BEOGRAD – Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da Srbija ima plan da do kraja 2021. godine bude u potpunosti pripremljena za članstvo u Evropskoj uniji.
Ona je u intervjuu za današnju Politiku istakla da je iz Brisela potreban precizniji vremenski okvir kako bi Srbija mogla da planira ne samo sopstvene aktivnosti, već i budžet.
Na pitanje kolika je šansa da Srbija dobije jasan datum pristupa Uniji, Joksimović kaže da očekuje “jasnije određenje” i da je potreban precizniji vremenski okvir iz Brisela, ne i precizan datum.
“Mi znamo šta je naš posao u odnosu na ono što smo obećali građanima, a to su reforme, koje se ogledaju i kroz dostizanje kriterijuma za otvaranje poglavlja. Mnoge prethodne vlade u Srbiji su obećavale datume i godine članstva, pa ih je stvarnost demantovala. Naš plan je da do kraja 2020. – 2021. budemo u potpunosti pripremljeni. Jer, kad zatvorite sva poglavlja, onda države članice u svojim parlamentima moraju da ratifikuju sporazum o članstvu. Neke čak održavaju i referendum o tom pitanju. I mi možemo tada da održimo referendum na kome će se građani izjasniti. Zato nas zanima kakav je plan EU. To je legitimno pitanje”, ističe ministarka.
Joksimović smatra i da ne bi trebalo govoriti o tome da ćemo reformama “odobrovoljiti” Brisel, navodeći da je to pogrešna postavka stvari.
“Reforme i razvoj smo obećali građanima Srbije, trebalo bi njih da učinimo zadovoljnijima. Dosta je urađeno, ali ima još posla”, ocenjuje Joksimović za Politiku.
Ministarka navodi i da će Srbija od 2016. do 2020. godine dobiti milijardu evra bespovratne pomoći za razvoj u različitim oblastima kroz IPA fondove.
Prema njenim rečima, evropske integracije predstavljaju mehanizam koji vlast tera da budu brži i efikasniji u promeni Srbije nabolje.
“Članstvo će biti dodatna vrednost celog procesa. Ni bivši premijer, sadašnji predsednik Vučić i njegova vlada, ni ova vlada, nisu i neće opravdavati nepopularne mere zahtevima iz Brisela, što su mnogi radili pa su isprovocirali evroskepsu u Srbiji. Mi radimo zbog sebe”, istakla je Joksimović.
Povodom zahteva predsednika Vučića Briselu da nam obezbedi rokove i spekulacija da se želi trampa Kosova za evrointegraciju, ona ističe da postoje državni i nacionalni interesi koje ne koristite kao monetu za potkusurivanje.
“Vučić je pokazao da na razuman i državnički način sagledava realnost, promene koje nam se ne sviđaju, a koje uzroke vuku decenijama, ali isto tako i da su jasni naši interesi i zahtevi u pogledu održivog ostanka i napretka naših ljudi na Kosovu i Metohiji, posebno kroz obavezu Prištine o formiranju ZSO. Uostalom, postojanje Briselskog sporazuma jasno govori da se uvažava naš, ali i stav nekoliko zemalja EU i šire, o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova”, navodi Joksimović.
Na pitanje da li postoji mogućnost da Brisel uvaži njen stav da dijalog s Prištinom ne bi trebalo da bude usko vezan za proces EU integracija, ona kaže da je to stav proizašao sa “terena”.
“U procesu pregovora države kandidata i EU dve su strane – kandidat i EU. Nije realno, a ni fer uvoditi treću stranu u proces evrointegracija, Prištinu, koja svojim nečinjenjem može da nas blokira. Mislim da je tako rigidan i nefleksibilan stav neodrživ u realnosti. Ipak su reforme i kopenhaški kriterijumi, vladavina prava, dobro upravljanje i ekonomski program najvažniji kriterijumi. Ili bi bar trebalo da budu”, objašnjava ministarka.
Podseća da je za vreme predsedavanja Malte, od januara do juna, Srbija otvorila četiri poglavlja, što smatra dobrim rezultatom.
Takođe očekuje da do kraja godine budu otvorena još tri, četiri poglavlja, a da bi do otvaranja novih poglavlja moglo doći na međuvladinim konferencijama koje je Estonija preuzela od 1. jula.
“U ovom trenutku, mi smo u potpunosti spremni, u tehničkom i proceduralnom smislu, za tri pregovaračka poglavlja – 30 (ekonomski odnosi sa inostranstvom) koje je već na raspravi na radnim telima EU, zatim 6 (pravo privrednih društava) i 33 (finansijske i budžetske odredbe) za koja smo pregovaračke pozicije poslali Evropskoj komisiji. Radimo intenzivno na još nekim poglavljima”, kaže ministarka dodajući da dinamika neće zavisiti samo od nas.
Ona smatra da učinkom postignutim od deset otvorenih poglavlja možemo biti zadovoljni, imajući u vidu sve okolnosti u samoj EU, koje nisu baš naklonjene rastu podrške politici proširenja u samim zemljama članicama, imajući u vidu činjenicu da je naš pregovarački proces specifičan i ponekada otežan poglavljem 35., odnosno praćenjem kroz ovo poglavlje sprovođenja Briselskog sporazuma.
“Ne zaboravite da smo mi zvanične pregovori otpočeli u januaru 2014, a mi smo kandidat na koji je prvi put primenjen kriterijum da se najzahtevnija poglavlja 23 i 24 i u našem slučaju 35, otvaraju na početku, što nije bio slučaj sa ranijim kandidatima. Mi smo prva poglavlja otvorili u decembru 2015. godine, tako da za godinu i po dana skoro od deset otvorenih poglavlja, sa dva privremeno zatvorena uopšte nije loš. Naprotiv”, zaključuje ministarka.
Odgovarajući na pitanje šta će za proces integracije značiti formiranje ministarstava ona kaže da je nesumnjivo da se bolja koordinacija postiže uvođenjem stalne strukture.
“To pokazuje jasnu i stabilnu orijentaciju zemlje”, kaže Joksimović dodajući da je to praksa koja je postojala i u dobrom delu zemalja koje su pregovarale o članstvu.
Objašnjava i da Kancelarija za evropske integracije više ne postoji, a da zaposleni i oprema postaju jezgro ministarstva.
“Pregovarački tim je državni tim, sastavljen uglavnom od državnih službenika, ali i nekih stručnjaka iz akademske sredine, civilnog društva, eksperata po određenim oblastima, koja su obuhvaćena različitim poglavljima – ima ih 35. Naravno da su koordinisani unutar ministarstva, jer ministarstvo i ja kao ministar politički smo odgovorni i za njihov rad”, odgovara ministarka.
Ona navodi da je počela sa analizom i pripremom nove sistematizacije radnih mesta koja treba da se završi do kraja meseca. Dodaje da će se lično baviti time, da veoma drži do procedure i stručnosti, ali i do rezultata i odgovornosti u radu.
Navodi da neće biti većeg širenja strukture, ali nekih izmena će biti.