FIRENCA – Evropska unija mora da bude jača nego ikada pre, jer prvi put u istoriji jedan američki predsednik misli da je slaba Evropa u interesu Amerike, poručeno je na debati vodećih kandidata na izborima za Evropski parlament, organizovanoj prošle nedelje, od strane Evropskog univerzitetskog instituta.
Izbori će se održati u 28 zemalja članica EU (uključujući i Veliku Britaniju) od 23. do 26. maja.
Na ovoj debati učestvovali su vodeći kandidati (tzv. špicenkandidati) četiri pro-evropske političke grupacije: Frans Timermans, ispred Partije evropskih socijalista, Ska Keler, jedna od vodećih kandidatkinja Evropskih Zelenih, Gaj Verhofštat, jedan od vodećih kandidata Saveza liberala i demokrata (ALDE) i Manfred Veber, vodeći kandidat ispred Evropske narodne partije.
Debati nisu prisustvovali predstavnici drugih partija, uključujući i Evropu nacija i slobode (koju čine partije Marin Le Pen, Matea Salvinija i Gerta Vildersa) za koje se predviđa da će osvojiti najveći broj glasova u istoriji svog učešća na izborima za EP.
Vodeći kandidati su debatovali o najvažnijim temama koje će biti izazov budućoj Evropskoj komisiji, kao što su migrantska politika, bezbednost, evropska spoljna politika, klimatske promene i socio-ekonomske politike.
Ujedinjenje ALDE-a sa Makronom
U svom uvodnom izlaganju Gaj Verhofštat najavio je da će nakon izbora ALDE grupa biti raspuštena, a da će se formirati nova politička grupacija, zajedno sa partijom Emanuela Makrona, dodajući da će to biti nova pro-evropska grupacija centra.
On je takođe branio odluku ALDE-a da na ove izbore ne izađe sa jednim vodećim kandidatom, već “timom za Evropu”, listom koja je sastavljena od ukupno sedam kandidata, kritikujući sadašnji sistem špicenkandidata kao nedovoljno demokratski.
“Sistem špicenkandidata bi bio dobar kada bi svi građani mogli da glasaju za vodeće kandidate, to zahteva postojanje transnacionalnih lista, ali ta ideja je uništena 2014, kada je odlučeno da ovakav sistem traje do 2050”, rekao je Verhofštat, dodajući da se nada da će buduća Komisija možda reformisati ovakav sistem.
Da li je Evropskoj uniji potrebna vojska?
Najoštrija rasprava među kandidatima vodila se oko mogućnosti stvaranja stalne vojske EU. Manfred Veber i Gaj Verhofštat su se u načelu saglasili o potrebi formiranja stalne multinacionalne vojske.
“Osnovna ideja EU jeste da više nikada ne ratujemo u Evropi. Danas je to nezamislivo, ali sa zajedničkom vojskom to bi bilo potpuno nezamislivo”, rekao je Veber, dodajući da bi EU trebalo da ima vrstu “evropskog FBI”.
Timermans i Keler su se, sa druge strane, oštro usprotivili ideji stvaranja evropske vojske, uz napomenu da EU treba da se bavi većom integracijom u oblasti ekonomije, a ne vojske.
Potpredsednik Evropske komisije izneo je da je zabrinjavajuće to što u čitavom zapadnom svetu iščezava srednja klasa, koja predstavlja osnovu za solidarnost.
“Moramo voditi odgovornu fiskalnu politiku, moramo učiniti srednju klasu sigurnom”, dodajući da je kontradiktorno to što nemački političari žele evropsku vojsku, a ne žele evropsku fiskalnu politiku.
Suspenzija Orbana i migrantsko pitanje
Veber je takođe bio kritikovan zbog suspendovanja, ali ne i isključivanja, partije Fides i njenog lidera Viktora Orbana iz EPP-a. Član nemačke Hrišćansko-socijalne unije istakao je da je Orban suspendovan zbog neslaganja njegove politike sa politikom EPP, ali i da sve grupacije imaju slične probleme u svojim redovima.
“Moramo da vodimo odgovornu migracionu politiku, ali je važno da uspostavimo bolju kontrolu na našim granicama, uz veću brigu za Afriku”, rekao je Veber, naglašavajući da bi bilo važno stvoriti specijalnog komesara koji bi se bavio problemima u Africi.
Predstavnik ALDE-a istakao je važnost uspostavljanja jedinstvenog komunitarnog rešenja kada je u pitanju migraciona politika, dodajući da je migratska kriza nastala zbog nesposobnosti da se države članice odluče za jedinstven način regulisanja ovog pitanja.
Štednja, Bregzit i budućnost evropskog projekta
Predmet debate su bile i oštre mere štednje koje EU sprovodi godinama.
“Stroge mere štednje sprečavaju rast i razvoj”, rekla je vodeća kandidatkinja Zelenih Keler, optužujući Manfreda Vebera, čiji politički program po njenom mišljenju predstavlja sinonim za mere štednje, da popuštanje ovih mera predstavlja samo deo njegove predizborne kampanje, kako bi postao predsednik Komisije.
Sva četiri kandidata su se, međutim, saglasila o potrebi da se pooštre propisi o oporezivanju velikih evropskih kompanija.
“Novi svetski poredak nije poredak nacionalnih država, to je poredak imperija, imperija poput Kine, Indije, SAD, Rusije”, rekao je Verhofštat, ističući da evropske zemlje mogu opstati samo u okviru jake EU.
On je izneo stav da je evropska javnost nakon Bregzita mnogo više pro-evropski nastrojena, jer nijedna država ne želi da ponovi grešku Britanije, ali da Evropska unija ima unutrašnje probleme i da se mora reformisati.
O potrebi približavanja građanima EU, kao jedinim načinom na koji se može napraviti alternativa populistima, govorio je Manferd Veber, što je u skladu i sa njegovom dosadašnjom kampanjom.
On je istakao da građani moraju verovati Evropskoj uniji, a da je suština EU kompromis. “Mi u EPP-u želimo da pokažemo da EU nije daleko od njih, to je naša Evropa, u njoj se možemo osećati kao kod kuće”, zaključio je Veber.
“Hajde da glasamo, uzimajući u obzir budućnost naše dece i unuka”, poručila je vodeća kandidatkinja Zelenih, pozivajući birače da razmislje o budućnosti mlađih generacija i onih koji još uvek nemaju pravo glasa, jer je to njihova budućnost.