Autorski članak generalne sekretarke i zamenice generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu i Tanje Miščević.
Nije uobičajeno da jedan autorski članak potpisuju dve osobe. Osim u jednom pogledu. Nismo svi isti. To je, ustvari, naša najveća prednost u Savetu za regionalnu saradnju. Dolazimo iz različitih zemalja, različitih smo veroispovesti, porekla, i problemima pristupamo iz različitih uglova, ali svi donosimo određenu perspektivu identiteta koja obogaćuje naš svakodnevni rad na regionalnoj saradnji. Saradnja je u jednom složenom regionu od suštinskog značaja ako se žele napraviti konkretni pomaci. Drugim rečima, naša zastava je zastava zajedništva.
Oktobar je 2020. godine. Već mesecima svi živimo usporeno. Pre pola godine svi smo mislili da će se do kraja leta pandemija COVID-19 obuzdati i da ćemo se vratiti svojim uobičajenim načinima života. Danas, dok ovo pišemo i radimo od kuće u Tirani, odnosno Beogradu, kristalno je jasno da se uobičajeni način života promenio, ali i da smo se mi drastično promenili.
Nošenje maski, fizička distanca, izbegavanje prijateljskih zagrljaja nakon što se dugo nismo videli, sastanci, rad i školovanje putem interneta… sve je to sada nova normalnost i ne možemo a da ne osećamo nostalgiju za svim stvarima koje smo ranije uzimali zdravo za gotovo. I dok čekamo na naučno rešenje protiv ovog kobnog neprijatelja mikroskopske veličine, radimo i borimo se sa sopstvenim strahovima, da održimo veru i iskoristimo priliku da popravimo stvari – sada je vreme, jer smo shvatili koliko je sve relativno i nesigurno.
No, posledice ovog majušnog, zajedničkog neprijatelja se već pokazuju. Vidjljive su širom sveta, a itekako su vidjljive u našem regionu Zapadnog Balkana, jer smo i ekonomski i društveno u pandemiju ušli sa velikim nedostacima u poređenju sa našim evropskim susedima.
Jedan od primera u tom pogledu je zdravstvo, naša prva linija borbe potiv virusa, u koje je Zapadni Balkan pre pandemije prilično skromno ulagao, od 2,9 do najviše 5,4 odsto BDP-a (u poređenju sa 7 odsto proseka Evropske unije, pri čemu ne treba zaboraviti da kumulativno govorimo o mnogo više novca s obzirom da se BDP EU i regiona ne mogu porediti).
Ovo tradicionalno zanemarivanje zdravstvenog sektora, uprkos brojnim nastojanjima da se reformiše, dovelo je do toga da imamo samo 2,3 doktora za 1.000 građana (prosek EU je 3,7), 5 medicinskih sestara (prosek EU je 8,6) i ne više od četiri bolnička kreveta (prosek EU je 6,1), što je bila prečica kojom smo dospeli na „crne liste“ u kategoriji broja zaraženih građana na 100.000 stanovnika. Zajedno sa isto tako skromnim ulaganjima u istraživanja, koja su krajnji resurs za pronalazak leka (prosek regiona je oko 1 odsto BDP-a), uticaj na društvo je bio zagarantovan, sveprisutan osećaj teskobe oko toga šta će se dogoditi.
Ni ekonomski uticaj ne zaostaje. Dovoljno je da odete do najbližeg tržnog centra, osvrnete se oko sebe i izbrojite koliko je radnji već zatvoreno. To je samo jedan element celog domino efekta gde su od marta do jula ove godine broj radnih mesta i zaposlenost opali za 15 odsto. Mladi su naročito teško pogođeni. Njihova nezaposlenost je porasla za 27 odsto, čime je broj nezaposlenih mladih ljudi porastao na skoro 800.000, dok je nezaposlenost žena dostigla 53 odsto.
Da li je recesija već stigla?
Prema nekim procenama Zapadni Balkan će imati najgoru recesiju u zadnje dve decenije. A čini se da je ona već počela. Slab kapacitet zdravstva, veliko oslanjanje na kretanje kapitala i, u nekim slučajevima, velika zavisnost od turizma pogoršaće razmeru i trajanje pada ekonomske aktivnosti u regionu.
Predviđa se da će regionalni rast pasti na -5,1 odsto. Pad BDP-a u drugom kvartalu ove godine je ogroman, u nekim slučajevima do -20 odsto, što je u velikoj meri posledica kolapsa turizma. S ozbirom da u svakom zlu ima i nešto dobro, imamo i neke dobre vesti. Naime, očekuje se da će se rast u regionu oporaviti i dostići 3,4 odsto 2021. godine.
Međutim, pad direktnih stranih investicija u 2020. godini je već na 40 odsto, tako da održavanje likvidnosti preduzeća, podsticanje ulaganja u industrije koje su najviše pogođene pandemijom COVID-19 i održavanje lanaca snabdevanja treba da budu naš prioritet. Deficit tekućeg računa regiona je 6 odsto BDP-a i najviši je u poslednih pet godina, što upućuje na to da su spoljne pozicije u većini zemalja i dalje ugrožene.
Udar pandemije COVID-19 na turizam
Šest ekonomija Zapadnog Balkana zabeležilo je pad dolaska stranih gostiju od 75 odsto u prvoj polovini 2020. godine u odnosu na 2019. a očekuje se da će za povratak na nivo rasta od prije pandemije COVID-19 biti potrebne 3 do 4 godine.
Nivo otkaza je u proseku između 15 i 20 odsto radnika na puno radno vreme i između 30 i 40 odsto radnika na pola radnog vremena. Kako bismo sagledali stvari moramo navesti nekoliko brojki koje govore o razmeri ovih gubitaka. Naime, više od 12 miliona ljudi je prošle godine posetilo Zapadni Balkan što je regionu donelo zaradu od 7,2 milijarde eura.
Turizam čini 10,2 odsto BDP-a regiona i više od 25 odsto izvoza! U proseku 11,4 odsto svih zaposlenih na Zapadnom Balkanu dolazi iz ovog sektora.
Oporavak treba započeti već sada
Imajući na umu ogromne nedostatke ovog dela Evrope i razmere štete, jasno je da će nam trebati pomoć, ali i da ćemo sami trebati da udružimo snage i prevaziđemo ovaj težak izazov.
Evropska unija, pouzdan partner regiona, još je jednom priskočila u pomoć, ovog puta sa 9 milijardi eura predviđenih ekonomskim investicionim planom koji je ove sedmice predstavila Evropska komisija, što dolazi u pravo vreme. Zajedno sa već najavljene 3,3 milijarde evra za brobu protiv pandemije, ovo je podsticaj da se brže napreduje sa ekonomskim razvojem, ali i još jedna potvrda nedvosmislene podrške evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Ovo ulaganje EU, uz podršku instrumenta garancija za Zapadni Balkan, ima potencijal da privuče još 20 milijardi evra javnih i privatnih investicija. Kada sve zbrojimo, dokazi se do brojke od do 32,3 milijarde evra, što bi bio ogroman poticaj, jer čini skoro 30 odsto BDP-a regiona od 100 milijardi evra.
Plan je veoma konkretan: ulaganje u održiv transport (puteve i železnice, povezivanje glavnih gradova regiona), čistu energiju, životnu sredinu i klimu, digitalnu budućnost i ljudske kapacitete, ali i jačanje privatnog sektora i povećanje investicija. I na kraju, ali ne i manje važno poziva se na izgradnju zajedničkog regionalnog tržišta, što će premostiti ekonomski jaz između ekonomija Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Regionalna saradnja kao sredstvo bržeg oporavka
Izlaz iz trenutne situacije moguć je zajedničkim naporima, udruženim radom na ostvarivanju zajedničkih ciljeva. Tu se Savet za regionalnu saradnju oseća komotnim, u ovim, sve osim komotnim okolnostima. Mi radimo na razvoju održivog rešenja po meri regiona kako bismo pomirili planove i mogućnosti Zapadnog Balkana sa realističnim ciljevima.
Zajedničko regionalno tržište je program za period od 2021. do 2024. godine na kojem Savet za regionalnu saradnju sa partnerima i vladama sa Zapadnog Balkana neumorno radi proteklih nekoliko meseci i zasnovan je na pristupu četiri slobode, čime se vrlo dobro odražavaju principi, pravila i propisi jedinstvenog evropskog tržišta.
Prema studiji Svetske banke, ovakva jača integracija tržišta Zapadnog Balkana mogla bi regionu doneti dodatnih 6,2 odsto rasta BDP-a.
Ovaj ambiciozan program čine ciljane aktivnosti u četiri ključne oblasti. Pre svega, tu je sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi, uključujući međusektorske mjere, kao što su zeleni koridori, radi usklađivanja sa evropskim pravilima i standardima i otvaranja mogućnosti za preduzeća i građane.
Nadalje, imamo regionalni investicioni prostor u cilju usklađivanja investicionih politika sa evropskim standardima i dobrim međunarodnim praksama i promocije regiona stranim investitorima i investitorima sa Zapadnog Balkana. Ovde vidimo ogroman potencijal, odnosno više investicija koje dolaze u region, koji postaje pogodan za investitore, a u isto vreme se rešavaju najveći nedostaci regiona, a to su nezaposlenost i odliv kvalifikovane radne snage.
Kao treće tu je razvoj regionalnog digitalnog prostora radi integracije Zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište, kao i razvoj regionalnog industrijskog i inovacionog prostora u cilju transformacije industrijskih sektora, oblikovanja lanaca vrednosti kojima pripadaju i njihove pripreme za stvarnosti današnjice i izazove sutrašnjice.
I na kraju, ali ne manje važan je zeleni program. Sve aktivnosti će imati „zeleni“ pristup, što odražava Evropski zeleni plan i prevodi ga u zeleni program Zapadnog Balkana.
Naša sudbina je u našim rukama
Mi, dakle, postavljamo temelje. Tu je ekonomski investicioni plan i zajedničko regionalno tržište za period od 2021. do 2024. A zajedno čine važan element dugoročnog oporavka Zapadnog Balkana te pružaju ogroman potencijal za održiv ekonomski rast i potpunu društveno-ekonomsku transformaciju regiona.
U praksi to znači bolje puteve i železnice, više boljih poslova, zdravu konkurenciju, čistiji vazduh, reke… U ovakvim vremenima čvrsta saradnja/cooperation/ bashkepunim/suradnja/саработка/сарадња dobija na još većem značaju.
Međutim, kao i u svemu drugom, sve se svodi na ljudski faktor, na spremnost i volju za promenom. Svaki dan novi je test, a naši napori ne bi vredeli ništa kad ne bismo delovali zajedno, kao celina.
A kao što je neko rekao celina nije ništa drugo nego zbir njenih delova.