fbpx
European Western Balkans
Politika

20 godina od Solunskog obećanja evropske perspektive Zapadnog Balkana

Samit u Solunu; Foto: Wikimedia Commons

Danas se navršava 20 godina od samita Evropska unija – Zapadni Balkan, održanog u Solunu 21. juna 2003. godine, koji se smatra jednim od najznačajnijih događaja u kontekstu evropskih integracija zemalja regiona.

Dana 21. juna 2003. godine lideri Evropske unije i njenih država članica, kao i tada pristupajućih zemalja,  zajedno sa liderima Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore usvojili su Deklaraciju u kojoj se prvi put nedvosmisleno potvrđuje evropska perspektiva za sve zapadnobalkanske države.

„Budućnost Balkana je u Evropskoj uniji“ rečenica je iz Deklaracije koja je obeležila Solunski samit 2003. godine. Dan ranije, 20. juna, Evropski savet je, na inicijativu Grčke, odobrio i Solunsku agendu za Zapadni Balkan.

Solunsko obećanje Evropske unije iz 2003. godine da bivše jugoslovenske republike i Albanija imaju evropsku perspektivu bio je prvi takav izraz nedvosmislene podrške EU u pogledu budućih integracija i punopravnog članstva ovih država u Uniji. Došlo je u trenutku kada su sve one već ušle u Proces stabilizacije i pridruživanja (PSP), inicijativu Evropske unije pokrenutu 1999. godine, kojom su uspostavljene prve pravne i političke veze regiona i EU.

Još je na samitu EU u Santa Maria da Feiri 2000. godine potvrđeno da su svi učesnici u Procesu potencijalni kandidati za članstvo. Nekoliko meseci kasnije, upućen je, na Zagrebačkom samitu EU-Zapadni Balkan (prvom takvog karaktera), kojem je prisustvovao konačno i predsednik SRJ Vojislav Koštunica, poziv zemljama regiona da se priključe EU. Solunskim samitom je ipak učinjen tada izuzetno važan korak dalje, signalizirajući spremnost Unije da garantuje evropsku perspektivu regionu, dajući snažniji inicijalni podsticaj sprovođenju neophodnih reformi.

Poruka sa samita iz juna 2003. godine bila je i da se uvodi kriterijum napredovanja na osnovu individualnih zasluga, što znači da od tada do danas napredak svake zemlje regiona ka EU zavisi od sopstvenih postignuća u ostvarivanju Kopenhaških kriterijuma, proglašenih simbolično na isti dan deceniju ranije – 1993. godine.

Međutim, danas, 20 godina kasnije, evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana nije svetla. Napredovanje država ka Evropskoj uniji na osnovu sopstvenih zasluga je usporeno ili zaustavljeno, dok je samo Hrvatska, od svih učesnica Solunskog samita sa tadašnjeg Zapadnog Balkana, postala članica Evropske unije 2013. godine.

Srbija i Crna Gora već vode pregovore o članstvu u EU već 9, odnosno 11 godina, bez realnog vremenskog okvira završetka pregovaračkog procesa. Sa Severnom Makedonijom i Albanijom pregovori su zvanično započeti tek u julu 2022. godine, uz brojne prepreke koje stoje na putu daljeg napretka. Bosna i Hercegovina je tek prošle godine dobila status kandidata za članstvo u EU, dok je Kosovo, koje je krenulo na sopstveni evropski put nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, nedavno apliciralo za članstvo.

Povezani članci

Fajon i Bilčik pozivaju na kredibilne, transparentne i mirne izbore

EWB

Stano: Vučićeva administracija dozvoljava rusku propagandu na tlu Srbije

EWB

Predlozi Atlantskog saveta za novu strategiju SAD na Balkanu

EWB