BEOGRAD – Uprkos najavama i nadanjima zvaničnog Beograda da bi Evropska unija mogla da u februaru otvori Klaster 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) u pristupnim pregovorima Srbije, niti se to desilo, niti je naša država dobila zeleno svetlo za pristupanje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), što se očekivalo najkasnije početkom marta. Dok Narodna banka Srbije za EWB tvrdi da su razlozi što Srbija još nije pristupila SEPA tehničke prirode, postoje brojne ocene da su razlozi za kašnjenje u otvaranju Klastera 3 politički.
NBS objašnjava da nije postojala mogućnost da se o prijavi Srbije za SEPA odlučuje 6. marta, zbog činjenice da određeni zakoni nisu usvojeni u Narodnoj skuštini pre navedenog datuma. Sa druge strane, na sednici Odbora Evropskog platnog saveta održanoj 6. marta odlučeno je da Moldavija i Severna Makedonija pristupe Jedinstvenom području plaćanja u evrima, čime su se pridružile Albaniji i Crnoj Gori, kojima je članstvo u SEPA odobreno krajem novembra 2024.
Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) predstavlja panevropsku inicijativu, pokrenutu 2008, kojom se pojednostavljuju, ubrzavaju i harmonizuju elektronska plaćanja, uz što je veće moguće smanjenje troškova. Da bi se neka od država priključila SEPA, mora da se u pravnom i tehničkom smislu uskladi sa propisima Evropske unije u oblasti platnih sistema.
Srbija faktički stoji u mestu kada je reč o evropskim integracijama od decembra 2021, kada je otvorila Klaster 4. Evropska komisija je u međuvremenu u više navrata ocenila da su ispunjeni tehnički kriterijumi za otvaranje Klastera 3, ali činjenica da se još čeka na takav korak tumači se kao jasan pokazatelj da nema konsenzusa među državama članicama kada je reč o Srbiji.
Zvaničnici Srbije su krajem 2024. preduzimali niz diplomatskih koraka kako bi privoleli članice Unije da odobre otvaranje Klastera 3. Između ostalog, Srbija je dostavila državama članicama EU non-pejper sa listom koraka koje namerava da preduzme u kratkom roku da bi podstakla odluku o otvaranju Klastera 3, uključujući pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, te uspostavljanje pune operativnosti gasnog interkonektora sa Bugarskom. Većina navedenih mera do danas nije sprovedena.
U decembru 2024. predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da očekuje da će u januaru ili februaru Srbija postati deo SEPA i otvoriti Klaster 3, dok je ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević rekla je krajem januara da je moguće da Klaster 3 bude otvoren do kraja februara.
NBS : Očekujemo da će Srbija biti primljena u članstvo u SEPA na narednom zasedanju Odbora Evropskog platnog saveta
Odgovarajući na naše pitanje zašto Srbija još nije postala članica SEPA, imajući u vidu ranije najave da bi to moglo da se dogodi početkom marta, iz Narodne banke Srbije navode da je Evropska komisija krajem februara tražila da se reše još neka pitanja, u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma.
“Narodna banka Srbije je u ime Republike Srbije 27. decembra 2024. podnela zvaničnu Prijavu za pristupanje Republike Srbije SEPA području. Kako je u postupku ocene prijave za priključenje u SEPA ustaljena procedura da Evropski platni savet u vezi sa prijemom novih članica traži mišljenje Evropske komisije, krajem februara 2025. Evropska komisija dostavila je komentare na Prijavu Republike Srbije u kojima je ukazala na potrebu rešavanja određenih pitanja koja se tiču regulatornog okvira kojim je uređena oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, nakon čega su nadležne institucije – predlagači zakona u skladu sa sugestijama Evropske komisije izvršili izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika”, preciziraju u NBS.
Narodna banka Srbije ističe da su navedeni zakoni usvojeni na sednici Narodne skupštine održane 6.marta, zbog čega “nije postojala mogućnost da se o Prijavi Republike Srbije odlučuje na sednici Odbora Evropskog platnog saveta koja je održana istog dana”.
“Zvanično objavljeni novi zakoni su dostavljeni predstavnicima Evropske komisije i očekivanje je da će Republika Srbija nakon potvrde Evropske komisije da su izvršenim izmenama propisa otklonjene preostale prepreke biti primljena u punopravno članstvo na narednom zasedanju Odbora Evropskog platnog saveta”, poručuju iz NBS.
Vladimir Međak: Ako Srbija uskoro ne bude primljena u SEPA, znači da je pitanje političko, dok Klaster 3 niko ne spominje
Komentarišući činjenicu da Srbija još nije primljena u SEPA, niti je otvoren Klaster 3 u pregovorima sa EU, Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za naš portal da što se tiče SEPA ne može da razazna da li je pitanje političko ili tehničko jer nema informacije iz EU o tome, dok je Klaster 3 blokiran jer se Srbija nije mnogo pomerila u reformama u proteklih deset godina.
“Činjenica je da Moldavija aplicirala za SEPA u januaru 2024. a Srbija tek u decembru 2024. Pitanje za NBS je zašto su aplicirali godinu dana nakon Moldavije budući da smo u istom procesu pristupanja EU? Videćemo nakon sledećeg sastanka Odbora Evropskog platnog sistema, koji još nije zakazan. Ako Srbija ne bude primljena, znači da je pitanje političko”, ocenjuje Vladimir Međak.
Vladimir Međak tvrdi da u ovom trenutku u u Briselu niko ne spominje Klaster 3, “a nezvanično saznajemo da je ambasadi Srbije sugerisano ni da ga ne pominje da ne bi izazvali negativnu reakciju”.
“Inače, otvaranje Klastera 3 je jedino polje gde se Vlada može napraviti neki iskorak u pregovorima a da ne donese ni jednu bitnu odluku ili ne učini neku značajnu promenu koja bi do smanjenja korupcije ili promene spoljne politike, a što vlast ne sme i ne želi da uradi. Zato je otvaranje klastera 3 bitan SNS-u jer se ništa ne bi promenilo a bio bi odlična PR prilika za njih”, smatra Međak.
Naš sagovornik konstatuje da je navedeni Klaster blokiran zbog odsustva napretka u vladavini prava, “bez obzira na izjave predsednice Evropske komisije Ursule von der Lejen da je Srbija napredovala, članice EU ne dele taj stav”.
“Većina članica EU ne želi da raspravlja o tome jer su svesni situacije u Srbiji. Svega nekoliko članica smatra, iz različitih razloga, ponekad nevezanih za proces pristupanja uopšte, ali nekad iz potpuno neutemeljenih razloga, da bi to otvaranje Klastera 3 bila dobra odluka i da bi to pomerilo proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji koji stoji od decembra 2021”, navodi Međak.
Međak napominje da je činjenica da je Srbija “blokirana” već više od tri godine, “da se nije mnogo pomerila u reformama u odnosu na 2015, jer nam je tad prosečna ocena spremnosti u 33 poglavlja bila 2.88, a danas, deset godina kasnije, iznosi 3.11”.
“To je pokazatelj izgubljene decenije pod SNS-om i to svi vide. Sa novim pozicioniranjem Srbije prema Trampovoj administraciji, država će se definitivno još više udaljavati od EU, koja će se razilaziti sa SAD sve više. U ovom trenutku kao moguća nova članica sa Zapadnog Balkana se spominje Crna Gora, koja ima mapu puta za kraj pregovora 2026, i moguće Albanija, koja danas slabije stoji nego Srbija 2015, ali vuče prave strateške odluke, za razliku od Srbije. Članstvo Srbije u EU sada niko ne spominje i smatram da je članstvo u EU pod SNS-om nemoguća stvar”, zaključuje Vladimir Međak.