BEOGRAD – Države Zapadnog Balkana sporo napreduju u primeni mehanizama tranzicione pravde, kao što je procesuiranje ratnih zločina ili kršenja ljudskih prava koja su se odigrala za vreme ratova devedesetih. Ovo je postala otežavajuća okolnost ne samo za zajednice celog regiona, već i za njihove težnje ka Evropi.
Regionalno vlasništvo nad procesom pomirenja je eksplicitno navedeno u poslednjoj strategiji Evropske komisije (EK) kao preduslov kredibilnom procesu proširenja.
„Na Zapadnom Balkanu je potrebno jasno vlasništvo nad procesom pomirenja, a njega prvo i osnovno trebaju da predvode države u regionu. Dobrosusedske odnose bi trebalo ojačavati putem inicijativa za regionalnu saradnju“, navodi se u Strategiji.
U tom dokumentu se takođe navodi da lideri iz regiona trebaju da predvode primerom, izbegavaju i osuđuju sve izjave ili akcije koje bi pogoršale međuetničke tenzije i da trebaju aktivno da kontriraju nacionalističkim narativima.
„U EU nema mesta za zapaljivu retoriku, a kamoli za glorifikovanje ratnih kriminalaca sa bilo čije strane… Proces tranzicione pravde je nedovršen“, zaključuje se u dokumentu.
Regionalna saradnja provejava kroz ovu zvaničnu komunikaciju, dok je podrška pomirenju i dobrosusedskim odnosima dobila i glavnu inicijativu u ovoj Strategiji. Treba napomenuti da se u broju ovih inicijativa koristi argumentaciju i predloge koje su razvili akteri civilnog društva, koji su aktivno uključeni u Berlinski proces od 2015.
Zabrinjavajuće stanje stvari
Sa druge strane, na terenu, u većini Izveštaja Evropske komisije za 2018. godinu, u većini država regiona, naglašava se manjak napretka u procesu pomirenja.
Po tim izveštajima, „Srbija treba da dokaže čvršću obavezu na svim nivoima u ovoj oblasti, da neguje međusobno poverenje i pomirenje, da uspostavi atmosferu pogodnu za smislenu regionalnnu saradnju i da na efikasan način oslovi sva pitanja vezana za ratne zločine“.
EK takođe priznaje da postoje „izjave date od strane visokih zvaničnika (Srbije) i delovanja državnih tela (koje) mogu značajno doprineti stvaranju te atmosfere“.
Na Kosovu, „Međuministarska radna grupa za suočavanje sa prošlošću i pomirenje, koja je osnovana kako bi se pozabavila teškim kršenjima ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba na Kosovu, nije uspela da razvije strategiju tranzicione pravde i u suštini je prestala sa radom“.
U Crnoj Gori, uprkos nekom pozitivnom razvoju u posmatranom periodu, prepoznata je potreba da se pojačaju napori za suzbijanje nekažnjivosti ratnih zločina. Pored toga, „Crna Gora mora da primeni proaktivan pristup kako bi se istražili, procesuirali, osudili i kaznili odgovorni za ratne zločine u skladu sa međunarodnim standardima“.
Od preostalih post-jugoslovenskih država WB6, samo su Bosna i Hercegovina i Makedonija pozitivno ocenjene u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Sa ovog spiska, Hrvatska je kao članica EU, naravno, odsutna, ali je i dalje ključni akter u kreiranju pomirljive atmosfere i završetak ovog važnog procesa. Promovisanje evropskih vrednosti kroz obrazovni sistem se takođe navodi u gorepomenutim Izveštajima kao jedan od najboljih načina za negovanje regionalnog pomirenja.
Ključne inicijative: RYCO i REKOM
Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) se obično navodi kao najvidljiviji i najopipljiviji rezultat Berlinskog procesa. RYCO je sada organizacija u regionalnom vlasništvu, sa regionalnim finansiranjem, a njegovo osnivanje je spojilo predstavnike države i nevladinih organizacija.
RYCO je takođe u toku ove godine priznat kao deo šest glavnih inicijativa, unutar spomenutih inicijativa EK. EU je naglasila da će njena uloga unutar inicijative (između ostalog) biti i „podrška tranzicionoj pravdi, nestalim osobama i uvećanje saradnje u oblastima edukacije, kulture, omladine i sporta“.
Osnivanje REKOM-a, (Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ) bi bilo najvažnija i najoperativnija mera ispunjenja tranzicione pravde, a Evropska unija ga posmatra kao jedan od najvažnijih indikatora pomirenja na zapadnom Balkanu. Na žalost, u Mapi puta za REKOM se navodi da je „odlaganje osnivanja ovog jedinstvenog mehanizma tranzicione pravde (nastalo zbog) oportunističkog opiranja određenog broja post-jugoslovenskih donosioca odluka , trenutnih i bivših“.
Ova nevoljnost je upravo ono čime se Strategija EK bavi kao jednim od glavnih problema pristupanja regiona EU. Inicijativa za REKOM-a ima cilj da četiri premijera WB6 potpišu Deklaraciju za osnivanje REKOM-a, nakon čega će se pridružiti preostali zvaničnici. Ovo bi takođe moglo biti prvi put da je pomirenje direktno imenuje kao kamen temeljac budućeg saradnje zapadnobalkanskih zajednica u okviru Berlinskog procesa. Koalicija za REKOM očekuje da će Deklaraciju o osnivanju REKOM-a potpisati predsednici Srbije, Kosova, Makedonije i Crne Gore na predstojećem Londonskom samitu.