BEOGRAD – “Srbija je tokom 52 dana vanrednog stanja pala na testu demokratije zbog niza propusta i nepravilnosti u postupanju i kontroli sektora bezbednosti”, navodi se u nedavno objavljenoj analizi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) pod nazivom “Sektor bezbednosti u vanrednom stanju: testiranje demokratije”.
U analizi se navodi da policija nije uvek postupala profesionalno, srazmerno, politički neutralno, vodeći računa najpre o potrebama i pravima građana.
“Kriterijumi na osnovu kojih je MUP izdavao dozvole za kretanje tokom policijskog časa nisu bili propisani, zbog čega su one zloupotrebljene tokom incidenata sa paljenjem baklji”, piše u analizi.
Jedna od autora analize, Katarina Đokić, ističe za European Western Balkans da su tokom vanrednog stanja pažnju javnosti su privlačili pojedini incidenti, od primene prekomerne sile prema građanima, do bakljadi na krovovima u vreme kad je važila zabrana kretanja.
“Ovom analizom hteli smo da pružimo jednu širu sliku u koju se ti incidenti uklapaju i analiziramo sistemske slabosti i zloupotrebe. Sektor bezbednosti imao je istaknutu ulogu tokom vanrednog stanja, a sa njom i šira ovlašćenja u postupanju prema građanima. U tom smislu, bilo nam je važno da sagledamo kako je izgledalo upravljanje sektorom bezbednosti u tom periodu: kako su donošene odluke, ko ih je donosio, da li je bilo ikakvog nadzora nad postupanjem Vojske, policije i službi bezbednosti. Otuda i naslov „testiranje demokratije”, jer je postojanje demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti jedan od najboljih pokazatelja stanja demokratije”, objašnjava Đokić.
“Nijedna odluka o upotrebi Vojske nije objavljena”
U analizi se ističe da ljudi koji su doputovali u Srbiju uoči proglašenja vanrednog stanja često nisu obaveštavani o tome da su im izrečene mere kućnog karantina. Dodaje se da je policijsko zlostavljanje primećeno barem u tri slučaja, pri čemu je unutrašnja kontrola policije javno reagovala samo jednom.
Takođe, Vojska Srbije se angažovala na velikom broju zadataka, što je bilo značajno zbog slabih kapaciteta civilnih vlasti da samostalno odgovori na prirodne katastrofe, navodi Beogradski centar za bezbednosnu politiku u svojoj analizi.
“Ipak, koordinacija sa civilnim vlastima se odvijala neformalno i prvenstvo preko predsednika Republike. Nijedna odluka o upotrebi Vojske nije objavljena, tako da nije jasno ko je odlučio na koje načine će ona da se angažuje. Vojska je preuzela zadatke u oblasti javne bezbednosti za koje nema dovoljnu obuku niti jasne procedure, što se naročito pokazalo kao problem u obezbeđivanju prihvatnih centara za migrante”, jedan je od zaključaka analize.
Problemi sa Narodnom skupštinom
U analizi se, takođe, navodi da je Skupština dodatno degradirana.
“Njena uloga se svela na automatsko stavljanje pečata na odluke izvršne vlasti. Istovremeno su poslanici tretirani isključivo kao predstavnici političkih partija, a ne svih građana Srbije. Zbog toga su sporne donete odluke izvršne vlasti tokom vanrednom stanja sa stanovišta poštovanja Ustava i zakona”, navode autori publikacije.
Oni dodaju da Srbija može da položi popravni test ako Ustavni sud što pre preispita ustavnost odluka izvršne vlasti, a Narodna skupština, Zaštitnik građana i unutrašnji kontrolori sektora bezbednosti, postupanje policijske i vojske tokom vanrednog stanja.
Istaknuto je da bi Evropska unija trebalo da uzme obzir politički kontekst i institucionalni odgovor na zarazu prilikom izrade sledećeg izveštaja o napretku Srbije, a da je u dugoročnom smislu, širenje zaraze COVID-19 opomena za institucije o potrebi da se reformiše trenutni sistem upravljanja vanrednim situacijama.
“Srbija je pala na testu demokratije”
Katarina Đokić ističe da je glavna poruka analize ta da Srbija je tokom vanrednog stanja pala na testu demokratije, zbog niza sistematskih propusta u upravljanju i postupanju sektora bezbednosti.
“Posebno je zabrinjavajuća pasivnost ili nezainteresovanost aktera koji bi trebalo da nadziru i preispituju odluke izvršne vlasti, dakle, Narodne skupštine, pravosuđa i nezavisnih državnih organa”, naglašava Đokić.
Upitana o dosadašnjim reakcijama na analizu, Đokić navodi da su s jedne strane, “imali interesovanje medija, civilnog društva i građana, a s druge strane, objavljeno je saopštenje na sajtu MUP-a koje naše nalaze ocenjuje kao tendenciozne i neistinite”.
“Jedina kritika do sada nam spočitava da smo protiv vojske i policije, što je besmisleno, jer je demokratski nadzor u krajnjoj liniji u interesu i ovih institucija, a nedostatak nadzora u interesu samo onih političkih aktera koji žele da ih zloupotrebe”, zaključuje Đokić.
Autori analize su Isidora Stakić, Jelena Pejić Nikić, Katarina Đokić, Marija Ignjatijević i Saša Đorđević. Analizu možete u celosti pronaći OVDE.