Sve veća razmimoilaženja u stavovima Sjedinjenih Američkih Država, predvođenim Donaldom Trampom, i Evropske unije, stavljaju Srbiju pred veliko spoljnopolitičko iskušenje, ocenjuju sagovornici našeg portala. Kako se ističe, ukoliko zvanični Beograd dođe u poziciju da postane zastupnik Trampovih interesa na Zapadnom Balkanu, još više bi se udaljio od EU, odnosno dodatno bi se usporio tempo evropske integracije naše države.
Sa druge strane, smatra se da bi resetovanje odnosa između Amerike i Rusije, za šta već postoje jasni nagoveštaji, moglo da ide naruku Srbiji, koja uprkos brojnim pozivima iz EU nije uvela sankcije Moskvi od početka rata u Ukrajini, u februaru 2022.
Istovremeno, napominje se da bi na spoljnopolitički kurs mogla da značajno utiče i aktuelna politička i društvena kriza u Srbiji, odnosno ne isključuje se mogućnost da će vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, povlačiti određene poteze na međunarodnom nivou, kako bi skrenula pažnju sa masovnih protesta i studentskih blokada. U tom kontekstu, treba napomenuti da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jeku protesta sastao 11. marta u Beogradu sa sinom predsednika SAD, Donaldom Trampom mlađim, koji nema zvaničnu političku funkciju.
Kako je Vučić objavio na svom Instagramu, oni su razgovarali o bilateralnim odnosima Srbije i SAD, te aktuelnim temama koje oblikuju globalnu političku i ekonomsku scenu.
“Istakao sam značaj ekonomskih i političkih odnosa Srbije i SAD i naglasio važnost strateške saradnje između dve zemlje i zajedničkih projekata u narednim godinama. Ovaj susret simbolizuje posvećenost jačanju bilateralnih odnosa i zajedničkom radu na rešavanju globalnih izazova”, poručio je predsednik Srbije.
“Rat taksama”, suprotstavljeni stavovi o pomoći Ukrajini
Varnice na liniji Vašington-Brisel počele su maltene odmah po povratku Trampa na predsedničku funkciju, uključujući “rat taksama”, kao i suprotstavljena gledišta o ratu Rusije protiv Ukrajine. Na inicijativu predsednika SAD, između ostalog, povećane su carine na čelik i aluminijum koji ulazi u tu zemlju na 25 odsto, čime je najpogođenija Unija, najveći trgovinski partner Amerike. Kao reakciju na to, EU je najavila da će u aprilu uvesti kontramere.
“Budući da SAD primenjuju carine u vrednosti od 28 milijardi dolara, mi odgovaramo protivmerama u vrednosti od 26 milijardi evra. Ovo odgovara ekonomskom obimu američkih carina”, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je izrazila spremnost za “sadržajan dijalog” sa SAD. Kako je istakla:” Verujem da u svetu prepunom geopolitičkih i ekonomskih neizvesnosti nije u zajedničkom interesu da opterećujemo naše ekonomije carinama”.
Što se odnosa prema ratu u Ukrajini tiče, američka administracija je saopštila da prekida isporuku celokupne vojne pomoći Kijevu što je protumačeno kao jačanje pritiska na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postigne dogovor sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o uspostavljanju mira. Odluka, koju je Bela kuća nazvala “pauzom a ne trajnim prekidom pomoći”, usledila je nakon susreta Trampa i Zelenskog u Vašingtonu, kada je predsednik SAD pred kamerama poručio ukrajinskom kolegi da se “kocka sa trećim svetskim ratom” i da se “vrati kada bude spreman za mir”.
Ipak, tvrdi se da su SAD nastavile da pružaju vojnu pomoć Ukrajini nakon prošlonedeljnih razgovora u Saudijskoj Arabiji, na kojima je Kijev prihvatio predlog Vašingtona o jednomesečnom prekidu vatre sa Rusijom. “Sporazumi se sprovode“, objavio je na Fejsbuku Palvo Palisa, zamenik šefa kabineta Zelenskog”, preneo je Dojče vele.
I ruski predsednik Vladimir Putin pristao je na “ograničeno” primirje u trajanju od mesec dana, nakon telefonskog razgovora sa Donaldom Trampom 18.marta. Kako je saopšteno, Putin i Tramp su se dogovorili da prvi koraci u pravcu “trajnog mira” u Ukrajini budu napravljeni obustavom napada na energetska i infrastrukturna postrojenja. Ipak, samo dan kasnije, Rusija i Ukrajina su razmenile optužbe o nastavku “namernog ciljanja” takvih objekata.
U jeku Trampove diplomatske ofanzive, pokrenute u pokušaju da se reši konflikt između Rusije i Ukrajine, Evropska unija je započela konsultacije o detaljima novog plana vojne pomoći za Ukrajinu, vrednog oko 40 milijardi evra. Kako se napominje, zbog mađarskog veta, ova inicijativa neće biti zvaničan “paket” EU, već širi evropski instrument, “otvoren” i za države koje nisu članice Unije, poput Velike Britanije.
Takođe, lideri EU su na sastanku održanom 6. marta podržali plan Ursule fon der Lajen da u naredne četiri godine bude izdvojeno 800 milijardi evra za jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta, što se tumači kao nastojanje da Unija uspostavi što je veću moguću stratešku autonomiju u odnosu na SAD.
Branka Latinović: Trampova politika dovela do konfuzije u Evropi, ali Srbija ne sme da ima dilemu o nastavku evropskog puta
Ocenjujući aktuelnu situaciju na svetskoj političkoj sceni, kao i moguće pozicioniranje naše države u trenutnim okolnostima, Branka Latinović, ambasadorka u penziji i potpredsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, navodi za EWB da “nakon što je Donald Tramp otpočeo drugi mandat, međunardno okruženje postaje sve složenije i ozbiljnije, sa stanovišta novih rizika, izazova i opasnosti”.
“Znajući da je Tramp nepredvidiv, EU je pokušala da se pripremi za nova iznenađenja, ali niko nije mogao očekivati, znati, da će doći do takvog zaokreta američke spoljne politike u odnosu na Ukrajinu i samu Evropu, odnosno EU. Do promena je došlo i prema Velikoj Britaniji. Te promene, kao i odnos prema ukrajinskom predsedniku Zelenskom su tolike, da je jedan visoki kineski zvaničnik izjavio da je zgrožen kako se Tramp odnosi prema evropskim saveznicima”, ocenjuje Branka Latinović.
Prema mišljenju naše sagovornice, “sadašnji odnos i način kako se Tramp obraća, kao i njegovi saradnici, evropskim zvaničnicima, nagovešavaju da je za sadašnju američku administraciju Evropa ta na čiji račun namerava da se dogovara sa Putinom i sklapa odgovarajuće aranžmane.
“Spoljna politika Srbije odavno nije bila pred takvim izazovom, kao što je ovaj sadasnji, jer treba trezveno, objektivno umeti proceniti i prepoznati kakve se to promene dešavaju u Evropi u kontekstu izglednog dogovaranja i približavanja između SAD i Ruske Federacije. Njihovi, potencijalno mogući, dogovori će se, po svemu sudeći, najviše odraziti na Evropu i biće štetni po nju”, smatra Branka Latinović.
Latinović napominje da iako je Trampova politika dovela do konfuzije u Evropi, “EU je pokazala da ume da se snađe i počela je da osmišljava mere kako da odgovori na novu situaciju u kojoj se našla. EU je ostala uz Ukrajinu i pokazala konzistetnost, istrajnost, solidarnost, iako Ukrajina nije njen član”.
“Srbija ne sme da ima dilemu kuda dalje da usmeri svoju spoljnu politiku, ona treba da nastavi svoj evropski put, što je odavno odredila kao strateški cilj. To ne znači isključivost u odnosu na druge spoljno-političke ciljeve, već poštovanje utvrđenog prioriteta. Istovremeno, pred Srbijom je obaveza da taj put dovede do željenog cilja i da energičnije, odlučnije, ambicioznije, pristupi njegovom dostizanju”, ocenjuje ona.
Latinović ističe da ostvarenje cilja o pristupanju Uniji ne bi ugrozilo “nastavljanje politike dobrih odnosa sa SAD i njihovog unapređenja”, koji su za nas “posebno važni i zbog KFOR-a i kontinuteta američkog prisustva u tim snagama”.
Prema mišljenju Branke Latinović, “po Srbiju ne bi bilo dobro da sebe dovede u poziciju da bude ‘jak’ branilac Trampove politike na Zapadnom Balkanu, jer bi je to moglo dovesti u poziciju da u nekim slučajevima sledi antievropsku retoriku”.
“To sebi mogu da dozvole Mađarska, Slovačka, jer one su odavno članice EU, ali ne i Srbija. Pred našom diplomatijom je velika odgovornost, jer ona je ta koja treba diplomatskim kanalima da prikupi, analizira informacije, procene, i predloži nove elemente za redefinisanje naše spoljne politike. U uslovima kada se, za sada, nazire da bi SAD i Rusija mogle da postignu neke dogovore na štetu Evrope, diplomatija mora da predoči i one situacije u kojima bi moglo doći do obostranog interesa SAD i Rusije u našem regionu”, konstatuje sagovornica EWB.
Vuk Vuksanović: EU će do izvesne mere biti manje naklonjena vladi u Beogradu zbog odnosa sa Trampom
Govoreći na iste teme, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, navodi za European Western Balkans da “u ovom stadijumu, glavni problem za SNS vladu nije međunarodne prirode, nego unutrašnje prirode, pošto su fokusirani na proteste”.
“Srpsko rukovodstvo sigurno pozdravlja pokušaj da se reši ukrajinski konflikt i da se normalizuju odnosi između SAD i Rusije. Za srpsko rukovodstvo, rat u Ukrajini je bio sukob koji se mogao izbeći i nešto što je samo bila glavobolja za Beograd poslednje tri godine. U tom kontekstu, kraj rata bi bio jedan problem manje za srpsku vladu”, ocenjuje Vuk Vuksanović.
Vuksanović tvrdi da će “u narednom periodu, evropske poluge uticaja oslabiti”.
“EU će do izvesne mere biti manje naklonjena vladi u Beogradu zbog odnosa sa Trampom, kao i zbog pitanja kao što je sve veća veza između SNS-a i populističkih partija u Evropi, ali za garnituru u Beogradu, koja smatra da ima Vašington i Moskvu u svom uglu, mišljenje Evrope je manje bitno sem kada su u pitanju ekonomski odnosi. Ono što će biti izazovi za trenutnu vladu to je kako da održi odnos sa Kinom usled potencijalnog pritiska Vašingtona, a imaće i dva izazova vezana za Kosovo”, napominje naš sagovornik.
Prema mišljenju Vuksanovića, “prvi je problem ukoliko se tokom razgovora Moskve i Vašingtona počnu praviti analogije između Kosova i Donbasa, što onda implicira političku trgovinu”.
“Drugi potencijalni problem je što, čak iako Beograd uspe da osigura ustupke od Trampove administracije vezane za Kosovo, imaće problem kako to da proda unutrašnjoj javnosti u Srbiji usled trenutne tenzije i polarizacije”, zaključuje Vuk Vuksanović.
Igor Novaković: Otopljavanje između Rusije i SAD sigurno je olakšalo poziciju Beograda, ali veliki izazov ostaje pitanje NIS-a
Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne politike (ISAC fond), saglasan je sa ocenama da unapređenje odnosa Moskve i Vašingtona predstavlja dobru vest za Srbiju.
“Otopljavanje između Rusije i SAD sigurno je olakšalo poziciju Beograda, koji je do sada bio uglavnom defanzivan zbog odbijanja uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji. Veliki izazov tu svakako ostaje pitanje NIS-a, jer nema indicija da će američke sankcije biti povučene u skorijem roku”, ukazuje Igor Novaković za EWB.
Novaković napominje da se drugi izazov odnosi na novi gasni sporazum sa Ruskom Federacijom, “ali mi se tu čini da će stvari biti sređene, pošto smo čuli nedavnu Vučićevu najavu da će ići u Moskvu za Dan pobede”.
“Pitanje odnosa sa SAD će takođe biti na stolu, i ukoliko Srbija bude mogla da ostvari bliže partnerstvo sa SAD, pitanje je kako će se to reflektovati na odnose sa Pekingom. Sa EU se, po svoj prilici, ide u neki više tehnički odnos. Odnosi u regionu su isto kritični, pogotovo unutar BiH i u odnosima sa Prištinom, i tu će Srbija morati da povlači pažljive poteze kako bi se očuvala stabilnost”, naglašava naš sagovornik.
Prema Novakovićem mišljenju, “u velikoj meri, spoljnu politiku će diktirati i unutrašnja kriza u zemlji, koja za posledicu ima sve veću polarizaciju u društvu”.
“U tom smislu, treba očekivati i poteze koji su usmereni na skretanje pažnje, i stvaranje urgentnosti, ili one za koje postoji percepcija da mogu biti popularni među građanima, ali suštinski nisu u interesu države”, objašnjava Igor Novaković.