Sagovornici EWB ocenjuju da je ohrabrujući znak govor Ursule fon der Lajen u Evropskom parlamentu, koji joj je juče dao podršku da dobije drugi mandat predsednice Evropske komisije. Ipak, napominju da ovu nemačku političarku u narednih pet godina čekaju nimalo laki zadaci – od unutrašnjih reformi u EU kako bi mogle da budu primljene nove države članice, do unapređenja vladavine prava, što uključuje borbu protiv “neliberalnih tendencija” koje postoje u Evropi.
Govoreći o izazovima sa kojima će predsednica Komisije suočiti u kratkom roku, Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i Jugoistočnu Evropu, navodi za naš portal da će zaštita demokratiskih vrednosti biti jedan od prioriteta, što će podrazumevati i odupiranje Mađarskoj, koja predsedava Savetom EU do januara 2025.
Johana Dajmel: Bez odlaganja se moraju sprovesti neophodne reforme u EU
Podsetimo, u obraćanju poslanicima EP pre glasanja u četvrtak, Ursula fon der Lajen je žestoko kritikovala mađarskog premijera Viktora Orbana zbog njegovih nedavnih poseta, uključujući odlazak u Rusiju, što su pojedini u sali pozdravili dugim aplauzom. Takođe, ona je pomenula da “Evropa ne može da kontroliše demagoge širom sveta, ali može da izabere da zaštiti svoju sopstvenu demokratiju”.
“Ursula fon der Lajen je drugi put izabrana za predsednicu Evropske komisije sa znatno većim brojem glasova nego što je potrebno. To je takođe značajno jer je Evropski parlament u znatnoj meri skrenuo u desno, nakon izbora 2024, sa jasnim porastom broja evroskeptičnih poslanika. Njen prvi izbor, 2019, bio je dugo zaprljan mirisom dogovora sa Viktorom Orbanom, i dugo se smatralo da je Fon der Lajen postala predsednica Evropske komisije milošću Orbana. U to vreme, pre pet godina, mađarski premijer se radovao:”izabrali smo nemačku majku porodice, majku sedmoro dece, da vodi Komisiju”. A sada je ta “nemačka majka” okrenula leđa Orbanu”, konstatuje Johana Dajmel.
Ona smatra da će glavni zadatak biti kako zaustaviti neliberalne tendencije i pokušaje blokade Mađarske, što bi u kratkom roku, takođe moglo da uključi potencijalno povlačenje Mađarske sa mesta predsedavajuće Savetu EU.
Naša sagovornica dodaje da tek treba videti kako će nova Komisija, kada je reč o sastavu i resorima, biti sastavljena. Kako naglašava, naročito će biti interesantno da se vidi ko će postati evropski komesar za proširenje, nakon Olivera Varheljija koji je iz Mađarske.
Komentarišući poruke Ursule fon der Lajen o neophodnosti prijema novih članica u Evropsku uniju, Dajmel ukazuje da je ona predstavila proširenje EU kao geostratešku odgovornost i posebno pomenula Ukrajinu, Moldaviju, Gruziju i Zapadni Balkan, što znači da će naredni saziv EK morati da što sprovede odgovarajuće reforme.
“Imajući u vidu to da kada se radi o proširenju EU nikakav značajan korak napred nije učinjen već godinama, EU je ponudila Plan rasta za Zapadni Balkan, kako bi Balkan imao koristi od jedinstvenog tržišta EU pre članstva. Fon der Lajen je u svom govoru 18. jula rekla da želi da zaštiti demokratiju u EU. Ipak, po potrebi, standardi demokratije i vladavine prava u ophođenju prema autokratama, kao što je srpski predsednik Aleksandar Vučić, snižavaju se kada je reč o zaštiti automobilske industrije EU. U tim slučajevima, evropske vrednosti padaju u vodu da da bi se stalo na put kineskom uticaju u proizvodnji električnih automobila. Nemački kancelar Olaf Šolc je, stoga, posetio Beograd, gde će Rio Tinto projekat biti realizovan, uprkos svim protestima, ali takođe i uz uključenje Evropske komisije”, tvrdi Johana Dajmel.
Nemačka analitičarka smatra da su EU hitno potrebne reforme, ne samo zbog “frustrirajućeg zastoja” u proširenju EU za države Zapadnog Balkana, već, naročito zbog toga da se prekine princip jednoglasnog donošenja odluka u nekim domenima, kako bi se otežalo pojedinačnim državama članicama EU da blokiraju ovaj proces.
“To će biti težak ali apsolutno neophodan zadatak za drugi mandat predsednice Evropske komisije, s kojim se mora odmah uhvatiti ukoštac. I treba da se postara da EU ostane sposobna da deluje, ili, bolje reći, da deluje još više, u svetlu ratova u Ukrajini, na Bliskom istoku, i u svetlu mogućeg reizbora Donalda Trampa za predsednika SAD”, zaključuje Dajmel.
Nikolaos Cifakis: Ohrabrujuće poruke o proširenju EU, ali treba videti šta je moguće sprovesti u praksi
Da je dobro što je Ursula fon der Lajen u govoru značajnu pažnju posvetila pitanju proširenja smatra i Nikolaos Cifakis, profesor sa Univerziteta Peloponeza i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG).
“Prvi znaci su veoma ohrabrujući. Ursula fon der Lajen tvrdi da će proširenje EU biti jedan od njenih ključnih prioriteta. Nije bilo takvog obećanja u njenom obraćanju 2019, ili ranije, u obraćanju Žan-Kloda Junkera 2014. u Evropskom parlamentu. Štaviše, ona je najavila da će imenovati jednog posvećenog komesara za proširenje. To predstavlja preko potrebni povratak na uspešnu praksu koja je primenjivana u prethodnim rundama proširenja”, konstatuje Nikolaos Cifakis za European Western Balkans.
Cifakis napominje da je ipak i dalje rano da se izvlače zaključci jer treba da saznamo više o značaju resora koji se tiče proširenja u novom sazivu Komisije i ko će dobiti tu funkciju.
“Novoizabrana predsednica Komisije takođe treba da pokaže na osnovu kojih zasluga će se ovaj proces dalje odvijati. Ono što je radila odlazeća Komisija u tom domenu nije bilo zadovoljavajuće. Na kraju, treba da čujemo više o planovima nove Komisije u vezi sa pristupom unutrašnjim reformama Unije. Fon der Lajen se zalaže za izmenu Ugovora (iz Lisabona). Nesumnjivo, to je optimalna solucija, ali možda će takav cilj biti suviše ambiciozan u sadašnjim okolnostima”, ukazuje naš sagovornik.