Prošle nedelje, Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) pokrenuo je inicijativu za dobrodošlicu predstavnicima civilnog društva iz zemalja kandidata za članstvo u EU. Ukupno 131 „članova kandidata za proširenje (ECM)“, a 13 iz Srbije, izabrano je da čini grupu eksperata civilnog društva koji učestvuju u radu Komiteta. Inicijativa ECM je pilot projekat koji omogućava predstavnicima zemalja kandidata za članstvo u EU da se uključe u savetodavne aktivnosti EESC. Kako je EESC naveo, to podrazumeva učešće ovih predstavnika u procesu izrade odabranih mišljenja EESC, kao i učešće u relevantnim studijskim grupama, sastancima sekcija i odabranim plenarnim sednicama EESC.
O značaju ove inicijative za organizacije civilnog društva sa Zapadnog Balkana i položaju i ulozi civilnog društva u Srbiji razgovarali smo sa Oliverom Ropkeom, predsednikom EESC. Ropke je prošle nedelje posetio Beograd, gde je održao odvojene sastanke sa predstavnicima civilnog društva i Vlade Srbije.
European Western Balkans: Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) je prva institucija EU koja otvara svoja vrata zemljama kandidatima. Da li mislite da bi to moglo pružiti podsticaj ideji postepene integracije o kojoj se naširoko raspravlja?
Oliver Ropke: To je upravo ideja koja stoji iza ove inicijative. Ona je predstavljena pre 10 meseci kada sam preuzeo dužnost predsednika EESC. Veoma sam ponosan što smo upravo prošle nedelje, 15. februara, konačno pokrenuli ovaj projekat tokom ceremonije otvaranja u Briselu na našoj plenarnoj sednici, koja je održana uz učešće članova kandidata za proširenje iz svih zemalja kandidata, uključujući i Srbiju. Inicijativu su značajnopozdravile i druge institucije EU, kao i zemlje kandidati.
Smatram da je ovo važan korak, kako ste rekli, za postepenu integraciju i proširenje Evropske unije. Ali štaviše, ovo je takođe korak za uključivanje predstavnika civilnog društva iz zemalja kandidata u EU poslove. Da im se pruži glas. To je zapravo jedan od glavnih ciljeva naše posete Srbiji.
EWB: Pet organizacija civilnog društva iz Srbije imaće svoje predstavnike u ovom komitetu. Šta to znači za građane i civilno društvo u Srbiji?
OP: Pre svega, to daje jači glas nezavisnim organizacijama civilnog društva u Briselu. Ovo je sada prvi put da vaše organizacije civilnog društva mogu da govore u zvaničnoj instituciji EU. EESC je savetodavno telo, tako da savetujemo evropske institucije, Komisiju, Parlament i Savet o političkim inicijativama, ali takođe možemo i preduzeti sopstvene inicijative, sa srednjoročnom i dugoročnom perspektivom.
S tim u vezi, smatramo da je ovo odlična prilika za zemlje kandidate da aktivno oblikuju budućnost Evropske unije, ne samo kao posmatrači kao što je to bilo u prošlosti. To je takođe razlog zašto smo za ove kolege izabrali naziv „članovi kandidati za proširenje“, a ne „posmatrači“.
EWB: Kako biste ocenili atmosferu u kojoj deluje civilno društvo u Srbiji?
OP: Video sam izveštaje o stanju od strane organizacija civilnog društva u Srbiji. One se suočavaju sa izazovima u vezi sa sužavanjem građanskog prostora. To je nažalost trend koji možemo primetiti u sve više zemalja, pa i u EU. Tokom posete Srbiji, imao sam priliku da se sretnem sa grupom hrabrih organizacija civilnog društva, slušajući njihova očekivanja prema našoj inicijativi, slušajući i stanje civilnog društva u Evropi i Srbiji. Divim se njihovoj hrabrosti i posvećenosti u teškim vremenima nevolje. Obećao sam da ću se pobrinuti da njihov glas odjekne i na nivou EU. I održaću to obećanje.
Stoga je važno ojačati organizacije civilnog društva i socijalne partnere. Za nas su ključni socijalni i građanski dijalog. Moramo da ga zaštitimo i moramo da se uverimo da će to biti zagarantovano u budućnosti.
Specifičnije o Srbiji, mislim da će naš komitet uvek pozivati na otvoren i sadržajan dijalog između vlade i civilnog društva, socijalnih partnera i političkih organizacija. Dijalog je DNK našeg komiteta i on je iz naše perspektive ključan. Zbog toga sam razgovarao i sa predstavnicima Vlade Srbije, kako bih im preneo zabrinutost civilnog društva u Srbiji.
EWB: Neke od ključnih tačaka prošlogodišnje deklaracije Zajedničkog komiteta (JCC) odnosile su se na izborne uslove pod kojima su održani decembarski izbori. EP poziva na međunarodnu istragu o izborima u Srbiji. Da li mislite da bi EU trebalo da reaguje i posreduje u političkoj krizi u Srbiji?
OP: Potpuno smo svesni sadržaja rezolucije EP i njenih preporuka. Konačan izveštaj OEBS-a [ODIHR] o izborima očekujemo vrlo brzo. Već smo videli preliminarne nalaze OEBS-a i ozbiljno smo zabrinuti zbog situacije, ali još uvek čekamo konačni izveštaj.
Kada se objavi konačni izveštaj, sa naše tačke gledišta, jasno je da se primena preporuka posmatrača mora obezbediti na transparentan i blagovremen način. Kao što sam ranije rekao, pozivamo vlasti u Srbiji da obezbede konstruktivan i inkluzivan dijalog širom političkog spektra. Ovo je ključno sa naše tačke gledišta.
EWB: U novembru prošle godine rekli ste da Srbija treba da iskoristi novi zamah proširenja i pokaže posvećenost pristupanju EU. Smatrate li da su EU integracije zaista prioritet ove vlade, s obzirom na svu antievropsku retoriku koja je dodatno intenzivirana nakon izbora?
OP: Kao što sam rekao prošle godine u novembru, i dalje sam 100 posto uveren da je budućnost Srbije kao deo naše porodice Evropske unije. To je razlog zašto smo Srbiju uključili u ovu inicijativu kandidata za članstvo. Mislimo da ovo može pomoći da se prevaziđu trenutni izazovi i pretnje u sve manjem prostorucivilnog društva kojeg smo postali svesni.
Takođe sam vrlo pažljivo slušao organizacije civilnog društva o trenutnoj teškoj situaciji. Istovremeno, imao sam i razmenu sa predstavnicima Vlade Srbije o trenutnom stanju iz njihovog ugla. Zato mi je važno da vodimo ovaj dijalog. Moramo da vodimo teške razgovore o teškim temama uz često različite stavove, alitakođe moramo da zadržimo otvorene kanale komunikacije. Tako funkcioniše EU.
Mislim da ne postoji kredibilna alternativa za Srbiju i za srpsku Vladu nego da nastavi putem ka Evropskoj uniji. Ovo je put koji ćemo uvek podržavati.