BEOGRAD – Odnos vlasti u Srbiji prema EU za vreme COVID-19 pandemije će imati negativne posledice, zaključak je današnje online panel diskusije „Srbija i Evropska unija, saradnja u doba korone“ koju je je organizovao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i Radna grupa za poglavlje 31.
Teme diskusije bile su mere koje je Srbija primenila u borbi protiv COVID-19 pandemije, kao i odnos njene političke elite prema pomoći iz Unije, Rusije i Kine.
Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, smatra da se COVID-19 pandemija negativno odrazila na put Srbije ka Evropskoj uniji zbog populizma srpske vlade koji je rezultat kritike EU i koji će imati negativne posledice.
“Šaljemo u Brisel jednu vrlo konfuznu poruku diplomatama i donosiocima odluka. Nije jasno u kojem pravcu se Srbija kreće i šta su njeni strateški ciljevi”, kaže Ejdus i dodaje da ni u Moskvi i Pekingu nisu sigurni u kom se spoljnopolitičkom smeru Srbija kreće, jer se i njima šalju pomešani signali.
On smatra da se na taj način se pozivaju geopolitičke sile da se nadmeću za svoj uticaj u Srbiji što zemlju pretvara u objekt tih velikih sila, a ne subjekt u spoljnoj politici.
Sa njim se slaže i Boško Jakšić, novinar Politike, koji ističe da građani, odnosno javnost nisu sigurni da li se predsednik Vučić vraća nacionalističkoj prošlosti ili približavanje Kini i Rusiji koristi kako bi od Zapada dobio podršku za rešavanje kosovskog problema. Jakšić zaključuje da je pandemija ovo stanje samo iskristalisala.
“Kako ruski i kineski interesi nisu identični, Moskva se našla u poziciji da je i ona krenula da šalje pomoć kako bi se i uključila u nadmetanju doniranja pomoći za srce i duše naroda”, zaključuje Jakšić.
On takođe ističe da je Unija izgubila marketinšku utakmicu sa Kinom i Rusijom, ali da za to treba da pita predsednika Vučića zbog čega je došlo do toga.
“Sve me podseća na saradnju Srbije sa NATO-om. Saradnja je uspešnija sa Zapadom, nego što je sa Istokom. Ali se sve čini da takve informacije ne dođu do javnosti”, objašnjava Jakšić i dodaje da smatra da ne postoje lažne vesti o saradnji EU i Srbije, već da ima manipulacije.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, takođe smatra da je vanredna situacija dovela do toga da “padnu maske”, jer se na primer mesecima građanima Srbije podsticao narativ da Srbija ulazi u Evroazijsku uniju, kako je to patriotski čin, i kako će da EU i NATO biti krivo zbog toga.
S druge strane, on kaže da se u Srbiji ne zna puna vrednost pomoći Kine i Rusije, dok se za EU to zna. Međak ističe da je EU donirala preko IPA fonda oko četiri milijarde dolara pomoći, pa i u zdravstvu.
“Svi su pričali da je Klinički centar Niš ključan u borbi protiv COVID-19 na jugu Srbije, ali niko u narativu nije rekao da je EU donirala najveći deo sredstava za njenu izgradnju i opremanje”, kaže Međak i zaključuje da je trenutni narativ o EU samo nastavak “priče koja traje poslednjih 10 i 15 godina”, gde su građani “konstantno pod napadom jednog ‘fejknjuza'”.
Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Sonja Lht deli stav sa ostalim panelistima.
“Predsednik pre svega, tim neprijateljskim odnosom prema EU, suštinski dovodi u pitanje celu našu evropsku budućnost. Mi dovodimo u pitanje ono za šta smo se strateški opredelili. Deo toga je nerazumevanje da je svaka članica EU za nas bitna i da mi moramo da imamo razrađenu saradnju sa svakom pojedinačno”, rekla je Liht.
Liht je ukazala takođe da je i EU pogrešila što je uvela restrikcije na izvoz medicinske opreme 15. marta, ali da je tu grešku ispravila.
“Napravljene su ozbiljne greške na početku, a po meni je iskaz od 15. marta bio greška. Ja razumem da je Evropa bila potpuno zbunjena i da je prvih dana pravila pogrešne korake, koje je brzo krenula da ispravlja. Ali pokažite mi nekoga ko nije napravio greške, uključujući i Kinu, koja je komunicirala početak pandemije”, objasnila je Liht.
Da je restricija EU od 15. marta bila greška, slaže se i Vladimir Međak koji ukazuje da je problem što se reakcija na ovakve krize uvek prvo javlja na nivou pojedinačnih članica, pa tek onda na nivou EU.
“Najveći problem Evropske unije je taj što ona nema nadležnost u zdravstvu. Uniji se stavlja na teret što ona nije aktivna tu, ali njoj njene članice nisu dale nadležnost. Ona može samo da koordinira akcije države članica”, zaključuje Međak.