogućiti radnicima koji ostanu bez posla lakši prelazak u druge industrije i prekvalifikaciju, što zahteva period od par godina“, naveo je on.
Kriza će svakako povećati i razlike između država u Evropi, ali će se povećati i razlike u Srbiji.
„Privatni sektor će osetiti udar krize dok javni neće u toj meri, tako ćemo 2021. morati da donosimo neke važne odluke i uspostavljamo prioritete“, zaključio je on.
Dubravka Negre, šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke, istakla je da je EIB izdvojila 1,7 milijardi evra kao podršku Zapadnom Balkanu.
„Trenutni fokus EIB je pomoć zdravstvenom sektoru i privredi, odnosno malim i srednjim preduzećima kako bi se očuvala likvidnost“, navela je ona.
Ona je navela da su mere koje su do sada donete u Srbiji imale pozitivan efekat, ali da treba stvoriti i mere usmerene na najugroženije sektore kao što su automobilska industrija, turizam i hotelijerstvo, a da se treba zaduživati po najpovoljnijim uslovima.