BRISEL – Najmanje polovina celokupnog “paketa” biće upotrebljena za podršku infrastrukturnim projektima i povezivanju, uključujući transport, energetiku, zelenu i digitalnu tranziciju. Preostali deo davanja služiće kao direktna podrška nacionalnim budžetima, kažu za EWB u Evropskoj komisiji, objašnjavajući mehanizme trošenja novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Uskoro se očekuju isplate prvih sredstava iz ovog finansijskog instrumenta, nakon što Evropska komisija i zvanično odobri Reformske agende koje su dostavili Srbija, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo. S druge strane, neizvesno je da li će novac u isto vreme dobiti i Bosna i Hercegovina, jer ta država kasni sa usvajanjem Reformske agende.
Plan EU je da svim partnerima na Zapadnom Balkanu kojima odobri Reformske agende, kao predfinansiranje izdvoji sedam odsto sredstava koji im je ukupno namenjen. To znači da bi Srbija do kraja ove godine trebalo da dobije 111 miliona evra iz Plana rasta. Podsetimo, Plan rasta za Zapadni Balkan pokriva period 2024- 2027, a predstavlja finansijski mehanizam EU u vrednosti od šest milijardi evra, usvojen u cilju da se u narednih deset godina udvostruči ekonomski rast regiona.
Od ukupne sume, dve milijarde evra biće dato kao bespovratna pomoć, a preostali deo, odnosno četiri milijarde, u vidu zajmova, sa povoljnim kamatnim stopama. Kada je o pojedinačnim državama reč, Srbiji će, u idealnom slučaju, biti dodeljeno 1,58 milijardi evra.
Govoreći o procedurama po kojima će se isplaćivati sredstva iz Plana rasta, u Evropskoj komisiji navode za naš portal da će “isplata sredstava biti uslovljena uspešnim sprovođenjem Reformskih agendi, koje pokrivaju reforme u suštinskim oblastima” (takozvane “Osnove”), kao i “sociekonomske reforme, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom”.
“Sredstva iz ovog okvira biće odobravana u skladu sa utvrđenim polugodišnjim rasporedom, na osnovu zahteva za isplatom koji upute naši partneri (sa Zapadnog Balkana), i nakon što Evropska komisija potvrdi da su ispunjeni opšti uslovi, koji se odnose na makrofinansijsku pomoć, zdrav finansijski sistem, transparentnost i nadzor budžeta, kao i na uslove plaćanja. Takođe, preduslov će biti da se korisnici pridržavaju demokratskih principa i poštuju ljudska prava”, preciziraju u EK.
EK takođe napominje da su reforme u Reformskim agendama “podeljene na kvantitivne i kvalitativne korake, koji će služiti kao uslovi za isplatu sredstava iz Plana rasta, a svaki korak ima vremenski okvir u kojem treba da bude sproveden”.
“Ugovori o obezbeđivanju sredstava i zajmova uključivaće obaveze korisnika da preduzmu odgovarajuće mere za sprečavanje, otkrivanje i uklanjanje prevara, korupcije, sukoba interesa i nepravilnosti, koji utiču na finansijske interese Unije, kao i mere za izbegavanje dvostrukog finansiranja i preduzimanje pravnih radnji za povraćaj sredstava koja su nezakonito dodeljena. Takođe, predviđena je mogućnost prikupljanja adekvatnih podataka o primaocima sredstava iz Plana rasta, koji se moraju dostavljati Evropskoj komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF) i Kancelariji evropskog javnog tužioca (EPPO), u slučajevima kada to bude zatraženo”, precizira Evropska komisija.
Takođe, u EK napominju da će postojati mogućnost da sredstva iz Plana rasta budu “umanjena ili da bude zatražen njihov povraćaj, ukoliko finansijski interesi Unije budu ugroženi, ili korisnici ozbiljno prekrše obaveze iz ugovora”.