VAŠINGTON – Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, za minus 18 poena, između Avganistana i Mjanmara, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom, pokazuje godišnji izveštaj Fridom Hausa o stanju demokratije u svetu.
„Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva“, ističe se u izveštaju.
Ukupna ocena za kvalitet demokratije je 60, za dva boda manje u odnosu na izveštaj od prošle godine. Jedan bod manje Srbija je dobila u oblasti izbornog procesa, zbog prednosti vladajuće stranke, pristrasnosti medija i zloupotrebe javnih resursa. Zbog policijskog zastrašivanja, privatnih i parapolicijskih obezbeđenja na demonstracijama protiv vlasti, kvalitet slobode okupljanja ocenjen je ocenom 2, u odnosu na prošlogodišnju trojku.
Fridom haus navodi da su se tokom 2022. godine dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja, uključujući nasilnu represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa vladom.
Podsećaju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog “pretnji desničarskih grupa”, ali da su uprkos zabrani, hiljade LGBT aktivista učestvovale na neformalnoj paradi.
Kako se navodi, predizbornu kampanju su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa.
“Predsednik Vućić se pojavljivao kao šef države i stranke SNS, što je značilo veliku medijsku prisutnost i činilo nejasnim u kojoj ulozi nastupa. Srbija beleži poen manje jer su medijski uslovi bili povoljni za vladajuću stranku, pre svega nepristrasni mediji i zloupotreba javnih resursa“, piše u izveštaju Fridom hausa. Posmatrači su prijavili mnogobrojne neregularnosti tokom kampanje i na sam dan izbora. OEBS i ODIHR naveli su u završnom izveštaju da su mnogobrojni nedostaci doveli do nefer uslova, koji si favorizovali vladajuće partije.
Fridom haus navodi da su tokom kampanje ključne slobode bile poštovane, ali je bilo disproporcionalne medijske zastupljenosti provladinih stranaka u medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i manjine, kao i socijalno ugrožene, pogotovo romsku populaciju da glasaju za vlast. Dodaje se da su dupli birački spiskovi korišćeni da se prati kako su glasači glasali, i da je prijavljena i kupovina glasova.
Iz regiona, na listi država u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, na 31. mestu je Bosna i Hercegovina sa minus 10 poena, između Rusije i Indije.
Istraživačica Ejmi Slipovic je izjavila da su sloboda medija i izražavanja na relativno niskom nivou u regionu, u poređenju sa drugim zemljama, prenosi Glas Amerike. Prema njenim rečima, Regulatnornom telu za elektronske medije (REM) nedostaje nezavisnost, pogotovo kada odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija.
“Još je veća stvar što država i vladajuća partija imaju uticaj preko privatnih medija i to preko reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija”, kazala je ona i dodala da su mnogi privatni mediji u vlasništvu lica koja podržavaju Srpsku naprednu stranku.