BEOGRAD – Ne iznenađuje činjenica da nije postignuta saglasnost članica EU da se u pristupnim pregovorima sa Srbijom otvori Klaster 3, imajući u vidu nagomilane probleme koji se odnose, pre svega, na vladavinu prava i demokratiju, ali i na neusklađivanje sa spoljnom politikom Unije, ističu sagovornici EWB. Kako se napominje, postoji mogućnost da Srbija, ipak, dobije zeleno svetlo za naredni korak na evropskom putu do kraja godine, ali za to su potrebni suštinski pomaci u ključnim oblastima.
Podsetimo, na vanrednom sastanku Komiteta stalnih predstavnika država članica u ponedeljak 25. novembra, sazvanom na inicijativu mađarskog predsedavanja Savetom EU, nije doneta odluka o otvaranju Klastera 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
Kako su preneli briselski mediji, kao glavni razlog za protivljenje pojedine države, poput Holandije, Estonije, Letonije, Finske i Hrvatske, navele su neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Unije i sankcijama prema Rusiji, te probleme u vladavini prava i u odnosima sa Kosovom. S druge strane, Mađarska je saopštila da će razgovori o otvaranju Klastera tri biti nastavljeni u narednim danima.
U godišnjem Izveštaju za Srbiju Evropska komisija je nedavno ocenila da Srbija ispunjava tehničke uslove za otvaranje navedenog Klastera. Međutim, za pozitivnu odluku potrebna je saglasnost u Savetu EU, koji čine predstavnici vlada država članica.
Jelica Minić: Šanse da Nemačka, Holandija, baltičke zemlje promene svoj stav narednih nedelja su male
Komentarišući protivljenje pojedinih članica EU da se otvori Klaster 3, Jelica Minić, članica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za EWB da se situacija u našoj državi, uključujući stanje u Skupštini i revolt građana zbog tragedije u Novom Sadu, pomno prati u Uniji.
“Događaji na evropskoj sceni se odvijaju vrtoglavom brzinom, kao i događaji na domaćoj sceni. Koliko god se vlasti trudile da se situacija u zemlji predstavi kao uobičajena: Expo projekat, za koji se izdvajaju enormna sredstva u budžetu Republike Srbije, koji je u potpuno neregularnoj proceduri usvojen, razgovori dve delegacije na najvišem nivou tokom posete predsednika Ekvatorijalne Gvineje Ngema Mbasogoa Srbiji, koja je veliki kupac oružja domaće proizvodnje, Sajam vina Otvorenog Balkana, glamurozni hoteli koji se dižu kada se poruše istorijski spomenici i kulturna dobra po Beogradu…“, precizira Jelica Minić.
Minić ističe da se vlast ponaša kao da ne postoji revolt građana zbog tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, „na koji policija i bezbednosne službe sve brutalnije odgovaraju“.
“Kao da se Skupština ne pretvara u tribinu za monolog i nametanje volje vladajuće koalicije. Kao da se ne nastavljaju protesti zaposlenih u prosveti, u šta se uključuju i univerziteti zbog predloga destruktivnih zakona za domaće institucije visokog obrazovanja. Kao da lokalne zajednice ne gube i poslednje mogućnosti da rešavaju svoje najveće probleme i ubrzaju razvoj uz smanjivanje ogromnih regionalnih razlika… A sve to se ipak prati i u institucijama EU i zemljama članicama“, napominje naša sagovornica.
Prema mišljenju Jelice Minić, otvaranje Klastera 3 bilo bi korisno, naročito za ekonomiju.
“Tehnički, Klaster 3 je spreman za otvaranje, kako već treću godinu tvrdi Evropska komisija. Imajući u vidu da je u tom klasteru, koji se bavi konkurentnošću i inkluzivnim rastom, već otvoreno pet polavlja po prethodnoj metodologiji, pa bi trebalo otvoriti još tri da bi taj pregovarački blok bio zaokružen, to bi bilo dobro za Srbiju i njen put ka EU u domenima u kojima postoji određeni napredak, pre svega ekonomiji. U tom slučaju, 25 od 35 pregovaračkih poglavlja bi bilo otvoreno i ostalo bi 10 poglavlja – klasteri 2, 5, i 6 i institucionalna i ostala pitanja, da bi se proces otvaranja poglavlja zaokružio”, objašnjava Minić.
Naša sagovornica konstatuje da se sada nalazimo na prelomnoj tački kada je reč o evropskim intregracijama.
“Da li će prevladati ’geopolitička EU’, kako je u prethodnom mandatu nazvala svoju politiku predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, ili će svojim dvostrukim igrama, ugrožavanjem stabilnosti suseda i sve autoritarnijim načinom vladanja u domaćim institucijama Srbija izgubiti šansu da napravi veliki korak ka obezbeđivanju mesta koje joj pripada u Evropi. Šanse da Nemačka, Holandija, baltičke zemlje promene svoj stav narednih nedelja su male, ali se uvek treba nadati i raditi na onome što se iskreno želi. Ostalo je hod po magli“, smatra Jelica Minić.
Đorđe Dimitrov: Neke od država EU nisu prešle preko suštinskih problema koji postoje u Srbiji
U sličnom tonu, Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske poslove, navodi za EWB da iako je Komisija dala preporuku da dođe do otvaranja Klastera 3, nije bilo očekivano da će se to desiti.
“Neke od država EU nisu prešle preko suštinskih problema koji postoje u Srbiji i teško je očekivati da će one promeniti svoj stav do kraja godine. Prvenstveno, to su problemi koji se odnose na stanje demokratije, tj. slobodnih i fer izbora. Iako je Srbija donela neke izmene zakona pred lokalne izbore koji su održani u junu, mnoge članice ipak ne vide suštinski napredak u tom polju. Vladavina prava takođe ostaje jedan od ključnih problema i vlast nije pokazala volju da sprovede reforme”, ukazuje Đorđe Dimitrov.
Dimitrov ocenjuje da, kako je rat u Ukrajini ušao u novu fazu dodatnom eskalacijom, neusklađivanje Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU se opet aktualizuje, i “može se očekivati da će doći do insistiranja na uvođenju sankcija Rusiji, a tu će, pre svega, prednjačiti Poljska i baltičke zemlje”.
“Dodatna stvar jesu negativni komentari koje vlasti u Beogradu upućuju ka EU, a pogotovo zapaljiva retorika i uvrede koje su direktno upućene novom izvestiocu EP za Srbiju, Toninu Piculi, što pogotovo Hrvatska vidi kao veliki problem. Iako je odluka vlasti u Beogradu da dozvoli otvaranje rudnika litijuma uticala na to da EU smekša svoj stav prema problemima u Srbiji i okrene glavu na neke od glavnih problema, to nije imalo isti efekat kod članica koje neće imati direktnu korist od rudnika, pa su njihovi stavovi prema Srbiji ostali nepromenjeni”, zaključuje naš sagovornik.