Sagovornici EWB saglasni sa tvrdnjom američkog ambasadora Kristofera Hila da se od Srbije neće tražiti “de jure” priznanje nezavisnost Kosova da bi postala članica Evropske unije, već da Evropljani “traže upravo ono što kažu da traže – a to je normalizacija”. Kako objašnjavaju, takav stav ne predstavlja novost, budući da ni EU, koja posreduje u pregovorima Beograda i Prištine nikada nije zahtevala da Srbija formalno prizna Kosovo, već da i jedna i druga strana u potpunosti ispune obaveze iz dosad postignutih sporazuma.
Ambasador SAD u Srbiji je intervjuu za NIN rekao da “predstavnici EU žele mir i bezbednost u regionu, a svakako i između Kosova i Srbije”, dok je Peter Stano, portparol Evropske komisije, u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima na pitanje da potvrdi da li je međusobno priznanje cilj dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova naveo da je stav EU “ostao isti, kao što je više puta preneseno u javnosti i kako je navedeno u kriterijumima za pristupanje”.
Stano je, istovremeno, istakao da je Sporazum o putu normalizacije “važeći i obavezujući u celini i za Kosovo i za Srbiju, uključujući i Član četiri, pa lobiranje Srbije protiv Kosova predstavlja jasno kršenje sporazuma”.
Nemački ambasador u Prištini Jorn Rode reagovao je na izjavu ambasadora Hila, poručivši na društvenoj mreži X da je kancelar Olaf Šolc prilikom posete Kosovu i Srbiji izjavio da normalizacija odnosa podrazumeva međusobno priznanje. Rode je istakao da je “put jasan – podrazumeva da obe strane primene sporazume iz Brisela i Ohrida, što je pre moguće”.
Podsetimo, Beograd i Priština su u februaru 2023. u Briselu postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. Narednog meseca, na sastanku u Ohridu usaglašen je Aneks primene ovog dogovora. Prema Članu četiri Sporazuma, Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Milica Andrić Rakić, projektna menadžerka Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice, ocenjuje za naš portal da je izjava Hila “faktički ispravna – deklamovani cilj EU posrednika u dijalogu je normalizacija odnosa Beograda i Prištine i tu se priznanje ne pominje.”
“Makron, Šolc, Meloni i Borelj su takođe od Srbije javno tražili de facto, ne i de jure priznanje, tako da se ne radi o nekoj suštinski novoj informaciji, samo je formulisana na način da više prija srpskom uhu. Stav EU, s obzirom na nepriznavače, ne može ni biti drugačiji. To, međutim, ne znači da Srbiju u potencijalnom scenariju u kom je ona spremna na pridruživanje, neće blokirati članice koje priznaju Kosovo”, precizira Milica Andrić Rakić.
Naša sagovornica napominje da treba imati na umu da je “skoro nemoguće rešiti neke od blokada zbog nerešenih odnosa ili teritorijalnih problema koje već postoje u slučaju, ne samo Kosova i Srbije, već Turske, a moguće je kasnije Ukrajine, i, čak, Moldavije”.
“Kiparski model će se potencijalno opet morati razmotriti, ukoliko volja za proširenjem bude velika. Ipak, radi se o malo izvesnom scenariju, budući da će region najverovatnije ostati zaglavljen u bilateralnim sporovima, zbog kojih samo delimična ekonomska integracija izgleda realistično. Stoga, Hilova izjava služi verovatno pokušajima da se Srbija motiviše da ostane na EU putu, bez obzira na to koliko je taj put kredibilan i prvenstveno je upućena srpskoj javnosti, odnosno onom delu glasačkog tela koje prioritizuje nacionalna pitanja i nezadovoljan je cenom koju Srbija plaća na EU putu normalizacijom odnosa sa Kosovom”, smatra Milica Andrić Rakić.
Komentarišući izjavu Petera Stana, Andrić Rakić konstatuje da nije prvi put da EU zvaničnici podvlače da se Ohridski sporazum ne sprovodi, odnosno krši.
“Svakako bi bilo jednostavnije razumeti obaveze dve strane i redosled njihovog sprovođenja da je plan sprovođenja aneksa dogovoren i objavljen, ali ova metodologija (ja uradim nešto, ti uradiš nešto) propala je kao i pristup sa početka posredovanja Lajčaka -“ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno” – i za mene je samo signal da ni EU sama nema strategiju u dijalogu, već se prilagođava promenama na terenu i to sa znatnim zakašnjenjem i na kraju, neefikasno”, ocenjuje Milica Andrić Rakić.
Govoreći na iste teme, Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike (CEP), konstatuje za EWB da je izjava ambasadora SAD “odraz dobrih odnosa i razumevanja između američke administracije i Vlade Srbije”.
“Priznanje Kosova od strane Srbije nije formalno-pravno uslov za članstvo Srbije EU ni prema jednom sporazumu postugnutom u okviru dijaloga, ni prema Pregovaračkom okviru između EU i Srbije, kao ni u Poglavlju 35. U tom kontekstu, izjava ambasadora SAD nije iznenađenje, ali jeste iznenađenje imajući u vidu ranije stavove predsednika Bajdena da od Srbije i Kosova očekuje međusobno priznanje kao procesa normalizacije odnosa”, navodi Miloš Pavković.
Miloš Pavković izjavu portparola EK tumači pre svega kao opomenu za Srbiju “kako EU gleda na poteze srpske vlade i tumačenje člana 4 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”.
“Dakle, diplomatska aktivnost Srbije u smislu sprečavanja članstva Kosova u međunarodnim organizacijama za EU predstavlja kršenje sporazuma i takva politika može u perspektivi imati posledice na evropske integracije Srbije”, zaključuje Pavković.